Савремени свет | |
Швајцарска, „земља референдума“ |
![]() |
уторак, 13. март 2012. | |
Од општинског, преко кантоналног, до савезног нивоа власти цео систем прожимају институције народне иницијативе и референдума. На овај начин грађани су у могућности да учествују у пословима локалне заједнице, али такође могу да одлучују и о законодавним као и уставним питањима, како кантона, тако и савезне државе. Народне иницијативе представљају предлагање одлука, а референдум њихово усвајање. За било коју промену Устава референдума је обавезан, такође рефередум се може тражити за промену неког закона. Исто тако, кроз референдуме, грађани могу да мењају било који закон који је изгласала Савезна скупштина. На референдумима грађани Швајцарске се, било на кантоналном или на националном нивоу, изјашњавају о свему. Апсолутно никаква ограничења не постоје поводом права на референдум у погледу материје, једино за одређена питања, референдум је обавезан а за друга је факултативан. Што се тиче народне иницијативе ситуација је мало другачија. На савезном нивоу грађани могу да предлажу промене Савезног устава, али не могу предлагати промене или доношење савезних закона. У неким кантонима грађани имају права на иницијативу у погледу кантоналних закона. Сто хиљада грађана Швајцарске има право да покрене иницијативу за делимичну или потпуну промену устава. Уколико Савезна скупштина на пример поднесе иницијативу за промену устава, то се такође износи на референдум грађана и кантона, при чему се резултат гласања грађана у одређеном кантону рачуна као глас тог кантона.
Референдуми могу бити одржани и на кантоналном нивоу, међутим такве захтеве има мали број грађана. Одржавање факултативних референдума најчешће предлажу политичке странке и интересне групе.
Грађани се обично два до три пута годишње изјашњавају о разним питањима, што има позитивне ефекте у смислу грађанског саморазумевања улоге у друштву. Начин на који је све регулисано омогућио је свима да кажу оно што мисле. Директна демократија, односно право на референдум, створили су у Швајцарској систем у којем се политичари искрено плаше да одлуке које донесу могу бити оповргнуте на референдуму, што само по себи доноси велики ниво политичке стабилности. Са друге стране народна иницијатива и референдум не омогућује само учешће јавности по питању закона и устава, већ пре свега одређују став јавности према власти. Швајцарци не схватају власт као нешто што треба ограничити или контролисати, већ нешто у чему треба учествовати. На крају долазимо до тога да грађани непосредно утичу на одлуке својих представника у органима власти, а једна од последица тога је и смањени значај избора. |