HRONIKA:
VIŠE INCIDENATA TOKOM BLOKADA ŠIROM SRBIJE: BEOGRAD - LjUDI SA KAPULjAČAMA I MASKAMA IZAZVALI TUČU ISPRED RTS-A, TUČA SA GRUPOM BATINAŠA KOD FDU . NOVI SAD: TAKSISTA POKUŠAO DA PROBIJE BLOKADU. INCIDENTI I U LOZNICI I KIKINDI
„FRANS-PRES“: NATO I UKRAJINA RAZGOVARAĆE U BRISELU POVODOM LANSIRANjA RUSKE HIPERSONIČNE RAKETE „OREŠNIK“, KIJEV ZATRAŽIO SASTANAK
ANA BRNABIĆ OSUDILA DANAŠNjE BLOKADE SAOBRAĆAJA: TO JE NASILjE, SILEDŽIJSTVO GRAĐANA I NIŠTA DRUGO. U PITANjU JE DOBRO KOORDINISANA AKCIJA IZ INOSTRANSTVA
KREMLj: UPOZORILI SMO SVET 30 MINUTA PRE LANSIRANjA RAKETE „OREŠNIK“. MINISTARSTVO ODBRANE RUSIJE: SVE BOJEVE GLAVE „OREŠNIKA“ STIGLE DO CILjA
RODOLjUB ŠABIĆ POVODOM NAJAVE ALEKSANDRA VUČIĆA DA BI ON LIČNO MOGAO DA PREDLOŽI ZAKONSKE IZMENE KOJIMA SE OMOGUĆAVA DOLAZAK STRANIH UNIVERZITETA U SRBIJU: PREDSEDNIK NEMA PRAVO PREDLAGANjA ZAKONA
VLADA REPUBLIKE SRBIJE POVUKLA PREDLOG DOPUNA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU
U GRADOVIMA ŠIROM SRBIJE ODRŽANI PROTESTI I BLOKADE OD PO 15 MINUTA POVODOM TRAGEDIJE U NOVOM SADU. GRAĐANI PORUČILI „SLOBODA ZA LjUDE, ZATVOR ZA NELjUDE“
INICIJATIVA „MOST OSTAJE“ ORGANIZOVALA PROTEST I BLOKADU ISPRED ZGRADE RTS-A, TRAŽILI DA RTS NA 15 MINUTA PREKINE PROGRAM I PUSTI KAJRON SA IMENIMA 15 OSOBA NASTRADALIH U NESREĆI NA ŽELEZNIČKOJ STANICI U NOVOM SADU
SERGEJ LAVROV SA MAKSIMOM RIŽENKOVIM NA SASTANKU KOLEGIJUMA MINISTARSTAVA SPOLjNIH POSLOVA BELORUSIJE I RUSIJE U BRESTU: RASTE KRUG NAŠIH ISTOMIŠLjENIKA U UN
MILORAD DODIK: ODLUKA MKS-A DA RASPIŠE NALOG ZA HAPŠENjE IZRAELSKOG PREMIJERA BENjAMINA NETANjAHUA POTPUNO NERAZUMNA. RS ĆE URADITI SVE DA INSTITUCIJE BIH NE SPROVEDU TU APSURDNU ODLUKU
KIM: SLUŽBENICI „AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU“ UZ OBEZBEĐENjE PRIPADNIKA „POLICIJE“ ODNOSE INVENTAR IZ FILIJALE POŠTE SRBIJE U SEVERNOM DELU KOSOVSKE MITROVICE
DMITRIJ PESKOV: RUSIJI JE POTREBNA RADNA SNAGA, ŽIVIMO U NAJVEĆOJ ZEMLjI NA SVETU, ALI NAS JE MALO I IMAMO VRLO NAPETU DEMOGRAFSKU SITUACIJU. TREBAJU NAM JASNA I STROGA PRAVILA KOJA ĆE NAS ZAŠTITITI OD KRIMINALA MEĐU MIGRANTIMA
Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Ogrešenje o Rusiju
Savremeni svet

Ogrešenje o Rusiju

PDF Štampa El. pošta
Flin Leveret i Hilari Man Leveret   
petak, 22. avgust 2008.
Ruski vojni upad u Gruziju se još nije pošteno ni okončao, a previše američkih zvaničnika, aktuelnih, prošlih i onih koji gaje takve ambicije, karikaturalno predstavljaju rusku državu koju je oblikovao, i koju i dalje vodi Vladimir Putin, kao revizionističkog agresora. Za Roberta Kejgana, neokonzervativnog savetnika DŽona Mekejna za spoljnu politiku, kao i za dugugodišnje spoljno-političke stručnjake demokratske stranke Ričarda Holbruka i Ronalda Amusa, ruska akcija u Gruziji može se uporediti sa Hitlerovom invazijom na Čehoslovačku iz 1938. Po mišljenju državne sekretarke Kondolize Rajs, ruska intervencija više podseća na invaziju Sovjetskog Saveza na Čehoslovačku iz 1968.
