Savremeni svet | |||
Ruski jezik podelio Ukrajince |
četvrtak, 05. jul 2012. | |
U Ukrajini se ponovo zakuvalo. Nedaleko od Trga nezavisnosti, u samom centru Kijeva, poznatog po protestnim okupljanjima tokom ,,narandžaste revolucije’’, na Evropskom trgu, već drugi dan okuplja se desetak hiljada demonstranata pred kojima lideri pojedinih partija, iz vlasti i opozicije, daju gromoglasne izjave. I sve to zbog ,,zakona o ruskom jeziku’’ koji se nalazi pred Vrhvnom radom (parlamentom). Zakon o jeziku, međutim, nije osnovni motiv okupljanja. On je samo izgovor, kažu analitičari. A glavni povod su izbori, a verovatno i predstojeći susret dvojice predsednika, Vladimira Putina i Viktora Janukoviča. Posle višegodišnjih sporenja o statusu i sudbini ruskog jezika u Ukrajini, Vrhovna rada prihvatila je u drugom čitanju projekat prema kome bi ruski jezik postao zvaničan u regionima u kojima ga najmanje 10 odsto stanovništva smatra maternjim jezikom. Predlog zakona podržalo je 248 deputata od neophodnog minimuma od 226 deputata. Ako se zakon usvoji, odnosno ako ga potpiše Janukovič, ruski jezik postao bi zvaničan, ravnopravan sa ukrajinskim, u 13 od ukupno 27 oblasti države. Drugim rečima, bio bi regionalan. Prilikom prvog čitanja, u parlamentu je došlo do žučne rasprave koja se pretvorila u tuču. Bilo je pesničenja, razbijenih noseva, čupanja za kosu, a jedan deputat je, kako se saznaje, završio u bolnici sa slomljenim rebrom. Protivnici donošenja zakona pokušali su da blokiraju rad parlamenta ali je potpredsednik Rade, Adam Martinjuk (predsednik Litvin nije prisustvovao sednici) uspeo da stavi na glasanje projekat pre nego što su predstavnici opozicije blokirali pristup govornicu. U znak protesta, deputati opozicije napustili su sednicu, najavljujući da će u predizbornoj kampanji ubeđivati ljude da na parlamentarnim izborima ove jeseni glasaju za opoziciju i da će jedan od prvih zadataka novog parlamenta biti ukidanje zakona o jeziku. Pet deputata je stupilo u štrajk glađu. To su poslanici nacionalističke frakcije ,,Naša Ukrajina – Narodna samoodbrana’’ čije je izvorište u partiji bivšeg predsednika Viktora Juščenka i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jurija Lucenka koji je osuđen na četvorogodišnji zatvor zbog zloupotrebe službenog položaja. Upravo na dan pretresa zakona o jeziku u parlamentu, Evropski sud o pravima čoveka ocenio je da je osuda Lucenka politički motivisana. Oko zdanja Ukrajinskog doma u Kijevu nacionalisti iz partije ,,Sloboda’’ i pristalice bivše premijerke Julije Timošenko koja se nalazi u zatvoru, pokušali su da podignu šatore. Specijalci ,,Berkuta’’su ih u tome sprečili. Došlo je do koškanja i upotrebe suzavca, za šta vlasti i demonstranti optužuju jedni druge. U metežu, lakše je povređen svetski šampion u boksu Vitalij Kličko koji je od bačene staklene flaše dobio posekotinu na ruci. To ga verovatno neće omesti u pripremama za meč sa Manuelom Čarom u Moskvi 8. septembra, ali je pitanje kako će ga moskovska publika primiti. On naime izjavljuje da jedini zvaničan jezik u Ukrajini treba da bude ukrajinski. Događaji su omeli predsednika države Viktora Janukoviča da održi najavljenu konferenciju za štampu, koja je trebalo da predstavlja značajan politički događaj. U jednoj izjavi, Janukovič nije isključio mogućnost da se sadašnja kriza okonča prevremenim parlamentarnim izborima što opozicija podržava. Istovremeno, predsednik parlamenta Vladimir Litvinov podneo je ostavku. Rekao je da su ga izdali, da su izdali Ukrajinu i narod. Uradili su to oni sa kojima sam delio hleb i so, rekao je Litvinov očigledno aludirajući na potpredsednika parlamenta Martinjuka i napustio salu. Njegove reči izazvale su burnu reakciju u parlamentu. Ovim ni iz daleka nije okončano političko previranje u Ukrajini kome je zakon o jeziku samo dodao ulje na vatru i koje, uz manje ili veće prekide, traje od kako je država stakla nezavisnost. Izgleda da predlogom zakona o ruskom jeziku nije zadovoljna nijedna strana. Ako zakon bude usvojen, kažu njegovi protivnici, ukrajinski jezik će u gradovima biti zaboravljen. Svugde gde ruskim jezikom govori više od 10 odsto građana (dakle tamo gde će ruski biti ,,regionalni’’ jezik), ukrajinski se više neće upotrebljavati. Zašto onda isti princip ne bi bio primenjen