Lula i Si - Jačanje Briksa i produbljivanje trenda „dedolarizacije“

Novi-stari brazilski predsednik, socijalista Lula da Silva, posetio je Kinu sredinom ovog meseca ne samo kako bi dao dalji podsticaj bogatoj ekonomskoj i tehnološkoj saradnji dve zemlje već i ojačao koheziju unutar grupe zemalja BRIKS-a i učvrstio trend dedolarizacije, koji je od suštinskog značaja za stvaranje multipolarnog svetskog poretka.

Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva posetio je sredinom ovog meseca Kinu, gde je sa domaćinima potpisao 15 ugovora iz oblasti trgovine, energetike, telekomunikacija i informacija, digitalne ekonomije, avio-industrije i proizvodnje satelita, itd.

Lula i Si: Jačanje Briksa i produbljivanje trenda dedolarizacije

To je bila prva Lulina poseta od stupanja na kormilo najveće južnoameričke države prvog januara ove godine.

Jedan od najvažnijih sporazuma između dve zemlje, koji će imati važne reperkusije po svetsku ekonomiju, jeste njihov dogovor da međusobno trguju u sopstvenim valutama – juanom, odnosno realom i tako eliminišu korišćenje američkog dolara.

Interesantno je i da je Lula da Silva, kojem je to treći mandat na funkciji predsednika, u Šangaju prisustvovao inauguraciji nove direktorke banke zemalja BRIKS, sedamdesetpetogodišnje Dilme Rusef, koja je i sama bila predsednica Brazila od 2011. do 2016. godine i koja bi na kormilu te finansijske institucije trebalo da ostane do 2025.

Rusefova je, inače, ekonomista i Lulina koleginica iz redova Radničke partije, koja je u ranoj mladosti bila član socijalističke gerile koja se u gradskim uslovima borila protiv vojne diktature uspostavljene 1964. godine.

U javnom obraćanju u sedištu banke BRIKS, čiji je zvanični naziv Nova razvojna banka, Lula je rekao da je nelogično da države celog sveta moraju da trguju koristeći američki dolar i pozvao ih da razvijaju ekonomsku razmenu u sopstvenim valutama.

U strastvenom govoru brazilski lider se između ostalog upitao: "Ko je odlučio da su naše valute slabe i da ne vrede u drugim zemljama?" i "Ko je taj koji je odlučio da dolar bude najvažnija valuta u trenutku kad je napušten zlatni standard?"

Lula je rekao da se nada da će Nova razvojna banka biti u prilici da pozajmi novac najsiromašnijim zemljama afričkog kontinenta i Južne Amerike.

Kina ubedljivo najvažniji trgovinski partner Brazila

Brazil i Kina su dve od četiri zemlje koje su oformile grupu BRIK, kojoj se godinu dana kasnije pridružila Južna Afrika, dodavši inicijal "S", a Lula je jedan od idejnih očeva te organizacije i njen jedini osnivač koji se trenutno nalazi na vlasti s obzirom na to da je ceremonija utemeljenja te organizacije održana u 2009, u vreme kada se na čelu Rusije nalazio predsednik Dimitrij Medvedev, a ne Vladimir Putin.

Brazil ima populaciju od preko 217 miliona ljudi i osma je ekonomija sveta kada se bruto državni proizvod prilagodi troškovima života, dok Kina ima 1,4 milijarde stanovnika i najveću ekonomiju sveta po istom merilu.

U 2021. ukupna trgovinska razmena između dve države iznosila je 150 milijardi dolara, a Kina je upila čak 32 odsto celokupnog brazilskog izvoza.

Zgrada Nove razvojne banke u Šangaju

Brazil je uz Australiju jedna od retkih zemalja sveta koja ima suficit u trgovini s Kinom i te godine je zabeležio ogromni višak od oko 40 milijardi dolara zahvaljujući bogatstvu u sirovinama. I naredne 2022. najveća južnoamerička država je ostvarila suficit u razmeni s Kinom od 30 milijardi dolara.

