Stvarno nasleđe Aleksandra Solženjicina - ruski patriota i protivnik staljinizma

Solženjicin je na Zapadu beskompromisno stao na stranu Rusije, prepoznajući u imperijalnim ambicijama SAD najveću pretnju po svoju otadžbinu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin često citira Aleksandra Solženjicina, pisca koji je predvideo početak nacionalnog preporoda Rusije, a pre više od pola veka predvideo je i sukob u Ukrajini, piše ruski novinar Maksim Semenov.

Ruski pisac Aleksandar Solženjicin

Kao što je rekao ruski predsednik Putin 2018. godine na otkrivanju spomenika velikom piscu: "Njegovo srce, duša i misao bili su ispunjeni bolom za Otadžbinu i nepresušnom ljubavlju prema njoj. Ova osećanja su bila u osnovi njegovog stvaralaštva. Solženjicin je razlikovao pravu, narodnu Rusiju od totalitarnog sistema koji je milionima ljudi doneo teške patnje."

Vladimir Putin: Njegovo srce (Solženjicinovo), duša i misao bili su ispunjeni bolom za Otadžbinu i nepresušnom ljubavlju prema njoj. Ova osećanja su bila u osnovi njegovog stvaralaštva. Solženjicin je razlikovao pravu, narodnu Rusiju od totalitarnog sistema koji je milionima ljudi doneo teške patnje

Dvanaestog februara obeleženo je 50 godina od njegovog hapšenja, što je povod da se prisetimo života ovog ruskog nacionalnog mislioca.

Pisac je rođen 1918, u vreme građanskog rata u Rusiji.

U jesen 1941. godine, Solženjicin je mobilisan. Na Artiljerijskoj akademiji je stekao čin potporučnika. Ali, njegov ratni put završio se u februaru 1945, tri meseca pre pobede nad nacistima, kada ga je uhapsila sovjetska kontraobaveštajna organizacija – SMERŠ, zbog njegovih kritika upućenih Staljinu.

Solženjicin je potom osuđen na osam godina robije. U vreme "otopljavanja" u SSSR-u, Hruščov je lično naredio da se objavi njegovo delo "Jedan dan iz života Ivana Denisoviča".

Solženjicin je najzad primljen u Savez pisaca SSSR-a, a 1970. je dobio Nobelovu nagradu.

Progonstvo i povratak u Rusiju

Godine 1974. napisao je otvoreno pismo, u kome je članove Centralnog komiteta pozvao da napuste komunističku ideologiju. Sovjetski režim je, prema mišljenju Solženjicina, sprečavao razvoj Rusije:

"Naša zemlja treba da se umeri na razvoj našeg naroda."

U otvorenom pismu sovjetskom rukovodstvu Solženjicin je tražio i prekid verskih progona, uvođenje privatne inicijative i privredni preporod Rusije. Godine 1974. optužen je za veleizdaju i proteran u Zapadnu Nemačku.

Međutim, boraveći na Zapadu, pisac je ubrzo shvatio da američke vođe žele da "unište Rusiju".

"Zubi rusofoba žele da pokidaju Rusiju na komade. Ne daju nam ni da ustanemo", zapisao je u memoarima.

Solženjicin je na Zapadu beskompromisno stao na stranu Rusije, prepoznajući u imperijalnim ambicijama SAD najveću pretnju po svoju otadžbinu.

Godine 1994. pisac se vratio u Rusiju, gde je dočekan sa uvažavanjem. Neko vreme je Rusijom putovao vozom. Preminuo je u Moskvi 2008, a njegovoj sahrani su prisustvovali tadašnji premijer Vladimir Putin i predsednik Dmitrij Medvedev, rektor Moskovskog univerziteta, mnogi zvaničnici i na hiljade Rusa koji su želeli da mu odaju poslednju počast.

Obnova Rusije

Solženjicinove društvene i političke stavove su možda najbolje izraženi u knjizi "Obnova Rusije".