U realnosti, međutim, današnja Rusija nije obnovljena imperijalna sila. U periodu posle hladnog rata, Vašington je bio taj, a ne Moskva, koji je započeo igru zaobilaženja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da bi vršio prisilne promene režima u problematičnim državama i nanovo iscrtavao granice nominalno suverenih država. Za Ruse je američka invazija i okupacija Iraka, uključujući hapšenje i sprovođenje egzekucije smenjenog predsednika Huseina, podrila poziciju Vašingtona da kritikuje druge zbog preduzetih vojnih akcija kao odgovor na postojeću pretnju. A američki unilateralizam na Balkanu, praćen postavljanjem raketnih odbrambenih sistema u Istočnoj Evropi i podrškom „obojenim revolucijama“ u bivšim sovjetskim republikama, pregazio je jasno postavljene ruske crvene linije.  
Rusija je sada, praktično, odgovorila „u naturi“. Međutim, kako god da se završe politički aranžmani zacrtani sporazumom o prekidu vatre između Moskve i Tbilisija, uz francusko posredovanje, Vašington i njegovi evropski saveznici suočavaju se sa mnogo ozbiljnijim i važnijim političkim izazovom – kako popraviti narušene odnose Zapada i Moskve. Susret sa takvim izazovom podrazumeva suočavanje sa dva dugotrajna nedostatka američke politike – pogrešnom procenom ruskih interesa i ambicija i svesnim zanemarivanjem uvećanog ruskog uticaja i položaja na međunarodnoj sceni.
Ruski lideri ispravno ocenjuju da su, s obzirom na bogaćenje i osnaživanje njihove zemlje u proteklim godinama, takođe postali sposobni za samostalnu akciju u odbrani svojih zacrtanih interesa – čak i kada se ta akcija ne dopada Americi i Zapadu. U isto vreme, Moskva i dalje na svoje partnerstvo sa SAD i sa Zapadom generalno, gleda kao na najbolju stratešku opciju zemlje. Međutim, iz ruske perspektive, ovo partnerstvo mora sadržavati reciprocitet a ne samo pristanak na američke diktate i jednostrane inicijative SAD.
Ove osnovne smernice ruske spoljne politike u Putinovoj eri oslikane su u evoluciji moskovske saradnje sa SAD u ratu protiv terorizma. Za vreme svoje službe u misiji SAD pri UN na poziciji političkog savetnika, Hilari Man Leveret, jedna od nas, radila je u Savetu bezbednosti UN sa ruskim dugogodišnjim stalnim predstavnikom Sergejom Lavrovim (danas ruskim ministrom spoljnih poslova), na legitimitetu snažne zajedničke akcije protiv Al-kaide i Talibana u Avganistanu i to pre napada od 11. septembra. Dan kasnije, 12. septembra 2001, kategorička podrška Rusije „blanko“ rezoluciji SB UN omogućila je da SAD „preduzmu sve potrebne mere“ kao odgovor na napad i bila je od presudnog značaja za pristanak Kine što je dovelo do jednoglasja u Savetu bezbednosti. A nakon rušenja talibanskog režima, Rusija je pomogla da se anti-talibanske frakcije okupe i otpočnu politički proces koji je trebalo da pruži podršku novom avganistanskom pro-američkom predesedniku Hamidu Karzaiju.
Ali kada je Bušova administracija počela da koristi rat protiv terorizma da bi opravdala slanje američkih trupa u zemlje bivšeg Sovjetskog saveza i centralne Azije, Moskva je prestala da sarađuje sa Vašingtonom na konsolidaciji stabilne post-talibanske političke situacije i obuzdavanju narko-bosova u Avganistanu. Pored toga, Moskva je stvorila Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS) – regionalnu organizaciju za bezbednost u centralnoj Aziji kojom dominiraju Rusija i Kina – kao protivtežu američkom uticaju u regionu. Tokom vremena Rusija je uspela da preko Šangajske organizacije za saradnju udalji vojne operacije SAD iz centralne Azije.
