Spreman rusko-indijski vojni „ugovor veka“?

Indijski list The Tribune objavio je da su Moskva i Delhi usaglasili ugovor oko eksperimentalno-konstrukcionih radova na lovcu petog pokoljenja FGFA (Fifth Generation Fighter Aircraft). Ovaj avion je izvozna, dvosedna varijanta ruskog lovca novog pokoljenja T-50 PAK FA (perspektivni avijacijski kompleks frontovskog vazduhoplovstva), koji je kreiran specijalno za indijske vojno-vazdušne snage.

Ranije 2010. godine bio je potpisan ugovor za nacrtno projektovanje FGFA (te iste godine prvi let je obavio prototip ruske varijante lovca) u vrednosti od 295 miliona dolara. Posle toga počele su komplikacije – u indijskoj štampi su se pojavile najrazličitije izjave i saopštenja izvora iz vlade i armije, često sa kritikom projekta, dok se ugovor za sledeću fazu razrade nije potpisivao. Da li su problemi razrešeni? Pokušajmo da shvatimo ovu komplikovanu situaciju.

Indija „tvrdi pazar“ do kraja

Kao što smo gore primetili, FGFA je za indijske zahteve adaptirana izvozna verzija lovca petog pokoljenja T-50 PAK FA. Pored toga, planira se, da se ovaj avion isporučuje i drugim kupcima.

Za FGFA Indija je počela da iznosi prve prigovore još 2013. godine, faktički u trenutku kada se završavalo nacrtno projektovanje aparata. Najviše je kritici bio podvrgnut motor Al-41F1, koji po mišljenju Delhija, nije imao dovoljnu vuču. Takođe je rečeno da radiolokaciona stanica ne odgovara predviđenim karakteristikama, kao i da je radiolokaciona prikrivenost aviona nedovoljna.

Istine radi, treba naglasiti da se motor Al-41F1 ne planira za dugoročno korišćenje ni na ruskim PAK FA – on je privremena zamena za motor „druge generacije“ koji se nalazi u fazi razrade, i koji će zaista u punoj meri da odgovara kriterijumima petog pokoljenja.

Ipak, svi ostali prigovori, po svoj prilici, nose u sebi više element cenkanja, nego što imaju realnu podlogu – Indija uvek veoma agresivno trguje prilikom potpisivanja bilo kakvog vojnog ugovora. I treba reći da je Delhi postigao svoje ciljeve – vrednost ugovora za eksperimentalno-konstrukcione radove je smanjena za otprilike 40% u poređenju sa prvobitnom ponudom, i sada iznosi po četiri milijarde dolara za svaku stranu.

Pored toga, Indija je uspela da postigne još jednu preferenciju – ona će sada da proizvodi oko 40% elemenata aviona, mada se ranije govorilo o svega 25%. Delhi se uvek trudi da maksimalno lokalizuje proizvodnju na vlastitoj teritoriji i da dobije tehnologije.

FGFA – novi „ugovor veka“ za UAPK?

Prema informaciji koju imamo, Indija planira da stekne oko 200 lovaca petog pokoljenja FGFA, pri čemu se vrednost jednog aparata procenjuje na minimum 100 miliona dolara. Shodno tome, Ujedinjena avio-proizvodna korporacija (UAPK) može da računa na prihod od oko 20 milijardi dolara, a možda i veći, što je zaista ogromna suma. Pored aviona, Indija će morati da kupi i raketno naoružanje za lovca, rezervne delove i tehnički servis, što će donositi profit ruskom vojno-industrijskom kompleksu tokom decenija.

Sličan primer saradnje između Delhija i Moskve u sferi avijacije već postoji – Indija je sve u svemu naručila od Rusije 272 lovca Su-30MKI (već je isporučeno 225 komada) što je donelo UAPK-u ne manje od 10 milijardi dolara. To je mnogo pomoglo očuvanju i razvoju ruske proizvodnje aviona u teškim godinama, kada je unutrašnja potražnja skoro potpuno odsustvovala.

Tako, razvoj projekta FGFA i njegovo prodiranje na indijsko tržište, predstavljaju najvažniji zadatak ruskog vojno-industrijskog kompleksa, a dobijanje sredstava omogućiće da se primetno razvije ova grana u budućnosti. Sada treba čekati potpisivanje zvaničnog ugovora za eksperimentalno-konstrukcione radove i njihovo uspešno ispunjavanje u toku sedam godina (prvi let avion treba da obavi posle tri godine od početka radova). Pored toga, veliki ugovor za FGFA omogućiće Ruskoj Federaciji da sačuva vodeću poziciju na tržištu naoružanja Indije, koje je ključno za Moskvu.

Preveo sa ruskog: Nebojša Vuković

Izvor:

http://regnum.ru/news/polit/2134668.html