Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Vratila sa Al Kaida
Savremeni svet

Vratila sa Al Kaida

PDF Štampa El. pošta
Fernando Reinares   
ponedeljak, 11. januar 2010.

(The National Interest, 08.01.2010)

Nastavlja se debata o tome da li stvarna pretnja globalnog terorizma proističe od Al Kaide i džihadističkih organizacija koje su joj pridružene, ili pak od decentralizovanih grupa koje su inspirisane Al Kaidom, ali nisu sa njom povezane. Bombaški napadi na voz u Madridu 2004, u kojima je poginulo 191 ljudi i povređeno preko 1.700, često se uzimaju kao prototip delovanja jedne autonomne lokalne ćelije, a izvršioci se prikazuju kao prototip samoinicijativnih džihadista bez vođstva. Takve pretpostavke su pogrešne. U stvari, nove informacije stavljaju u vezu najrelevantnije članove madridskog bombaškog napada sa rukovodstvom Al Kaide. Al Kaida je živa i zdrava, i od uticaja je na bezbednost Zapada.

Pre četiri godine, u udaljenom planinskom mestu severozapada Pakistana, nedaleko od avganistanske granice, Helfajer (Hellfire) raketa je pogodila jednu zgradu u selu Hajsori (Haisori), u blizini Miran Šaha (Miran Shah), administrativnog centra Severnog Vaziristana (North Waziristan). Ubila je petoro ljudi. Među njima se nalazio Egipćanin Hamza Rabija (Hamza Rabia), tadašnji šef spoljnih operacija Al Kaide, koji je bio odgovoran za zavere te organizacije u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi. U trenutku njegovi pogibije bio je smatran za jednog iz vrha petorice, možda čak i trojice samog jezgra Al Kaide.

E, pa kakve to veze ima sa madridskim bombašima? Jednog od ostale četvorice poginulih sa Hamzom Rabijom, američka obaveštajna služba je identifikovala kao Amer Azizija (Amer Azizi). On je bio Marokanac, istakao se kao član jedne ćelije Al Kaide koja je osnovana u Španiji tokom 1990-ih godina. Imao je vrlo bliske veze sa ključnim ličnostima u mreži madridskih bombaša, koji su takođe pripadali istoj Al Kaidinoj ćeliji. Uvek se pretpostavljalo da je Azizi bio inicijator tog napada. Njegovo ime se pojavljuje u 149 od 271 tomova koje je sakupio Nacionalni sud Španije (Spain’s National Court).

Ali, tek u decembru 2008. kada je Viši sud (Crown Court) u Mančesteru osudio dvojicu britanskih državljana pakistanskog porekla kao važne članove Al Kaide – našao sam indicije da je jedan terorista sa istom španskom pozadinom kao i Azizi bio ključni saradnik Hamze Rabija. I sada, kada su mi kako CIA tako i španska obaveštajna služba potvrdile da je Azizi poginuo zajedno sa Hamzom Rabijom, postaje jasno da madridski napadi nisu bili akcije džihada bez [centralnog] rukovodstva.

Veze Al Kaide sa terorističkom ćelijom u Madridu su duboke. Ozloglašeni teroristi, kao Anvar Adnan Ahmad Sala (Anwar Adnan Ahmad Salah), alijas Šeik Sala (Sheik Salah) i Mustafa Setmarian (Mustafa Setmarian), bolje poznat kao Abu Dada (Abu Dahdah), nasleđivali su jedan drugog na mestu šefa ćelije – a Abu Dada je 1995. bio taj koji je regrutovao Amera Azizija i poslao ga u kamp za obuku u Avganistanu 2001. godine.

Vrativši se iz Avganistana, Amer Azizi je kooptirao Mustafu Majmunija (Mustafa Maymouni), rođenog u Maroku, koji je 2002. započeo sa organizovanjem madridske bombaške mreže, i Serhana ben Abdelmadžid Faketa (Serhane ben Abdelmajid Fakhet), alijas Tunižanina (The Tunisian), koji je postao lokalni vođa onda kada je Majmuni tokom svog puta u Maroko 2003. bio uhapšen. Jedan zaštićeni svedok je potvrdio da su Azizi i Tunižanin opštili preko elektronske pošte tokom 2002. i 2003. Sudska dokumentacija pokazuje tesne veze Amera Azizija sa ostalim izvršiocima bombaškog napada na voz.

Za vreme boravka u Avganistanu, Amer Azizi je učvrstio veze sa Al Kaidinim severnoafričkim saradnicima. Logor u kojem je obučavan bio je pod rukovodstvom Libijske islamske borbene grupe (Libyan Islamic Fighting Group – LIFG), a u njemu su bili obučavani i indoktrinirani i članovi Marokanske islamske borbene grupe (Moroccan Islamic Combatant Group –MICG). I tako, vođe obeju terorističkih organizacija su se krajem 1990-ih godina sporazumeli da koordiniraju aktivnosti.

Članovi tih grupa su se u februaru 2002. sastali u Istanbulu. Tada i tamo odlučili su da džihad ne treba da se ograniči samo na zone konflikata, nego da treba da se obavlja i u zemljama odakle njihovi članovi potiču, ili i u zemljama gde žive. Uskoro posle toga, došlo je do napada u Kazablanci, u maju 2003, a bombaški napadi na voz su se dogodili u Madridu u martu 2004. Nekolicina istih ličnosti koje su bile upletene u napad u Kazablanci bile su upletene i u napadima u Madridu. Detaljni izveštaji španske policije daju informacije o komunikacijama mobilnim telefonima pred madridske napade, između Tunižanina i jednog vođe LIFG-a, koji se tada nalazio na Dalekom Istoku.

Čak i ako se taj jezivi dan i dalje prikazuje kao akt jedne nezavisne lokalne ćelije sastavljene od samoinicijativno radikalizovanih muslimanskih useljenika, sve više dokaza poziva na drugačije tumačenje. Ne samo zbog kompleksnosti madridskih bombaških napada na vozove – koji su izvršeni 11. marta, tačno 911 dana posle napada 11. septembra[1] – nego zbog jasne povezanosti središta Al Kaide sa tom španskom ćelijom.

Kada se zapitamo gde su madridski bombaški napadi bili začeti i odobreni, ne bi trebalo da gledamo u pravcu nekih četvrti španske prestonice, niti u pravcu poluostrva Tingitan u Maroku, već radije u pravcu Severnog Vaziristana. Al Kaida ostaje ključna za problem stalno nastavljanog globalnog terorizma, uključujući i onaj u Španiji, što je dokazano i nedavno sprečenim samoubilačkim planom u Barseloni 2008. Al Kaida još uvek nadaleko i naširoko doseže.

Fernando Reinares je profesor političkih nauka i bezbednosnih studija Univerziteta kralja Huana Karlosa (King Juan Carlos University) u Madridu i stariji istraživač međunarodnog terorizma Elkano Kraljevskog Instituta (Elcano Royal Institute). Nedavno je nagrađen Krstom vojnih zasluga (Cross of Military Merit) španskog Ministarstva odbrane

Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis


[1] U američkom originalu „exactly 911 days after the September 11 attack“ – aluzija razumljiva samo ako se uzme u obzir američki način obeležavanja datuma (prvo mesec: 9, pa dan : 11) “September 11“ = “9/11“ ≈ “911“. U suprotnom, izgleda kao besmislica. (Prim. prev.)