„Patrioti” u Poljskoj

Dvadeset četvrtog maja u Poljsku su dopremljene američke rakete tipa „Patriot” koje će biti razmeštene na severu te zemlje u gradu Morag u blizini granice sa Rusijom. Morag je udaljen oko 60 km od Kalinjingrada u kome se nalazi baza ruske baltičke flote. Planirano je da se lokacija baterije raketnih projektila rotira tokom dve godine i to sve do 2012. do kada bi trebalo da Poljaci integrišu rakete u svoj sistem odbrane. Zajedno sa projektilima stigla je i jedinica američke vojske sa oko 150 vojnika koji će obučavati poljske rukovaoce na novim lanserima.

Razmeštaj američkih projektila izazvao je reakcije Rusije. Predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da: „Takve vojne aktivnosti ne pomažu jačanju zajedničke bezbednosti i razvoju odnosa poverenja u regionu”.[1]

Plan je bio da ove rakete budu predate Poljskoj kao nagrada poljskom rukovodstvu koje je prihvatilo da razmesti američke antiraketne projektile na svojoj teritoriji. Međutim, američki predsednik Barak Obama još uvek nije odlučio kakva će biti sudbina kontroverznog antiraketnog štita.[2]

Prvobitna namena pomenutog antiraketnog štita, koji bi se sastojao od raketnih projektila koji bi bili razmešteni na teritoriji Poljske, i radarskih stanica za navođenje koje bi bile razmeštene na teritoriji Češke Republike, je odbrana američkih evropskih saveznika od potencijalnog iranskog napada. Ipak, sasvim je jasno, da je namena antiraketnog štita zapravo bila presretanje ruskih projektila.

Da je ovo istina dovoljno govori i činjenica da je dogovor između rukovodstva Poljske i SAD o razmeštaju pomenutog antiraketnog štita navodno ubrzan nakon sukoba u Gruziji koji je eskalirao tokom avgusta prošle godine. Sada se, naravno, postavlja ključno pitanje zašto je Poljska rat u Gruziji smatrala pretnjom po sopstvenu bezbednost.

Odgovor treba tražiti u stavu koji je Bušova administracija zauzela prema ovom sukobu. Gruzija je bila zemlja koju je Vašington direktno podsticao kada je u pitanju pridruživanje NATO paktu. Osim toga, gruzijski predsednik Sakašvili poznat je kao čovek koji ima veliku podršku zapada a naročito Amerike i bivšeg predsednika Buša, koji se može smatrati jednim od glavnih rodonačelnika ideje o antiraketnom štitu u Evropi. Poljska je, s druge strane, i pre pogibije svoj vojnog i političkog rukovodstva težila bližoj saradnji sa SAD koje su u njoj videle veoma bitnog saveznika.

Nova administracija u Beloj Kući na čelu sa Barakom Obamom zauzela je daleko oprezniji stav kada je u pitanju raketni štit, naročito posle potpisivanja sporazuma o smanjenju nuklearnog arsenala “Start III”, jer je ruski predesednik Dimitrij Medvedev jasno stavio do znanja svom američkom kolegi da bi postavljanje ovakvog štita predstavljalo direktno ugrožavanje ruskih vitalnih nacionalnih interesa i da bi pomenuti štit samo zakočio sprovođenje potpisanog sporazuma.

Međutim, uprkos tome što sudbina štita i dalje ostaje neizvesna i kontroverzna, iako je Rumunija prihvatila da antiraketni štit bude instaliran na njenoj teritoriji, rakete „Patriot” su ipak isporučene Poljskoj. Analitičari smatraju da ovaj potez Amerike predstavlja neku vrstu kompenzacije Poljskoj za antiraketni štit koji ipak neće biti instaliran na teritoriji te zemlje. Osim toga, nikako ne bi trebalo zanemariti činjenicu da je kao lokacija za razmeštaj izabran grad Morag koji se nalazi u blizini Kalinjingrada.

