Савремени свет | |||
Треба ли одгурнути Грчку? |
среда, 08. фебруар 2012. | |
(Фолкскрант, 8. 2. 2012) Јуче смо поново доживели један диван тренутак на ЕУ курсу “Како да прикажем стање тако да сви поверују да ми Северњаци не сносимо никакву кривицу, а да су они Безвезњаци са Југа, што једу бела лука, обични идиоти?“ Овог пута наставница нам је била Нели Крус, која у ствари у Европској комисији ради нешто јако важно у вези са брзим дигиталним повезивањима у информационој технологији, али је сада са нама поделила своје идеје о еврокризи. Обухвативши својим јарко излакираним ноктима шољу чаја, објаснила је Фолкскранту да су Грци ти који су све упрскали. Али , уз то је и додала: „Ах... евро може сасвим добро даље и без Грка. Одвезати их и одгурнути, и неће бити нимало болно“. Наравно да неће бити болно – то јест, за нас неће. О томе шта то значи за Грке, који с пуним правом оклевају да прогутају апсурдне казнене мере штедње којима их кљукају – е, о томе ништа није рекла. Ваљда је мислила: „Ионако већ једу из контејнера – шта је на то још мало мизерије приде?“ То је оквир приче која се већ дуго употребљава: с једне стране имаш фине и уредне северноевропске државе, а с друге оне "расипнике јужњаке" који су се сами тако упетљали у дугове. Ми смо их у свој оној нашој доброти помагали – а они, мајковићу, сада још и одбијају да ураде оно што је у ствари добро за њих саме! Да је све у ствари почело тиме што су постојале структурне разлике, да су они на југу били мање конкурентни, да су били заостали у модернизацији – е, то се много ређе чује. Банке Севера су масовно, тако да је све прштало, позајмљивале наше уштеђевине Јужноевропљанима без контролисања шта се с тим парама догађа. Годинама смо се овде добро гојили на рачун тамошњег претераног трошкарења позајмљених пара. А сад – када је игра одиграна, хтели бисмо и своје новце натраг. Наше банке смо спасли, а биле су до рамена у обвезницама дугова Грчке, па банчини акционари неће патити, али цео један народ који више није у стању ни да пристојно храни своју децу, наравно – може патити. Појасеви за спасавање су нам тако намештени да сада заиста можемо фино и нежно одгурнути Грчку. У међувремену, Берлин и Брисел настављају да продају своју бајку о штедњи у којој сви морају учествовати. Или, хм... скоро сви. Да су све ЕУ земље једнаке, али да су неке ипак једнакије – то је пре више година спознао наш бивши министар финансија Ваутер Бос, кад је отоич још у том својству био – али, то нам је у једном много фином говору признао тек прошле недеље. Бос је причао о једном састанку са колегама – ЕУ министрима финансија. Сложили су се да је тачно да је једна држава (да је не именујемо), али она лежи “негде тамо, отприлике, између Белгије и Шпаније“, прекршила правила евро-уговора [финансијске] стабилности. Бос ће на то: „Добро – значи казнити је по правилу“. Остали му узвратише: „Ма, хајде бре, шашавко. Ако то урадимо – оде ЕУ“. Та прича побуђује радозналост: Шта ће испасти, и како “чврсто“ и “аутоматски“ изгледају и следе санкције у оквиру најновијег европакта, ако једна држава (да је не именујемо), али она лежи “негде тамо, отприлике између Холандије и Пољске“ прекрши правила тог пакта? У истом том говору, Бос је затражио да имамо самилости према онима који се толико труде да се разреше садашње евроневоље: „Опростите им, јер не знају шта раде. Али – стварно се из све снаге труде“. Ја сматрам да они савршено добро знају шта то раде. Заштитили су банке, написали су бајку о штедњи, и створили илузију да ће на тај начин “поверење финансијских тржишта“ као чаробним штапићем бити враћено, и још очистили пред својом кућом и изигравали скромне вернике уз циничну причу о намћорастим Грцима који баш и заслужују да се удаве. Ја, ипак, нисам склона да онима који то причају тако лако праштам. Превод се холандског: Василије Клефтакис |