Rat Rusije i SAD za uticaj u južnoj Aziji

Uprkos velikim izdacima vezanim za sukob u Ukrajini, Rusija je u svom budžetskom planu odvojila 15 milijardi za davanje zajmova prijateljskim državama u naredne tri godine. Prošle godine ukupna suma koju je Moskva pozajmila inostranstvu dostigla je protivvrednost od 30 milijardi američkih dolara, što je najviši iznos od kraja devedesetih.

U međunarodnim medijima mogu se videti napisi o tome kako je Rusija za vojni napor u Ukrajini izdvojila šest procenata svog bruto društvenog proizvoda i da je čak 30 odsto njenog budžeta za narednu godinu predviđeno za nabavke i plaćanje troškova u te svrhe.

Ali, piše japanski časopis posvećen ekonomskim i političkim pitanjima na azijskom kontinentu "Nikkei Asia", ona je uprkos tome odlučila da izdvoji po pet milijardi dolara godišnje za pozajmice prijateljskim državama u periodu od 2025. do 2027. godine.

Štaviše, po podacima Svetske banke, zajmovi koje je Moskva dala stranim vladama zaključno sa 2023. godinom su dostigli ukupnu vrednost od 30,1 milijarde dolara, što je najviši kumulativni iznos u poslednjih 25 godina.

Ti krediti namenjeni su za izgradnju nuklearnih centrala i druge infrastrukture, ali i nabavke ruskih energenata i naoružanja, i u najvećoj meri su usmereni u Belarusiju i zemlje južne Azije - Bangladeš, Indiju i Pakistan.

Ruski angažman u južnoj Aziji i ometanje istog

U Evropi je manje poznato nastojanje Rusije da ostvari čvrste ekonomske odnose sa državama Indijskog potkontinenta.

Moskva je nedavno Bangladešu pozajmila 6,6 milijardi američkih dolara, što je pre svega trebalo da vladi u Daki olakša izvršenje plaćanja "Rosatomu", koji gradi prvu nuklearnu centralu u toj zemlji čija se populacija procenjuje na oko 174 miliona.

Rusi imaju ugovor za izgradnju dva reaktora, a ranije ove godine primili su i zvanični zahtev da konstruišu još dva. Međutim, ubrzo potom političke okolnosti u Bangladešu su se drastično promenile jer je u avgustu, nakon ukupno dve decenije vladavine, usled masovnih demonstracija koje su predvodili studenti, pao režim premijerke Šeik Hasine.

Ruski krediti osim za infrastrukturu i za naoružanje

Još nekoliko meseci pre zbacivanja Hasine, a naročito nakon njenog bekstva u susednu Indiju, u zemlji su kolale teorije o tome da na njenom obaranju i otcepljenju dela teritorije Bangladeša radi Vašington. Ovo stoga što je njena vladala odbila da omogući SAD otvaranje vojne baze na ostrvu Sent Martin u Bengalskom zalivu i opredelila se za Rusiju kao izvođača velikog posla izgradnje nuklearne elektrane u Rupuru, 160 kilometara severno od prestonice Dake.

Ovde valja pomenuti i da je bivši premijer Pakistana Imran Kan, koji se sada nalazi iza rešetaka, za sopstveno zbacivanje sa vlasti optužio američke obaveštajne službe koje su, navodno, na taj način htele da mu se osvete za to što je samo dan dana nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini otišao u posetu Moskvi i izjavio da će se njegova zemlja držati neutralno u odnosu na rusku intervenciju.

Kan se nadao da će susretom sa Putinom utanačiti detalje vezane za rusku pozajmicu, vlasničku strukturu i dinamiku radova na izgradnji gasovoda od obalskog velegrada Karačija na jugu do Kasura na severu zemlje, dugog 1.100 kilometara i vrednog oko 2,25 milijardi dolara.

Slučaj Indije

Pod velikim političkim i medijskim pritiskom SAD, Velike Britanije i drugih zemalja Zapada nalazi se i Indija, koja odlučno nastavlja sa vođenjem nezavisne politike, svesna svog demografskog i ekonomskog potencijala, te duge istorije nesvrstanosti.

Pod velikim političkim i medijskim pritiskom SAD, Velike Britanije i drugih zemalja Zapada nalazi se i Indija

To demonstriraju nedavne posete premijera Narendre Modija Moskvi i Kazanju i boravaka ministra odbrane Radžnata Singa ruskoj prestonici i Kalinjingradu, činjenica da Indija otkupljuje velike količine ruske nafte i nastavlja sa nabavkama naoružanja iz najveće zemlje sveta uprkos stalnim pretnjama sankcijama od strane Zapada.

Indija se uzdržala od glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o rezoluciji kojom se osuđuje upad ruske vojske u Ukrajinu, nije prisustvovala tzv. mirovnoj konferenciji u Švajcarskoj koju su u junu jednostrano organizovali Kijev i njegovi prijatelji bez učešća Rusije, te nije dozvolila da se na agendu Kvadrilateralnog foruma o bezbednosti, vojnopolitičkog okvira za saradnju koji predvode SAD i koji se fokusira na Indijski i Tihi okean, unesu pitanja vezana za rat u Ukrajini.