Ruska novinska agencija „RIA Novosti” na engleskom jeziku je prenela izjavu Sergeja Lavrova da ne razume činjenicu da je sistem razmešten tako blizu Kalinjingradu. “Možda postoje razlozi zbog kojih će sistem biti razmešten, ne raspolažem potpunom informacijom, ali bez obzira postavlja se pitanje zašto bi Poljska trebalo da jača svoju odbranu od Rusije? Ne razumem ovu činjenicu, ali nadamo se da ćemo dobiti objašnjenje nakon čega ćemo analizirati čitavu situaciju”. Nešto ranije, Lavrov je izjavio kako odluka Varšave da se projektili „Patriot” baziraju blizu granice sa Rusijom stvara utisak da se „Poljska postavlja u poziciju nasuprot Rusiji”.

Zaista izgleda da Poljska, uprkos tome što su planovi o postavljanju antiraketnog štita stopirani, ne želi da odustane od tesne saradnje sa Sjedinjenim Državama, što se ogleda i u činjenici da su Poljaci insistirali na postavljanju raketa blizu granice sa Rusijom. Kao obrazloženje ove činjenice poljski ministar odbrane Bogdan Klič izdao je saopštenje koje je u najmanju ruku neuverljivo. Naime, on je izjavio kako razmeštaj raketa tako blizu ruske granice nema nikakav politički ni strateški značaj. „Ona (odluka) nema nikakav značaj. Jedini razlog predstavlja dobra infrastruktura. U Moragu možemo da obezbedimo najbolje uslove američkim vojnicima kao i najbolju tehničku podršku za opremu”.[3]

Očigledno je da se raketne igre nastavljaju i da postavljanje baterije projektila “Patriot” predstavlja američki kompromis i zamenu za antiraketni štit. Ipak, ruska strana do sada nije reagovala pretnjom kao što je to bio slučaj u vezi sa pomenutim štitom kada su Rusi zapretili da će u slučaju postavljanja antiraketnih projektila u Poljskoj, u Belorusiji razmestiti svoje strategijske balističke projektile tipa “Iskander”.

Do sada su sistemi “Patriot“ prodati sledećim zemljama: Tajvanu, Egiptu, Nemačkoj, Grčkoj, Izraelu, Japanu, Kuvajtu, Holandiji, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Španiji. Republika Koreja takođe je zainteresovana za nekoliko polovnih sistema nakon što je Severna Koreja testirala svoje balističke projektile.

Sistem „Patriot” čija zvanična oznaka glasi MIM-104, proizveden je 1976. godine a u operativnoj upotrebi se nalazi od 1981. godine. Od tada je ovaj sistem doživeo brojne modifikacije i usavršavanja. Prva varijanta MIM-104A bila je namenjena, gotovo isključivo, za obaranje aviona, dok poslednja modifikacija koja ima oznaku MIM-104F PAK-3 predstavlja najnoviju modernizaciju. Ova savremena verzija se odlikuje sasvim novim dizajnom projektila koji je uključio novi pogonski sistem što omogućava daleko bolju manevribilnost. Usled ovih modifikacija, dimenzije projektila su smanjene tako da se umesto jednog projektila u kontejneru (jedan lanser raspolaže sa četiri kontejnera) može smestiti četiri rakete. Tako sada jedan lanser raspolaže sa šesnaest projektila za razliku od starijih verzija koje su imale četiri projektila po jednom lanseru. Najverovatnije je da će Poljaci doboti ovu poslednju verziju jer je ona posebno namenjena presretanju i uništenju balističkih projektila. Osim toga, nova verzija „Patriota“ raspolaže i savršenijim radarskim sistemom. Sam sistem „Patriot” sastoji se iz četiri komponente: radara, vozila sa projektilima, sistema za vezu koji se sastoji od dve antene koje su montirane na vozilo i stanice za napajanje. Kao i svi ruski savremeni raketni sistemi i „Patriot” poseduje visoku mobilnost koja mu omogućava veoma jednostavno dislociranje.

„Patriot” je svoje prvo vatreno krštenje imao u Zalivu 1991.[4] Međutim, uspeh i rezultati koje je postigao ovaj sistem tokom rata ostaju kontroverzni. Tokom Zalivskog rata, zbog greške u softveru, projektil koji je trebalo da presretne irački „Skad” nije ni lansiran. Tada je stradalo 28 američkih vojnika u bazi u Dahranu koja se nalazila na teritoriji Saudijske Arabije.