Svoj među svojima ili kako je DŽemiljevu mržnja prema Rusiji bila ulaznica za politički vrh Ukrajine

Početkom aprila 2016. godine na internetu su se pojavila dokumenta, sastavljena od strane Službe bezbednosti Ukrajine, iz kojih proizilazi da je bivši predsednik krimskog Medžlisa, a sada ovlašćen pri predsedniku Porošenku po pitanjima krimsko-tatarskog naroda, deputat Vrhovne Rade (Parlamenta Ukrajine) Mustafa DŽemiljev, radi za tursku obaveštajnu službu.

Interesantno je da je vrlo problematično pronaći ovu vest u ukrajinskim vestima. Dokumenta su iz 2012-2013 godine, izveštaji SBU (Službe bezbednosti Ukrajine) o Krimu, o brojnim kontaktima M. DŽamiljeva i drugih predstavnika Medžlisa sa Turskom agencijom za međinarodnu saradnju i razvoj (TIKA).

Reference radi: Turska uprava za saradnju i razvoj pri administraciji premijera Rapublike Turske (TIKA) osnovano je 1992. godine posle raspada Sovjetskog Saveza i Istočnoevropskog socijalističkog bloka, u cilju pružanja tehničke pomoći zemljama u razvoju i razvoju odnosa sa njima u sferi ekonomije, trgovine, tehnologije, kulture, obrazovanja društvenog razvoja. To zvanično. Faktički ova organizacija se bavi promovisanjem ideje Velike Turske (panturcizma), to jest projekta jedinstvene države za sve etničke Turke pod pokroviteljstvom Turske.

Zabeleženo je (u dokumentima) o dodeli sredstava od strane Turske za aktivnosti Medžlisa i organizacija koje su povezane sa Medžlisom. Zanimljivo je napomenuti da se u jednom od dokumenta koje je objavio SBU, eksplicitno navodi da su u aktivnostima predsednika Medžlisa prisutni jasni znaci učešća u mreži agenture Nacionalne obaveštajne organizacije Turske (MIT). Navedeno je da DŽemiljev i drugi aktivisti Medžlisa ostvaruju aktivnu i ciljanu diskreditaciju rukovodstva Ukrajine na međunarodnoj areni, a takođe propagiraju separatističke ideje. Delovanje saradnika organizacije TIKA ocenjuje se kao direktno mešanje u unutrašnje poslove Ukrajine, i okarakterisano je kao doprinos subverzivne aktivnosti nacionalnih političkih aktivista. Isto tako na internetu se može naći veliki broj dokumenata koja svedoče o finansiranju „Agenstva krimskih novosti“ ustanovljenog od strane TIKA na inicijativu Mustafe DŽamiljeva.

Oni koji su zainteresovani za ova dokumenta, mogu se upoznati sa nekima od njih na internet adresi: http://crimea.ria.ru/world/20160406/1104213181.html.

Očigledno je da osnova za pokretanje istrage , u krajnjoj meri parlamentarne, ima više nego dovoljno. Međutim ništa tome slično se ne dešava. Šta to znači? Da pokušamo da utvrdimo.

Činjenica da je ukrajinska vlast zatvarala oči pred provokacijama nepotopljivog Mustafe, možda se mogla shvatiti do proleća 2016. godine, to jest do momenta kada je Turska drastično promenila pravac svog spoljnopolitičkog vektora i počela da se približava Rusiji.

Do tog momenta, ukrajinska vlast je još mogla da polaže nadu na pomoć turskog agenta DŽamiljeva po pitanju Krima, međutim nakon neočekivanog preokreta, takve nade su trebale da nestanu kao dim. Što se tiče Turske, ukoliko pokušava da prisvoji Krim (u tom smislu i uz pomoć DŽemileva) sada, sudeći po svemu dugo ostavljen bez pažnje DŽemiljev može biti za nju koristan samo kao promoter ideje otcepljenja Hersoneske oblasti, gde se Turci izgleda i dalje nadaju da će stvoriti svoju vojno-političku enklavu. Međutim DŽemiljev takođe može biti koristan Ankari kao doušnik među predstavnicima ukrajinske vlade.  

Nekima, očigledno zbog slabe obaveštenosti, se čini da DŽemiljev može biti koristan Ukrajini zbog svoje mržnje prema Rusiji. Međutim, ovakav zaključak je daleko od istine. Pre svega zbog toga što se DŽemiljev ka ukrajinskom narodu, očigledno ne odnosi bolje nego ka ruskom. Jednostavno zbog svog političkog oportunizma takav stav ne reklamira. Naprimer odavno je poznato da je uz lična zalaganja DŽemiljeva u Medžlisu uvek postojali planovi o stvaranju nezavisne krimsko-tatarske države u kojoj za „nevernike“ ne bi bilo mesta. Istovremeno, postoje brojni dokazi da u uskom krugu svojih ljudi od poverenja, DŽemiljev i njegova desna ruka Lenur Islamov, dozvoljavaju sebi krajnje neprijatne primedbe kako na račun ukrajinske vlade tako i ukrajinskog naroda.

Dakle šta vidimo? Vidimo da u ukrajinskom Parlamentu sedi čovek za koga se pouzdano zna da ima dugogodišnje veze sa inostranom obaveštajnom službom, da on ima planove za otcepljenje značajnog dela njene teritorije, i da njegovo delovanje nosi jasnu pretnju Ukrajini i njenom narodu. I protom ponavljam, njega niko ne dira.

Moglo bi se pretpostaviti da se ukrajinska vlast plaši da procesuira (na zakonit način) takvog čoveka kao što je DŽemiljev, ne zato što se boji Turske, već zbog toga što je on DŽemiljev, agent jedne mnogo ozbiljnije organizacije nego što je turska MIT. Međutim bez mnogo razmišljanja, prosto čitajući prethodni pasus, sklon sam pretpostavci da u savremenoj ukrajinskoj realnosti, uverljivije će izgledati sasvim drugačije objašnjenje. To je zasnovano na tome što i skladu sa navedenim, DŽemiljev spada u tipičnog predstavnika ukrajinske vlasti, bez obzira na nacionalnost, političku pripadnost itd. Zapravo, čitava ukrajinska vlast je takva. Sve što čini, ili može još da učini DŽemiljev – i to, što svaki trezven čovek vidi kao izdaju – ova vlast prihvata kao normu. A ako je tako, onda kako da silno o tome brinu ukrajinske vlasti – ne bi imalo smisla.

Istina o svemu navedenom postoji još jedno objašnjenje. Suština je u tome što ukrajinske vlasti, odnosno službenike koji treba da hvataju špijune, ili da daju odgovarajuće naloge, uopšte ne zanima šta se dešava u njihovoj zemlji. Generalno. Osim naravno, ako se to ne tiče njihove kese.

Ako nekog delatnika tipa DŽemiljeva, plaća strana zemlja-nek je nazdravlje. Glavno je da to ne nanosi opasnost profitu tih istig službenika.

Prevod sa ruskog na srpski: Dragana Trifković

Izvor: vybor.ua