Kuriozitet je da je obim trgovine između dve zemlje u periodu od prve Luline državne posete Kini 2004. do danas porastao čak 21 put.

Poređenja radi, ukupna trgovinska razmena Brazila sa SAD 2021. godine je iznosila 70,5 milijardi dolara, više nego upola manje od rezultata koji Brazilija ostvarila u poslovanju s Pekingom. Takođe, brazilski izvoz u SAD bio je čitava tri puta manji nego u Kinu.

Brazil u tu azijsku državu uglavnom izvozi soju, sirovu naftu i rudu gvožđa, ali i bio-goriva i ulja, voće, meso, žitarice, drvnu građu i šećer i konditorske proizvode. Kina Brazilu uglavnom prodaje mobilne telefone i drugu elektroniku, te robu široke potrošnje.

Normalizacija poljuljanih odnosa

Dve zemlje su poslednjih decenija uživale odlične veze za vreme vladavine Lulinih socijalista, dok je kriza u odnosima nastupila za vreme vlasti proamerički nastrojenog desničara i populiste Žaira Bolsonara, koji je još tokom predizborne kampanje uvredio Peking posetom Tajvanu i zatim, po dolasku na vlast, optužio Kinu da je pandemija novog koronavirusa zaverenički pokušaj njenog komunističkog režima da zavlada svetom. Po ugledu na tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, novi koronavirus zvao je "kineskim virusom".

Lulina četvorodnevna poseta stoga je poslužila normalizaciji odnosa s Kinom i ponovnom uspostavljanju jedinstva unutar grupe zemalja BRIKS-a, a nakon tri godine Bolsonarovog verbalnog kidisanja na vladu u Pekingu i nastojanja Vašingtona da preko njega i, u manjoj meri, indijskog premijera Narendre Modija potkopa tu organizaciju, koja pokušava da svetu pruži alternativu u odnosu na zapadni kapital i modalitete političkog delovanja.

Ona je i potvrdila opredeljenje grupe BRIKS za dedolarizaciju međunarodne trgovine, odnosno okončanje eksploatatorskog obrasca u kojem su države prisiljene da na veliko kupuju dolare, drže krupne depozite u toj valuti u američkim bankama i kupuju američke državne obveznice kako bi međusobno trgovale – praksa koja je SAD omogućavala da položeni tuđ novac upumpavaju u sopstvenu ekonomiju i finansiraju svoj deficit, u znatnoj meri prouzrokovan megalomanskim izdvajanjima za vojnu mašineriju.

Pored Lulinog poziva zemljama sveta da se odreknu američkog dolara kao neprikosnovenog sredstva plaćanja i pozajmljivanja, kao indikacija namere zemalja BRIKS-a da se reše američkih finansijskih okova i ekonomski i politički doprinesu stvaranju multipolarnog poretka može se uzeti i izjava kineskog predsednika Si Đinpinga, koju je on dao tokom nedavne posete Moskvi.

Naime, kineski lider tada je rekao da su u toku promene kakve nisu bile viđene u prethodnih sto godina. To potvrđuju i brojni međudržavni sporazumi o trgovini u sopstvenim valutama između Rusije i Kine, Rusije i Indije, Indije i Malezije, Kine i arapskih zemalja Persijskog zaliva, odnosno Irana, kao i konkretne transakcije koje su već počele da se odvijaju u skladu s njima.

Takođe, u cilju dedolarizacije zemlje BRIKS-a planiraju da stvore novu, zajedničku valutu koja ne bi bila korišćena u njihovim zemljama, već u njihovoj spoljnoj trgovini i čija bi podloga bilo zlato i druga roba.

Mada je Kina nominalno druga a realno prva ekonomija sveta, na koju otpada 17,5 odsto svetske populacije, ona po svemu sudeći nema planove da svoju valutu nametne kao dominantnu svetsku rezervnu valutu kao što je to do sada bio dolar.

