Savremeni svet | |||
Treba li odgurnuti Grčku? |
sreda, 08. februar 2012. | |
(Folkskrant, 8. 2. 2012) Juče smo ponovo doživeli jedan divan trenutak na EU kursu “Kako da prikažem stanje tako da svi poveruju da mi Severnjaci ne snosimo nikakvu krivicu, a da su oni Bezveznjaci sa Juga, što jedu bela luka, obični idioti?“ Ovog puta nastavnica nam je bila Neli Krus, koja u stvari u Evropskoj komisiji radi nešto jako važno u vezi sa brzim digitalnim povezivanjima u informacionoj tehnologiji, ali je sada sa nama podelila svoje ideje o evrokrizi. Obuhvativši svojim jarko izlakiranim noktima šolju čaja, objasnila je Folkskrantu da su Grci ti koji su sve uprskali. Ali , uz to je i dodala: „Ah... evro može sasvim dobro dalje i bez Grka. Odvezati ih i odgurnuti, i neće biti nimalo bolno“. Naravno da neće biti bolno – to jest, za nas neće. O tome šta to znači za Grke, koji s punim pravom oklevaju da progutaju apsurdne kaznene mere štednje kojima ih kljukaju – e, o tome ništa nije rekla. Valjda je mislila: „Ionako već jedu iz kontejnera – šta je na to još malo mizerije pride?“ To je okvir priče koja se već dugo upotrebljava: s jedne strane imaš fine i uredne severnoevropske države, a s druge one "rasipnike južnjake" koji su se sami tako upetljali u dugove. Mi smo ih u svoj onoj našoj dobroti pomagali – a oni, majkoviću, sada još i odbijaju da urade ono što je u stvari dobro za njih same! Da je sve u stvari počelo time što su postojale strukturne razlike, da su oni na jugu bili manje konkurentni, da su bili zaostali u modernizaciji – e, to se mnogo ređe čuje. Banke Severa su masovno, tako da je sve prštalo, pozajmljivale naše ušteđevine Južnoevropljanima bez kontrolisanja šta se s tim parama događa. Godinama smo se ovde dobro gojili na račun tamošnjeg preteranog troškarenja pozajmljenih para. A sad – kada je igra odigrana, hteli bismo i svoje novce natrag. Naše banke smo spasli, a bile su do ramena u obveznicama dugova Grčke, pa bančini akcionari neće patiti, ali ceo jedan narod koji više nije u stanju ni da pristojno hrani svoju decu, naravno – može patiti. Pojasevi za spasavanje su nam tako namešteni da sada zaista možemo fino i nežno odgurnuti Grčku. U međuvremenu, Berlin i Brisel nastavljaju da prodaju svoju bajku o štednji u kojoj svi moraju učestvovati. Ili, hm... skoro svi. Da su sve EU zemlje jednake, ali da su neke ipak jednakije – to je pre više godina spoznao naš bivši ministar finansija Vauter Bos, kad je otoič još u tom svojstvu bio – ali, to nam je u jednom mnogo finom govoru priznao tek prošle nedelje. Bos je pričao o jednom sastanku sa kolegama – EU ministrima finansija. Složili su se da je tačno da je jedna država (da je ne imenujemo), ali ona leži “negde tamo, otprilike, između Belgije i Španije“, prekršila pravila evro-ugovora [finansijske] stabilnosti. Bos će na to: „Dobro – znači kazniti je po pravilu“. Ostali mu uzvratiše: „Ma, hajde bre, šašavko. Ako to uradimo – ode EU“. Ta priča pobuđuje radoznalost: Šta će ispasti, i kako “čvrsto“ i “automatski“ izgledaju i slede sankcije u okviru najnovijeg evropakta, ako jedna država (da je ne imenujemo), ali ona leži “negde tamo, otprilike između Holandije i Poljske“ prekrši pravila tog pakta? U istom tom govoru, Bos je zatražio da imamo samilosti prema onima koji se toliko trude da se razreše sadašnje evronevolje: „Oprostite im, jer ne znaju šta rade. Ali – stvarno se iz sve snage trude“. Ja smatram da oni savršeno dobro znaju šta to rade. Zaštitili su banke, napisali su bajku o štednji, i stvorili iluziju da će na taj način “poverenje finansijskih tržišta“ kao čarobnim štapićem biti vraćeno, i još očistili pred svojom kućom i izigravali skromne vernike uz ciničnu priču o namćorastim Grcima koji baš i zaslužuju da se udave. Ja, ipak, nisam sklona da onima koji to pričaju tako lako praštam. Prevod se holandskog: Vasilije Kleftakis |