i na mađarski, rumunski pa čak i tatarski jezik? Na zapadu Ukrajine (grad Ljvov, Ivano-Frankovska, Zakarpatska oblast, gde je pretežno unijatsko stanovništvo) najavljuju radikalne akcije. Lideri ekstremnih nacionalista prete da će s oružjem u rukama krenuti u Kijev da ,,brane Ukrajinu od ruskih okupatora’’. Pristalice donošenja zakona su takođe skeptični. Oni kažu da država nema finansijskih sredstava da zakon sprovede. Za njegovo sprovođenje potrebno je nekoliko stotina miliona ili čak pola milijarde dolara, a u državnoj kasi tog novaca nema. Katastrofalno nedostaju predavači ruskog jezika. Osim toga, što je politički mnogo značajnije, ruski jezik ovim zakonom ne dobija status državnog (ravnopravno sa ukrajinskim) već regionalnog jezika i neće važiti za celu zemlju već samo za određene regione. Prema raznim procenama, od 48 do 52 odsto stanovništva Ukrajine u svakodnevnoj komunikaciji upotrebljava ruski, a ne ukrajinski jezik. Sada bi znači polovina od blizu 50 miliona građana Ukrajine definitivno izgubila nadu da upotrebljava ruski u zvaničnim ustanovama. Osim onih srećnika koji žive u 13 regiona, uglavnom na jugu (pre svega Krimu), istoku i jugoistoku. Smatra se da u Ukrajini živi desetak miliona, a po nekim procenama i više, građana ruske nacionalnosti. Ogroman je procenat stanovništva iz mešovitih brakova tokom višedecenijskog (odnosno viševekovnog) življenja na zajedničkoj teritoriji. U najnovijem razbuktavanju strasti ima i mnogo ličnih ambicija i političkih mućki. O tome svedoči izjava deputata Vrhovne rade Olesa Donija da će jačanje ruskog jezika naneti nepopravljivu štetu ukrajinskom. A on je sin profesorke ruskog jezika i književnosti u jednoj školi u Kijevu koja sada ako penzionerka živi u Moskvi. Njegova izjava, kažu komentatori, predstavlja pokušaj da obezbedi mesto na ukrajinskoj političkoj sceni. To isto važi za mnoge koji ,,vatreno’’ brane jedan ili drugi stav. Pojedini komentatori u Moskvi postavljaju pitanje šta ima tako strašnog u statusu ruskog jezika u Ukrajini? Analitičar Konstantin Bogdanov tvrdi da nije strašan jezik. Nesreća je u tome što Ukrajina preživljava krizu nacionalne samoidentifikacije. To bi se po njegovom mišljenju delom odnosi i na Rusiju. I tako- ruski jezik je podelio Ukrajinu na dva gotovo jednaka dela. A takva podela nije od juče. Lično sam se u to uverio i osvedočio u ostrašćenost u pojedinim sredinama. U Ljvovu sam u jednom lokalu imao neprijatnosti što sam se oficijantu obratio na ruskom. U Kijevu, gde se govori na oba jezika (moj je utisak da većina govori na ruskom) takvih problema nema. Bio sam u prilici da se obraćam Leonidu Kučmi, Viktoru Janukoviču i drugim najvišim zvaničnicima i govorili smo ruski bez i najmanje ustezanja. Da i ne govorim o Belorusiji. Od predsednika Aleksandra Lukašenka uzimao sam opširan TV intervju povodom posete tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Zorana Lilića- na ruskom. U Minsku se na ulici mnogo češće čuje ruski nego beloruski. I sami Belorusi nazivaju svoj jezik ,,derevenskim’’ (seljačkim) jer se njime govori uglavnom u seoskim sredinama. Nažalost, u nekim bivšim sovjetskim republikama, baltičkim i srednjeazijskim, ruski jezik se namerno potiskuje. I u Ukrajini se to pokušava. Tamo se, pogotovu na zapadu zemlje, osećaju snažna antiruska raspoloženja. U to ne bi opširnije zalazio jer to zaslužuje posebnu analizu. Podsetio bih samo da je za vreme prozapadno orijentisanog Viktora Juščenka kao predsednika Ukrajine, dolazilo do ozbiljnih nesporazuma sa Moskvom. ,,Moskali’’- kako ukrajinski nacionalisti nazivaju Ruse, nisu u tim sredinama nimalo poželjni. Logično se postavlja pitanje kolika je razlika između ruskog i ukrajinskog jezika? Mogu navesti lično zapažanje: ne preterano velika da se ne bi mogao nazreti smisao izgovorenog, ali ipak dovoljna što ograničava da se da potpuno razume sadržaj a pogotovu finesa u razgovoru ili pisanom tekstu. Ima i određenih razlika u pismu, iako su oba ćirilička. Kako će se okončati sadašnja previranja oko jezika teško je predvideti. Po svemu sudeći, novi zakon neće zadovoljiti ni rusko jezičko stanovništvo, niti će biti po volji njegovim protivnicima. Manje ili više, situacija će ostati ista. Ukrajina kao da ne može bez trzavca, jezičkih ili bilo kakvih drugih. |