Solženjicinova razmišljanja o Rusiji ne mogu se svesti na neku ideologiju. On je, pre svega, bio pobornik tradicionalnih vrednosti.

Boraveći u Americi, pisac je shvatio da Zapad pokreće jedino surovi imperijalizam, zasnovan na lažnom osećanju superiornosti, koga prati uverenje da "čitava planeta mora da se razvija u skladu sa zapadnim sistemom, najboljim u teoriji i najprivlačnijim u praksi. Napredak ostalih zemalja procenjuje se jedino u skladu sa tim merilom".

Solženjicinova kritika politike Zapada postajala je sa vremenom sve žešća. Godine 2006, optužio je SAD za okupaciju drugih zemalja, pominjući i Srbiju, kao i vojno opkoljavanje Rusije.

Uočavao je i mnoge negativne promene na Zapadu. Godine 1975. rekao je za jedne francuske novine: "Vaša ideja slobode je samo karikatura slobode, to je sloboda bez odgovornosti i osećanja dužnosti."

Solženjicinova kritika politike Zapada postajala je sa vremenom sve žešća. Godine 2006, optužio je SAD za okupaciju drugih zemalja, pominjući i Srbiju, kao i vojno opkoljavanje Rusije

Zapad je navikao da svuda traži i prepoznaje neprijatelje: "Ali, hrišćanstvo nas uči da je čovek sam sebi najgori neprijatelj i da se, pre svega, borimo protiv zla u sebi.”

U "Obnovi Rusije", Solženjicin se zalaže za jedinstvo ruskog, ukrajinskog i beloruskog naroda.

"Odseći Ukrajinu od živog (ruskog) organizma, uključujući i Novorusiju, Krim i Donbas, značilo bi preseći živote miliona ljudi... Zajedno smo podneli patnje sovjetskog perioda, zajedno smo upali u ovu jamu i zajedno ćemo pronaći izlaz", pisao je Solženjicin.

Pisac je za takav razvoj događaja u Ukrajini optužio SAD, koje otvoreno podržavaju svaku antirusku inicijativu u Ukrajini. Ono što SAD žele jeste da se Ukrajina okrene protiv Rusije. Ukrajinski separatizam koristi Amerika, tvrdio je, kako bi izazvala kolaps Rusije.

Solženjicinovo nasleđe je izuzetno značajno za savremenu Rusiju. Predsednik Putin ga je više puta nazivao "pravim patriotom Rusije, nacionalistom u dobrom, civilizovanom smislu reči", dodajući da se pisac suprotstavljao svakom obliku rusofobije.

Ipak, Solženjicinovi društveni i politički stavovi nisu dobili bezuslovnu podršku u Rusiji. Zbog njegovih oštrih kritika Sovjetskog Saveza, komunisti ga i danas doživljavaju kao ideološkog neprijatelja.

Solženjicina s vremena na vreme kritikuju i predstavnici ruske vladajuće partije. Godine 2023, prvi zamenik šefa frakcije Jedinstvene Rusije Dmitrij Vjatkin zatražio je da se Solženjicinova dela izbace iz školskih programa, pošto "nisu izdržala test vremena".

Njegov predlog nisu podržale ruske vlasti.

Rusija je već povratila neke od svojih istorijskih zemalja, poput Krima i delova Novorosije. Danas se ruske vlasti okreću obnovi stanovništva i razvoju zemlje, a Rusija je postala uporište hrišćanskog konzervativizma i tradicije.

Solženjicin nije bio idealista, njegovo razmišljanje je oduvek bilo trezveno i pragmatično, zato što je dobro razumeo Rusiju. Današnja Rusija mnogo duguje Solženjicinu, zaključuje Semenov, a najveće priznanje za pisca predstavlja činjenica da je na rusku politiku u velikoj meri uticala njegova misao.

(RT Balkan)