Pakao Odese i neki novi (fašistički) klinci

Na istoku Ukrajine vode se teške borbe između, s jedne strane, oružanih snaga hunte u Kijevu, koju čine neoacistički i ultranacionalistički „Desni sektor“, grupa plaćenika iz čitavog sveta, pripadnici nacionalne garde (koja se ne razlikuje mnogo od „Desnog sektora“ i regularne armije Ukrajine, u koju Kijev ima najmanje poverenja) i pripadnika samoodbrane koju čine proruski aktivisti i pristalice federalizacije Ukrajine. U fokusu borbi je grad Slavjansk zato što strateški otvara vrata za dalji prodor prema ključnim gradovima koji su u rukama samoodbrane i proruskog stanovništva - Luganjsku i Donjecku, koji je centar faktički otcepljenog jugoistoka Ukrajine.

Do sada oružane snage koje je Kijev poslao nisu uspele ni u jednom zadatku, pa tako nisu osvojile ni Slavjansk iako su ga okružile. Oružane snage novog režima u Kijevu raspolažu oklopnim borbenim vozilima, uključujući i tenkove i vazduhoplovstvo. Uprkos tome što imaju teške borbene helikoptere, one nisu uništile samoodbranu, naprotiv otpor svakim danom postaje sve jači. Proruske snage su uspele, kako tvrde izvori, da obore tri ili četiri helikoptera "Mi-24", ubiju i zarobe na desetine pripadnika „oružanih snaga Kijeva“, uključujući i komadante „Desnog sektora“, kao i agente bezbednosnih službi Kijeva, i to sve uz relativno male gubitke na svojoj strani. Zaključno sa ovim tekstom, pripadnici „oružanih snaga Kijeva“ nisu uspeli da ostvare nijedan strateški vojni cilj u jugoistočnoj Ukrajini. Međutim, kriza nije zahvatila samo jugoistok Ukrajine. I na jugu zemlje dogodili su se sukobi, koji po svojoj monstruoznosti daleko prevazilaze borbe u jugoistočnoj Ukrajini.

Naime, u velikom, prelepom lučkom gradu Odesi dogodili su se sukobi između, s jedne strane, proruskih aktivista i ljudi koji se zalažu za federalizaciju Ukrajine i, sa druge strane, mase pristalica i članova „Desnog sektora“ i Ukrajinaca koji podržavaju novu vlast u Kijevu, odnosno „evropejaca“ koji su spremni na sve samo da Ukrajinu vide u naručju zapada. Ovi sukobi izneli su na površinu sve ono najgore što počiva duboko u ljudskom biću. Takvo ispoljavanje besa, ogorčenja i agresije nije viđeno u ovom gradu još od Drugog svetskog rata. Užasni masakr izvršen je na Rusima i federalno orijentisanim Ukrajincima od strane nacista neke nove fašističke Evrope. Da li se istorija ponavlja?

Sve je počelo sukobima na ulicama Odese dve grupe mladih ljudi, a završilo se u ognju Doma sindikata. Užasne slike su potresle slobodarski i normalan svet, a ne samo Ruse i pripadnike federalizacije Ukrajine. Dom sindikata u Odesi je bio poslednje utočište proruskih aktivista nakon žestokih sukoba na ulicama. Lokalna policija ne samo da nije intervenisala kako dolikuje, već se čini da je i na neki način podstakla sukobe između aktivista federalizacije i neonacista „Desnog sektora“ i onih Ukrajinaca koji nisu želeli da se njihova zemlja rasparča. Međutim, posle događaja u Odesi samo je pitanje vremena kada će se Ukrajina rasparčati, budući da nakon jednog od najmonstruoznijih zločina kakav pamti savremeni svet zajednički život u jednom gradu i jednoj zemlji proruskih aktivista i Ukrajinaca koji su podržavali neonaciste više neće biti moguć.