Dok Vašington razmišlja o budućim odnosima sa Moskvom, stručnjaci i tvorci američke spoljne politike bi trebalo da imaju dve stvari na umu. Prvo, Americi i njenim evropskim saveznicima potrebni su dobri odnosi sa Moskvom, ako ni zbog čega drugog, ono da uspore ruske korake koji bi ozbiljno mogli da naškode zapadnim interesima. Na primer, dok se višak na ruskim računima uvećava usled povećanih cena nafte, Moskva se pojavljuje kao značajan kupac američkih obveznica i hartija od vrednosti. Da li bi oni koji pozivaju Vašington na razne ultimatume Moskvi više želeli da Moskva smanji svoju imovinu u dolarima? Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin nedavno je izjavio da Moskva priprema teren za eventualno uvođenje ugovora za kupovinu ruske nafte koji bi bili u rubljama, a ne u dolarima. Da li anti-ruski tabor želi da Moskva preduzme takve korake, s obzirom na moguć negativni uticaj na dugoročnu vrednost dolara?  
Slično tome, potreba Evrope za ruskim gasom će nastaviti da raste u narednim godinama. U takvoj situaciji Zapad ne može da se „snalazi“ uz pomoć pustih snova o novim gasovodima, poput Nabuko projekta Evropske Unije, za koji ne postoji dovoljno ne-ruskog gasa da bi projekat bio ekonomski održiv. Malo pre prelaska sa predsedničkog na premijersko mesto, početkom ove godine, Putin je izjavio da Evropa i SAD mogu da grade Nabuko ili bilo koji drugi gasovod. Ali postavio je retoričko pitanje - gde će da nabave gas da napune takav gasovod? Na koncu, Evropa ne može da obezbedi sopstvenu energetsku sigurnost bez dubokog i produktivnog partnerstva sa Rusijom.
Pored toga, Rusija je potrebna Americi i njenim saveznicima na međunarodnoj sceni. Rusija je stalni član Saveta bezbednosti a to će i ostati, što znači da će Vašington morati da sarađuje sa Moskvom ako želi da dođe barem do minimalnog multilateralnog odgovora na sveobuhvatne „pretnje međunarodnom miru i bezbednosti“, od Avganistana i Irana do Zimbabvea. Ne možemo „zaobići“ ovu realnost zalažući se za „Savez demokratija“ kao alternativni forum za davanje legitimnosti za odlučujuće međunarodne akcije – ideja koja će samo naljutiti Rusiju (i Kinu) i neće doneti nikakvu stratešku korist. 
Usred uzavrele retorike oko Gruzije, neki bivši američki zvaničnici, poput bivšeg zamenika državnog sekretara u Klintonovoj administraciji Stroba Talbota, postavljaju pitanje da li su saradnički odnosi sa Moskvom sada uopšte i mogući. Ali SAD i njeni saveznici mogu da imaju odnos sa Rusijom od obostrane koristi. Sama Rusija ne želi da nameće finansijsku nadmoć Americi, niti da uskraćuje energetske zalihe Evropi. Sasvim suprotno – Rusija želi da proširi svoje energetske i finansijske veze sa Zapadom, ali će se služiti svim potrebnim sredstvima u odbrani svojih interesa. 
Naši razgovori sa visokim ruskim diplomatma i zvaničnicima sugerišu da bi Moskva, pod parolom strateškog partnerstva, pružila veću podršku američkim ciljevima oko više međunarodnih pitanja, uključujući i nuklearni problem Irana. Ali Rusija neće pružiti tu podršku bez široko zasnovanog strateškog razumevanja sa Vašingtonom. Kao što je ministar spoljnih poslova Lavrov izjavio prošle nedelje, SAD će na kraju morati da se odluče između svog „virtuelnog projekta“ u Gruziji i „stvarnog partnerstva“ sa Rusijom „po pitanjima koja zaista zahtevaju kolektivnu akciju“. Takvo partnerstvo će zahtevati da Amerika učini nešto što izbegava još od završetka Hladnog rata – da izvrši reviziju svojih spoljnopolitičkih prioriteta. Jednostavno rečeno, američko promovisanje sumnjivih „dramatičnih“ događaja u Gruziji – ili u drugim etnički podeljenim i nestabilnim post-sovjetskim državama – za zapadne interese nije toliko važno koliko jeste saradnja sa Rusijom na najznačajnijim energetskim, ekonomskim i međunarodnim bezbednosnim izazovima našeg doba.  

Flin Leveret, bivši viši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost i viši analitičar CIA, sada viši saradnik i direktor Inicijative za geopolitiku energije u fondaciji Nova Amerika. 
Hilari Man Everet, bivši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost i saradnik spoljne službe, direktor je konsultantske firme za politički rizik STRATEGA.  

(20.08.2008. The National Interest)