Sirija i Libija - sličnosti i razlike

Libijski režim je srušio pre svega NATO, koristeći rezoluciju Saveta bezbednosti, usvojenu radi navodne zaštite civilnog stanovništva[1] koje je ugroženo Gadafijevom “tiranijom”. U Siriji imamo ako ne isti onda makar sličan scenario. Trupe predsednika Bašara al Asada “zlostavljaju” civilno stanovništvo koje mirno protestuje protiv apsolutističke vlasti i tiranije aktuelnog predsednika Sirije.

Međutim, tu se svaka sličnost sa Libijom završava jer su se za to postarale Rusija i Kina, koje su 4. oktobra iskoristile pravo veta na dokument koji je predviđao sankcije u slučaju da sirijske vlasti nastave da guše proteste opozicije. Ali, ključna stvar je da dokument nije sadržao formulaciju o nedopustivosti vojnog mešanja spolja.

Ruski predsednik Medvedev je istakao da Rusija u međunarodnoj politici polazi od jasnog shvatanja da se zadatak stalnih članova SB UN, na kojima je posebna odgovornost za sudbinu mira, sastoji u tome da se ne da povod za stvaranje dokumenata koji bi bilo kome dozvolili da postiže svoje ciljeve vojnim načinom.[2] Ruski predsednik je dalje istakao da će se njegova zemlja protiviti legitimizaciji jednostranih sankcija za smenjivanje raznih režima koje se vrši preko organa UN. Predsednik Medvedev je to izjavio na redovnom sastanku sa članovima SB Rusije.

Ono što moramo da pomenemo jeste da je Rusija izvukla pouke iz libijskog scenarija u Savetu bezbednosti i da je shvatila da su autori rezolucije odustali da u tekst rezolucije uključe stav da neće biti spoljnjeg vojnog mešanja u sirijski konflikt. “Šta to znači, mislim da nam je svima jasno. To označava samo jedno, da naši partneri iz SB UN i odgovarajućih procedura ne isključuju ponavljanje libijskog scenarija. Mada u telefonskim razgovorima i za vreme ličnih susreta sa mnom, više puta su mi govorili: naravno, shvatamo da Sirija nije Libija. Ali u suštini tekst koji je bio predložen omogućava da se ponovo primeni oružje”.

Na ovom mestu, što uopšte ne bi trebalo da nas iznenadi, moramo da istaknemo još jednu sličnost sa libijskim scenarijom. Naime, ruski predstavnik u UN Vitalij Čurkin, izvestio je da poslednji događaji u Siriji, kao i razvoj same situacije na terenu, upućuju na to da je opozicija u Siriji radikalna do te mere da više i ne krije svoja ekstremistička ubeđenja i da prelazi na taktiku otvorenog terora. U ovome je, naravno, ključni spoljni faktor, jer se po rečima Vitalija Čurkina pomenuta ekstremistička raspoloženja hrane od strane “sponzora koji su vladu Sirije postavili van zakona”. Rusija se zalaže protiv nastupa koji u sebi sadrži filozofiju sile i ultimatuma na račun Sirije i Damaska, dok pri tome izlazak iz krize vidi samo u procesu unutrašnjeg dijaloga i brzim promenama i njihovoj realizaciji koje je obećao Bašar al Asad. “Zato se Rusija nikada neće odlučiti na to da Severnoatlantska alijansa iskoristi, kao u slučaju sa Libijom, SB UN, radi uvođenja poretka koji mu odgovara u bilo kom mestu.”

Da je teza o stepenu radikalizacije u redovima sirijske opozicije apsolutno tačna potvrđuje i nedavni napad na sirijsku ambasadu u Beču. “Napad je bio deo demonstracija koje su organizovala nepoznata lica. Policajac je pozvao pojačanje. Demonstranti su se razbežali, ali je bilo uhapšeno 11 ljudi, koji su izjavili da su izrazili protest protiv režima Bašara Asada. Niko nije stradao u tom napadu dok je zgrada ambasade neznatno oštećena.”[3]

“Jedna zemlja kao što je Rusija može da učini više koraka kako bi povećala pritisak na Asadov režim, između ustalog može da se pridruži našem embargu na isporuke oružja“, izjavila je porparol američkog Stejt departmenta Viktorija Nuland. Ova izjava, u svakom slučaju, nalikuje izjavama kojima je Stejt department obasipao Moskvu pred početak rata u Libiji. Američka administracija se na isti način oglasila i kada je navodno bilo potrebno izvršiti pritisak na režim Moamera Gadafija. Sve ovo nalikuje dobro oprobanom scenariju, ali je veto Rusije i Kine sprečio sličan razvoj situacije i u Siriji koja predstavlja i vrlo neugodnog suseda po glavnog američkog saveznika u regionu - Izrael.

Ruski predsednik Medvedev je na zasedanju SB Ruske Federacije izjavio da Rusija nije ništa manje od drugih zemalja zainteresovana za prekid krvoprolića u Siriji i da je zbog toga predstavila svoj stav sirijskom rukovodstvu. “Koristimo svoje kanale i aktivno radimo sa sirijskim rukovodstvom, zahtevamo da sirijsko rukovodstvo sprovede neophodne promene”, rekao je Medvedev. “Ako sirijsko rukovodstvo nije u stanju da sprovede takve promene, moraće da ode, ali ova odluka ne treba da se donosi u NATO-u i pojedinim evropskim zemljama, već treba da je donese narod Sirije i rukovodstvo Sirije, podvukao je ruski predsednik.[4]

Ovim je Rusija jasno stavila do znanja sirijskom predsedniku u kojoj situaciji može od nje očekivati podršku, jer je Sirija Rusiji potrebna kao partner, ali je takođe očigledno da uloga Rusije nije u potpunosti konzistentna zato što je Libiju prepustila NATO paktu, dok je s druge strane uložila veto na dokument koji je predviđao sankcije Siriji. Ostaje otvoreno pitanje zašto Rusija i Kina nisu uložile veto u Savetu bezbednosti kada je uvođena rezolucija o zabrani letova nad Libijom, koja je, poznato je, predstavljala samo uvod u akciju bombardovanja. Očigledno je da se stav Rusije, kao i Kine, nju ne smemo da zaboravimo, drastično promenio od napada na Libiju i da su pomenute zemlje odlučile da zauzmu sasvim drugačiji stav kada je u pitanju Sirija i kriza u ovoj zemlji.

[4]http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=2&idnovost=12411/
Rukovostvo/Sirije/treba/da/sprovede/promene/ili/da/ode/%E2%80%93/Medvedev