U plamenu Doma sindikata, prema nekim izvorima, izgorelo je preko stotinu ljudi. Proruski aktivisti su se zabarikadirali u domu posle ogorčenih uličnih sukoba, ne znajući da će to biti njihova propast. Naime, savremeni evropski nacisti (možemo ih slobodno zvati tako) molotovljevim koktelima su zapalili zgradu punu pristalica federalizacije! Opet policija nije adekvatno reagovala. Kada su se proruski aktivisti, među kojima je bilo Rusa i Ukrajinaca koji su zagovornici federalizacije i koji su još uvek sačuvali svoju racionalnost, našli pred strašnim i groznim izborom - smrt u plamenu ili smrt od pada o tle - mnogi su, kako pokazuju slike, odlučili da život okončaju tako što će se baciti sa zgrade. Neonacisti su nastavili da divljaju i da masakriraju devojke i decu koja su im se našla na putu!

Oleg Carev

Lider ukrajinskog društvenog pokreta „Jugoistok“ Oleg Carev tvrdi da je u zločinu stradalo više od sto ljudi, što daleko premašuje cifre od prvobitnih 38 ili 40 osoba, kako su izvestili razni mediji. Carev smatra da vlasti u Ukrajini čine sve da sakriju tragove zločina.

„Stvara se utisak da su ljude ubijali, a gledajući gole žene, verovatno su ih i silovali. Po čitavoj zgradi. Tek kasnije su ih polivali molotovljevim koktelima i palili, zato su izgoreli samo pojedini delovi tela“, kaže Carev.[1]

Ranije je poslanik Oblasnog saveta Odese Vadim Savenko izjavio da je u Odesi ubijeno ukupno 116 ljudi i da su kod većine žrtava glava i ramena ugljenisani, a po tome se može zaključiti da ljudi nisu poginuli u požaru, već da su nakon smrti spaljivani da bi se teže identifikovali. Savenko je siguran da su ukrajinske vlasti dale komandu da se prećute dimenzije tragedije da svetska javnost ne bi saznala da je u Odesi sprovedena kaznena operacija protiv proruski raspoloženog stanovništva. Prema zvaničnim podacima kijevskih vlasti, tragedija u Odesi je odnela više od 46 života, povređeno je više od 200, a požaru u zgradi su, navodno, podmetnule same žrtve.

Glas Rusije je požar i događaje u Odesi nazvao „Odeski Aušvic“. „Požar u Domu sindikata na odeskom trgu Kulikovo polje u petak uveče predstavljao je tragično finale nereda, koji po svom usijanju podsećaju na kijevske događaje od pre dva meseca. Nedozvoljeni ulični marš, koji su organizovali pripadnici nacionalističkih grupacija i lokalni fudbalski „ultranavijači“ pod parolama „jedinstvene Ukrajine“, pretvorio se u sukob s pristalicama federalizacije, koji su pre neko vreme postavili šatore na trgu Kulikovo polje. Po novoj ukrajinskoj „revolucionarnoj tradiciji“, počele su da se koriste kamenice, bejzbol palice i molotovljevi kokteli. Policija je pokušala da razdvoji sukobljene strane, ali je delovala pasivno i neodlučno. Na kraju su radikali-nacionalisti iz takozvanog „Desnog sektora“ potpalili šatore, a zatim i Dom sindikata, gde su se sakrili aktivisti, koji se ne slažu s politikom sadašnjih vlasti zemlje. Nekolicina ljudi je živa izgorela, drugi su se otrovali dimom i umrli. Spasavajući se od vatre, ljudi su iskakali kroz prozore. Po svedočanstvu očevidaca, vatrogasci su došli tek pola sata nakon početka vatre.“[2]

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin izjavio je na prijemu u ruskoj ambasadi u Beogradu povodom 9. maja - Dana pobede sledeće: „Danas doživljavamo tragediju bratskog naroda Ukrajine. Nakon Balkana, Jugoslavije, nacional-radikali su se podigli u Ukrajini. Kao i pre 70 godina u Hatinu, fašisti - ovog puta u Odesi - spaljuju žive civile. Oni i njihovi gospodari prete Rusiji“[3].

