Kurmanbek Bakijev napustio Kirgiziju ruskim vojnim avionom

Nedelju dana nakon što je 7. aprila, predsednik Kirgizije Kurmanbek Bakijev zajedno se sa svojim rođacima pobegao iz Biškeka, zbog masovnih demonstracija opozicije, i, ušančio se u svom zavičajnom selu kod DŽalal-Abada, napeta politička situacija u republici delimično je splasnula. Uveče 15. aprila Kurmanbek Bakijev je napustio DŽalal-Abad i prebacio se u kazahstanski Taraz, prethodno podnevši, po nepotvrđenim podacima, ostavku na predsedničku funkciju. Po rečima šefa privremene vlade Kirgizije Roze Otumbajeve, nove vlasti su dozvolile odlazak K. Bakijevu na molbu međunarodnih organizacija i lidera niza država, sa ciljem da se ostane u okvirima „civilizovanih odnosa“, i ne dopusti obračun sa njim. U Kirgiziji, pak, privremena vlada nije mogla garantovati bezbednost K. Bakijevu.

Odlazkom K. Bakijeva, što je rezultat zajedničkih napora Rusije, SAD, Kazahstana, OUN i OEBS, okončana je epopeja njegovog boravka na jugu zemlje, koji je zapamćen po nizu protivurečnih izjava. K. Bakijev je čas predlagao da se prestonica Kirgizije premesti iz Biškeka u Oš ili DŽalal-Abad, čas je govorio o nedopustivosti raskola zemlje, čas izjavljivao da odbija da podnese ostavku na predsedničku funkciju i privremenu vladu proglašavao nelegitimnom, a potom izjavljivao da je spreman da pregovara sa tom vladom i čak da ode sa predsedničke funkcije ako se garantuje bezbednost njemu i članovima njegove porodice. Događaji poslednje nedelje su i imali kao glavni motiv bezbednost, pa su se potezi klana Bakijevih rukovodili računicom kako da se iz situacije iščupaju sa najmanjim gubicima. Po mišljenju niza posmatrača, delovanje predsednika i njegovog okruženja, koje se pripremalo za eventualni oružani sukob sa novim vlastima, dovelo je Kirgiziju na ivicu građanskog rata, i samo je odustajanje privremene vlade od primene sile omogućilo da se izbegne još jedno krvoproliće.

U cilju pokazivanja narodne podrške okruženje predsednika je organizovalo niz mitinga, na kome bi mu se ta podrška i iskazala. Trinaestog aprila pristalice K. Bakijeva su u DŽalal-Abadu organizovale miting, na kome se okupilo oko tri hiljade ljudi. Među njima su se nalazili kako pristalice, tako i protivnici predsednika, koga je čuvalo stotinak ljudi, naoružanih gvozdenim šipkama i automatima. U svom govoru na mitingu K. Bakijev je izjavio, da ne priznaje privremenu vladu i da ne namerava da se povuče sa predsedničke funkcije, ali isto tako da ne namerava da osvaja vlast na jugu republike, u Ošu i DŽalal-Abadu.

Uostalom, mogućnost da zauzme druge gradove predsednik već nije imao, jer su sve oružane strukture prešle na stranu privremene vlade. Pokušaj K. Bakijeva da 15. aprila organizuje miting podrške u Ošu nije uspeo. Nekoliko stotina pristalica Bakijeva su potisnule sa centralnog gradskog trga pristalice privremene vlade, a pri tom je među njima došlo do tuče. Obezbeđenje K. Bakijeva bilo je prinuđeno da otvori vatru u vazduhu i da predsednika uvede u najbližu zgradu bioskopa. Zatim su K. Bakijeva smestili u automobil, koji je velikom brzinom napustio trg. Posle tog incidenta predsednik je i doneo odluku da napusti Kirgiziju. Odgovarajuća ponuda mu je, najverovatnije, upućena još izjutra u toku telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom. U korist toga govori i činjenica da je Kurmanbek Bakijev napustio Kirgiziju u ruskom vojnom avionu.Po rečima predstavnika privremene vlade, odlazak je dopušten isključivo K. Bakijevu, ali ne i bilo kome iz njegove porodice. Ali, prema saopštenjima informativnih agencija, zajedno sa K. Bakijevom iz Kirgizije je otišlo i „niz visokopostavljenih činovnika“.

Međutim, privremena vlada u Biškeku je pokrenula krivične postupke protiv najbližih rođaka K.Bakijeva. Devetog aprila vršilac dužnosti generalnog tužioca Kirgizije B. Ibrajev je saopštio da su podnete krivične prijave protiv Marata, starijeg sina predsednika, koji je bio na funkciji savetnika predsednika Komiteta za nacionalnu bezbednost, i protiv njegovog brata Žaniša, koji se nalazio na čelu službe državne bezbednosti. Oni su okrivljeni za to, što su naredili da se puca po učesnicima juriša na zgradu vlade u Biškeku, u toku koga su, po poslednjim podacima, poginule 84 osobe. Trinaestog aprila A. Beknazarov, koji koordinira u novoj vladi rad tužilaštva i sudova, izjavio je da je izdao dekret kojim se K.Bakijevu oduzima neprikosnovenost. Ubrzo potom rukovodilac aparata privremene vlade Edil Bajsalov ipak je saopštio, da takav dekret R. Otumbajeva nije potpisivala i da na bezbednost predsednika niko ne namerava da udara.