U ekonomskom smislu posebno indikativne su izjave indijskog ministra za naftu i gas Hardipa Singa Purija, koji je tokom posete SAD u septembru, usred američke naftaške prestonice Hjuston, izjavio da je njegova zemlja otvorena za saradnju sa svim državama sveta (uključujući tu i Rusiju).

On je u nedavnom razgovoru sa japanskim novinarima rekao i da je ulaganje u energetiku "situacija koja nije ideološka i politička", te "da jedini kriterijum (za odlučivanje o nabavkama energenata) treba da bude cena."

Indija je veliki uvoznik nafte i gasa iz inostranstva dobavlja čak 90 posto nafte koju troši oko 50 posto prirodnog gasa. Ta ogromna država sa, procenjuje se, blizu 1,4 milijardi stanovnika se ubrzano razvija i njena potrošnja nafte i gasa raste tri puta većom brzinom od svetskog proseka.

S obzirom na veličinu domaćeg tržišta i takvu krupnu potražnju indijska država može samo da poželi dobrodošlicu izvoznicima energenata sa svih meridijana, istakao je Puri.

Ekonomski odnosi Moskve i Delhija

Od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini Rusija je Indiji prodavala svoju sirovu naftu po ceni od devet do 14 posto nižoj od crnog zlata iračkog porekla, zahvaljujući čemu je u rekordnom roku tu bliskoistočnu zemlju uspela da svrgne sa mesta najvećeg snabdevača Indije.

Mnogoljudna Indija prirodni gas najviše uvozi iz SAD i Katara, ali je sasvim moguće da će se u budućnosti i u tom domenu osloniti na slovensku zemlju.

Trgovinska razmena između Rusije i Indije u 2022. je naglo skočila na nešto više od 49 milijardi

Trgovinska razmena između Rusije i Indije, koja se nekoliko godina kretala oko deset milijardi dolara, u 2022. je naglo skočila na nešto više od 49 milijardi, od čega je čak 46 bio ruski izvoz u Indiju. U toj sumi sa čak 38 milijardi dolara je učestvovala nafta.

U 2023. rast se nastavio i bilateralna ekonomska razmena je dostigla čak 65 milijardi dolara, od čega je čak 54 milijardi otpalo na ruski izvoz nafte.

Najveća zemlja sveta tako je za nešto manje od dve kalendarske godine podigla svoje učešće u indijskom uvozu nafte sa nepuna dva na oko 40 posto, dok se Indija odjednom probila na drugo mesto među ruskim spoljnim trgovinskim partnerima.

Štaviše, uprkos sve strožijim sankcijama Zapada, ruska državna kompanija "Rosnjeft" i indijski "Rilajens" su ovog meseca potpisali najveći ugovor o kupoprodaji nafte u istoriji dve države, po kojem će prvopomenuto preduzeće indijskom partneru isporučivati oko pola miliona barela nafte dnevno. Reč je o desetogodišnjem ugovoru po kojem bi "Rosnjeft" ukupno prihodovao 130 milijardi dolara, što je bitna promena, jer su Indijci do sada pazarili rusku naftu isključivo na osnovu kratkoročnih, jednogodišnjih ugovora.

Najveći ruski izvozni artikli, dakle, sada su nafta, oružje i vojna oprema, đubriva i drago kamenje, dok Nju Delhi Moskvi uglavnom prodaje lekove i licence za njihovu proizvodnju, gvožđe i čelik, ali, od početka specijalne vojne operacije, i mašine, alate i elektroniku.

Rusija i Indija su krajem 2023. sklopile i sporazum po kojem bi "Rosatom" trebalo da u 2026. počne sa gradnjom još dva reaktora u nuklearnoj centrali Kudankulam u indijskoj državi Tamil Nadu, gde već radi na čitava četiri reaktora. Kada ovih šest jedinica budu završene, ta nuklearka će brojati čak osam reaktora, pošto su Rusi već kompletirali dva.

Tu u priču ulaze ruski zajmovi sa početka teksta - ruska vlada se obavezala da pruži pozajmicu Nju Delhiju od nešto više od četiri milijarde dolara, upravo u svrhu pokrivanja dela troškova za konstruisanje te mega nuklearke.

Teret koji predstavlja ulaganje u budućnost

S obzirom na visinu troškova vezanih za oružani sukob u Ukrajini, koji uključuje i gubitak prouzrokovan oštrim i obuhvatnim ekonomskim sankcijama Zapada, pozajmice zemljama južne Azije mogu se na prvi pogled učiniti kao dodatni teret za rusku državnu kasu, koji u ovom teškom trenutku nije poželjan.

One se, međutim, mogu videti obrnuto, kao neophodnost i važan istrument za održanje ruske države, jer pružanje povoljnih kredita ne samo što podstiče potražnju u tim zemljama za ruskom nuklearnom tehnologijom i energentima i tako služi uvećanju budućih prihoda, već Moskvi daje i politički prostor, odnosno, blokira nastojanje Vašingtona i njegovih saveznika da je u potpunosti izoluju i ekonomski slome.

(RTS)