Interesantno je šta je navodni premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk izjavio povodom masakra u Odesi: „To što se dogodilo u Odesi deo je plana Ruske Federacije da uništi Ukrajinu i ukrajinsku državu”, rekao je on na konferenciji za štampu u Odesi, posle niza sastanaka s lokalnim vlastima i udruženjima građana. "Rusija je ovde poslala ljude da izazovu haos, ali zemlja se mora ujediniti i pomiriti da teroristima koje Moskva podržava ne bi dala mogućnost da podele naš narod”, rekao je Jacenjuk. "Cilj Rusije je da se ono što se dogodilo u Odesi, ponovi na istoku zemlje”, ocenio je premijer. "To je plan koji profesionalci finansiraju i organizuju radi manipulisanja običnim ljudima, a naše jedinstvo će biti najbolji odgovor tim teroristima”.[4]

Jacenjuk je licemerno izrazio saučešće porodicama poginulih i rekao da će kazniti krivce i neodgovorne. Takođe, vlasti u Kijevu su proglasile trodnevnu nacionalnu žalost zbog tragedije u Odesi.

Sve ovo licemerje graniči se sa hipokrizijom nacista koji su ubijali i činili najstravičnije zločine nad ruskim narodom, a sa druge strane negirali su svoje zločine ili ih nekako opravdavali. Nameće se zaključak da su vlasti u Kijevu glavni krivac za masakr u Odesi. One su indoktrinirale svoje pristalice da se ponašaju kao nacisti i da pale svoje žrtve, a sada okrivljuju Rusiju i nazivaju je terorističkom zemljom. Glavni teroristi su upravo oni. Neodgovornost policije u Odesi ide njima na dušu jer su gradske vlasti mogle da spreče tragediju, ali su dobile naređenje da ne preduzimaju ništa.

Dakle, glavni krivac za tragediju u Odesi je vlast u Kijevu, ali ona je tu bila samo posrednik. Najveći krivci su zapad i Evropa, koja je zadojila mržnjom jedan deo naroda Ukrajine. Na slikama vidimo devojke, gimnazijalke, pa čak i mlađe devojke kako uzimaju kamenice ili pripremaju molotovljeve koktele kojima će zapaliti Dom sindiakta. Zar je čovečanstvo ponovo na rubu toga da se nacizam povampiri? U masakru u Odesi su učestvovali neki novi klinci zadojeni mržnjom prema svemu što ne pripada „evropskim vrednostima“. I upravo je ta Evropa, koju jedan deo ukrajinskog naroda toliko priželjkuje, bila odgovorna za masakr u Odesi. Jer te devojke, ta deca koja pale molotovljeve koktele i bacaju ih na svoje sunarodnike, jesu indoktrinirani novim evropskim fašizmom, koji, kao i nekada, Rusiju i sve što je rusko vidi za neprijatelja.

To su potpuno isprani mozgovi koji postupaju kao lutke na konopcima. Njima nije žao što će ubiti svoju sunarodnicu ili sunarodnika, drugo ljudsko biće, oni ne osećaju nimalo krivice. Sve te devojke i momci su posle tragedije otišli svojim kućama kao da se ništa nije dogodilo, kao da nisu saučesnici u jednom od najgorih i najbrutalnijih zločina koji je posle ratova Evropa imala priliku da vidi.

Međutim, najgore od svega je što će ti neki novi klinci, kada budu odrasli, zauzeti svoje mesto u porodici i u društvu. Neki od njih, moguće je, postaće evropske diplomate. Ali društvo počiva na pojedincu. I kakvo će biti to buduće evropsko društvo koje počiva na takvim pojedincima? Strah je i pomisliti! A premijer Vučić je čak izjavio da je „molio izaslanika EU u Beogradu Štefana Filea da dopusti Srbiji da ne uvodi sankcije Rusiji“ na svom evropskom nacističkom putu!