Naprotiv, kao i Rusija i mnoštvo azijskih, južnoameričkih i afričkih zemalja, ona, čini se, priželjkuje stvaranje multipolarne sredine u kojoj svako može da trguje u valuti u kojoj želi, uključujući tu i sopstvenu, ili u zlatu, umesto da bude prisiljen da radi međunarodne ekonomske razmene prikupi masu dolara i položi je u američke banke.

Sankcije dolaze na naplatu

Američka novinska agencija Blumberg, koja je specijalizivana za ekonomska pitanja, ističe da se dedolarizacija dešava zapanjujućom brzinom, jer se, recimo, udeo dolara u globalnim valutnim rezervama prošle godine smanjivao brzinom deset puta većom od prosečne za prethodne dve decenije.

Udeo dolara u globalnim rezervama 2022. smanjio se deset puta brže nego u protekle dve decenije

Procenjuje se da se sada 58 odsto svetskih rezervi novca drže u dolarima u odnosu na 73 posto u 2001. godini.

Dedolarizacija, naravno, nije novi misaoni koncept jer je očigledno da trgovanje u sopstvenim valutama državama štedi trošak njihovog pretvaranja u dolar, kao i da smanjivanje zavisnosti od američke valute predstavlja branu koja ih štiti od prelivanja posledica monetarne politike Vašingtona, odnosno ekonomskih potresa generisanih u SAD.

Analitičari tvrde da je jedan od bitnih razloga za svrgavanja arapskih lidera Sadama Huseina i Muamera Gadafija početkom ovog veka bilo to što su zbog loših političkih odnosa sa Zapadom pokušali da se u spoljnoj trgovini odvoje od američke valute, pri čemu je ovaj drugi, poznat po svom panafrikanizmu, čak predlagao stvaranje zajedničke valute (zlatnog dinara) za ceo Crni kontinent, koja bi istisnula dolar iz međusobne razmene afričkih zemalja.

Međutim, posebno jak podsticaj dedolarizaciji dale su ekonomske sankcije Zapada protiv Moskve uvedene nakon prisajedinjenja Krima 2014. i, ponovo, dodatne sankcije i zamrzavanje ruske finansijske imovine posle otpočinjanja specijalne vojne operacije u Ukrajini prošle godine.

Naročito značajno je bilo izbacivanje Rusije iz međunarodnog sistema plaćanja SVIFT (SWIFT) i pretnja da će zamrznuta ruska imovina biti zaplenjena i prosleđena Kijevu.

Prema proračunima američkog ekonomiste Timotija Tejlora, zasnovanim na zvaničnim podacima Ministarstva finansija u Vašingtonu, u 2021. godini SAD su primenjivale skoro deset puta više sankcija nego u 2001.

Pre dve godine, dakle, SAD su zvanično sprovodile čak 9.421 meru zabrane ili ograničenja poslovanja prema inostranim subjektima.

Taj broj, naravno, dalje je drastično porastao nakon početka ruske intervencije u Ukrajini i s uvođenjem nove serije sankcija protiv kineskih proizvođača čipova. Žrtve američkih sankcija, pored Rusije i Kine, danas su Iran, Venecuela, Kuba, Severna Koreja, Sirija, ali i Eritreja, Zimbabve i Nikaragva.

Ta politika ekonomske prisile, međutim, sada počinje da donosi negativne dividende, od kojih je jedna napuštanje dolara.

Mada taj proces može potrajati još nemali broj godina, sve je izvesnije da se bliži kraj vladivine dolara kao dominantne svetske valute za trgovinu, investiranje, davanje kredita i držanje deviznih rezervi.

Samim tim, bliži se i kraj dolara kao političkog oruđa, pa i oružja za ucenjivanje, izolovanje, destabilizaciju i slabljenje država koje su politički neistomišljenici SAD.

Unutrašnja konsolidacija grupe BRIKS, proširenje njenog suštinski bitnog instrumenta Nove razvojne banke, čije su članice sada i Egipat, Bangladeš i UAE, kao i sporazum Kine i Brazila o međusobnoj trgovini u sopstvenim valutama jesu krupan korak u tom smeru.

(RTS)