Uz sve nevolje, Kirgizija se još našla i u krajnje složenoj ekonomskoj situaciji. Desetog aprila je postalo poznato, da je u kasi posle begstva K. Bakijeva u DŽalal-Abad ostalo sveka 986 miliona soma (oko 16 miliona evra). Međutim, samo je Rusija, u proleće prošle godine, odobrila Kirgiziji dva kredita u ukupnoj visini od 450 miliona dolara. Kasnije je vice-premijer Temir Sarijev, koji je u privremenoj vladi zadužen za finansijska pitanja, saopštio da se u kasi nalazi 50 miliona dolara, ali do to nije dovoljno za podmirivanje zaštićenih stavki budžeta, uključujući isplatu penzija i socijalnih davanja. Finansijska situacija Kirgizije veoma je složena, jer samo za isplate po osnovu spoljnog duga ove godine potrebno je 67 miliona dolara (5-7 miliona dolara mesečno), što zahteva restrukturizaciju duga. Godišnji deficit budžeta iznosi oko 285 miliona dolara (20,4%), s tim što celokupan deficit iznosi 1,4 milijarde dolara.

Što se tiče Fonda za razvoj Kirgizije, koji se nalazio pod upravom Maksima Bakijeva, mlađeg sina predsednika (šefa Centralne agencije za razvoj, investicije i inovacije), u njemu je, po rečima T. Sarijeva, ostalo oko 280 miliona dolara, od čega je 100 miliona bilo uloženo u izgradnju Kambaratinske hidrocentrale-2. Ostatak para je investiran u komercijalne projekte sa ciljem sticanja profita. Sredstva, koja su ostala u fondu sada su deponovana i čakaju određivanje namene, a nove vlasti pripremaju dokumenta o njihovoj predaji državnom budžetu. Po rečima T. Sarijeva, „u okviru istrage o krivičnim delima porodice Bakijev biće formirana međuresorska komisija koja će posebno proučavati sve finansijske operacije“. Da bi se sprečio transfer aktiva u inostranstvo, odmah nakon dolaska na vlast privremene administracije, delatnost svih banaka u zemlji je obustavljena.

Pozitivna očekivanja Kirgizije da će dobiti značajnu finansijsku pomoć od strane Rusije, za sada se nisu ostvarila. Umesto 150 miliona dolara, koje je na pregovorima u Moskvi tražio vice-premijer privremene vlade A. Atambajev, vlada Rusije je obećala da će izdvojiti svega 50 miliona, i to 20 miliona u vidu bespovratne sume koja će se upotrebiti za pružanje socijalne pomoći stanovništvu i 30 miliona u vidu povlašćenog kredita. Sem toga, Rusija je saopštila da namerava uputiti Kirgiziji 25 hiljada tona naftnih derivata i 1,5 hiljadu tona semena, neophodnih za setvenu sezonu, a u planu je i povećanje kupovine povrća i voća od Kirgizije. Moskva ne žuri da izdvoji veće sume iz nekoliko razloga. Kao pro, ona se još uvek dobro seća sudbine kredita koji su Kirgiziji odobreni u proleće 2009. godine. Drugo, u sadašnjoj nestabilnoj situaciji nema nikakve sigurnosti da ti krediti u perspektivi mogu biti konvertovani u ekonomski i politički uticaj Rusije. I u takvim okolnostima Kirgizija se za finansijsko-ekonomsku pomoć obratila Turskoj.

U prilog tome da se u Moskvi prema novim vlastima Kirgizije za sada odnose sa oprezom,govore i druge činjenice. Petnaestog aprila ruski MIP je izrazio „ozbiljnu zabrinutost“ u vezi sa mnogobrojnim obraćanjem građana Ruske Federacije i ruske dijaspore povodom „zauzimanja i napada na kancelarije njihovih kompanija i kuća, ispoljavanjem nacionalizma u Biškeku i nizu drugih regiona Kirgizije“, a na šta lokalne vlasti i pravosudni organi nisu reagovali. Tog istog dana je predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev izjavio, da će „pitanje odnosa u punom formatu sa novim rukovodstvom Kirgiziije predsednik Rusije rešiti posebno“, uzimajući u obzir istinsku volju kirgijskog naroda i sposobnost sadašnjih aktera u privremenoj vlasti da osiguraju red u zemlji i reše „neodložne socijalno ekonomske zadatke“. U privremenoj vladi Kirgizije evidentno nema proruskih političara. Svi su oni bili ili na rukovodećim funkcijama za vreme A. Akajeva i K. Bakijeva, a mnogi, uz to, još imaju razvijene odnose na Zapadu.Zato Moskva želi, po svoj prilici, da od novih vlasti u Biškeku dobije garancije da će njena svestrana ekonomska pomoć, ukoliko je pruži, poslužiti jačanju pozicija Rusije u Kirgiziji.

(Izvor: Fond strateške kulture, Moskva)

Tekst je preveo Rajko Dosković