Rat na granicama Rusije – senzacija ili realna opasnost

Načelnik Generalštaba ruske armije i prvi zamenik ministra odbrane Nikolaj Makarov upozorio je u četvrtak na jednom skupu u Moskvi da je Rusija suočena sa opasnosti izbijanja rata u blizini njenih granica. Po njegovim rečima, lokalni oružani konflikti, što nije isključeno, mogu da prerastu u ratna dejstva širokih razmera uz primenu nuklearnog oružja. Makarov nije precizirao koji su to lokalni sukobi i u kojim zemljama, ali se po nekim indikacijama može naslutiti da je to region Srednje Azije. Makarov procenjuje da upravo u tom regionu može da počne rat. Pogotovu kada američka vojska napusti Irak.

Da li ova izjava Makarova izraz realne ugroženosti ili namera da se opravdaju visoki rashodi za odbranu?

Podsetio bih da doskorašnji ruski ministar finansija Aleksej Kudrin smatra da su budžetski rashodi za odbranu preveliki, da bi ih trebalo smanjiti i da je zbog toga došao u konflikt sa predsednikom Medvedevim. Bio je prinuđen da podnese ostavku. Inače, programom naoružanja i njegovog usavršavanja predviđena je suma od 20 triliona rubalja u narednim godinama. Američki vojni budžet je mnogo puta veći.

Po mišljenju poznatog ruskog vojnog komentatora Viktora Baranca, situacija na ruskim granicama zaista može da izađe ispod kontrole. U tom slučaju, ako bezbednost Rusije bude ugrožena i ako ona konvencionalnim naoružanjem ne može da se odupre protivniku, Rusija može primeniti i nuklearno naoružanje. To je predviđeno i novom ruskom vojnom doktrinom.

Baranec smatra da se ne može govoriti o senzaciji. On smatra da nuklearni konflikt može da nikne, na primer, u Koreji. Opasnost može da se pojavi i od strane Irana. Po mišljenju zamenika direktora Instituta SAD i Kanade, Pavla Zolotarjeva, podozrenje mogu izazvati i odnosi Kine i Indije. Ove dve zemlje su giganti i između sebe suparniče.

Neki analitičari smatraju da su novinari ,,naduvali’’ izjavu Makarova trčeći za senzacijama. Oni kažu da se Makarov veoma ogradio i da je rekao da ,,pri određenim uslovima ne isključuje da lokalni i regionalni konflikti mogu da prerastu u rat širokih razmera uz upotrebu nuklearnog naoružanja’’. Uostalom, Makarov je samo ponovio ono što je zacrtano u ruskoj vojnoj doktrini, kažu analitičari. Novinari pak tvrde da nisu ništa preuveličali i da su tačno preneli smisao izjave Makarova.

Makarov je izrekao još nekoliko značajnih konstatacija. Faktički je potvrdio da ruska armija prelazi na ugovorni sistem. Rekao je da vojno rukovodstvo ne namerava da se zaustavi na broju od 425 hiljada vojnika koji služe po ugovoru. Taj broj će se povećavati tako da ruska armija u perspektivi treba da bude profesionalna. Do skora, međutim, vojni rukovodioci su tvrdili da će regruti biti pozivani i u daljoj budućnosti.

Vojni komentator Viktor Baranec kaže da je ovo prvi put da Makarov izjavljuje da Rusija ide na potpuno profesionalnu armiju. Donedavno, u ruskoj armiji na 550 hiljada regruta po pozivu dolazilo je 100 hiljada vojnika pod ugovorom. Do kraja godine u armiji će biti 350 hiljada regruta, a porašće broj profesionalaca, kojih je sada oko 200 hiljada.

Makarov se dotakao još jednog aktuelnog problema, a to je zdravstveno stanje mladića koji su stasali za vojsku. Po njegovim rečima, čak 60 odsto pozvanih regruta pati od neke bolesti zbog kojih ne mogu služiti vojsku.

Posle izjave Makarova, oglasili su se mnogi ruski mediji komentarišući njegovu izjavu i osvrćući se na probleme bezbednosti. Oni podsećaju da je rusko-gruzijski vojni konflikt 2008. godine doveo u pitanje odnose Moskve i NATO pakta. Vašington je poslao u Crno more svoje vojne brodove posle čega je Rusija zaustavila svoje nastupanje u Gruziji.

U ruskoj prestonici se konstatuje da bez obzira na izjave Moskve i Brisela o planovima za saradnju, jedni prema drugima se odnose sa podozrenjem.

Listovi podsećaju da je svojevremeno britanski ,,Gardijan’’, pozivajući se na publikaciju ,,Vikiliksa’’, pisao da su SAD i NATO pripremili plan zaštite Poljske, Litvanije, Letonije Estonije od ,,agresije’’ od strane Rusije. Reagujući na to pisanje, stalni predstavnik Rusije u NATO paktu Dmitrij Rogozin ponudio je milion dolara onome ko dokaže da NATO nije pravio planove protiv Rusije.

O sučeljavanju Moskve sa zapadnim partnerima govorio je i ruski premijer Vladimir Putin tokom nedavno održanog diskusionog kluba ,,Valdaj’’. Odgovarajući na pitanja stranih eksperata, Putin je rekao da ako SAD nastave svoju nameru izgradnje sistema protivraketne odbrane u Evropi, između Moskva i Vašingtona mogu da niknuti ozbiljni problemi. Kako su preneli moskovski mediji, ruski premijer je rekao da se Rusija ne boji nikakvih konflikata, pa ni konflikta sa SAD. Po njegovim rečima, odnosi Rusije i SAD mogli bi da budu mnogo bolji i dobronamerniji, pošto ,,resetovanje’’ još dejstvuje. Međutim, Putin je ponovo prokomentarisao događaje poslednjih meseci u Libiji oštro kritikujući ponašanje SAD i NATO pakta. Putin je napravio paralelu operacija u Libiji sa akcijom na Kosovu. Ne skrivajući ogorčenje, Putin je rekao da zemlje zapada nisu imale nikakvo pravo da bombarduju Libiju i uništavaju njenu avijaciju. Nisu takođe imale pravo da likvidiraju libijskog vođu Gadafija, što je bilo izvršeno ,,na neverovatno žestok način’’.

Da na kraju kažem da je u poslednjem trenutku odloženo lansiranje (poslednje u ovoj godini) međukontinentalne balističke rakete ,,Bulava’’ (u prevodu buzdovan, topuz) za početak iduće godine. Tada će sa rampe atomske podmornice ,,Jurij Dolgorukij’’, koja će se nalaziti pod vodom, istovremeno lansirati dve rakete. To je najnovija generacija ruskog nuklearno-rekatnog naoružanja. Radijus dejstva je 8 hiljada kilometara, a raketa može da nosi 6 do 10 nadzvučnih nulkearnih blokova indididualnog upravljanja koji pri letu manevrišu. Do 2015. godine Rusija će izgraditi osam nulkearnih podmornica koje će biti snabdevene najnovijim vidovima oružja, uključujući i rakete ,,Bulava’’.