Kineski naučnici vodeći po rastu istraživanja u svetu

(Fajnenšel tajms, 25.1.2010)

Prema podacima koji su prikupljeni za Fajnenšel tajms, Kina je tokom poslednje tri decenija doživela najveći porast naučnog istraživanja u svetu, a ta brzina ne pokazuje znake usporavanja.

DŽonatan Adams (Jonathan Adams), direktor procena istraživanja u Tomson Rojtersu (Thomson Reuters) je kazao da je rast Kine u tom pogledu takav “da izaziva užas“ i da je dospeo na drugo mesto posle SAD – a da će, ako se nastavi tom putanjom, do 2020. godine, Kina biti najveći svetski proizvođač naučnih saznanja.

Tomson Rojters, koji indeksira naučne radove iz 10.500 časopisa širom sveta, analizirao je dostignuća četiri zemlje tržišnog porasta, Brazila, Rusije, Indije i Kine tokom prethodnih trideset godina.

Kina je uveliko nadmašila sve druge države, sa 64-strukim povećanjem naučnih radova proverenih od strane drugih naučnika (peer-reviewed), počev od 1981, uz poseban naglasak na hemiju i nauke o materijalu.

„Kina je tamo napred – sama na čelu, ispred celog čopora“, kaže DŽejms Vilsdon, direktor naučne politike Kraljevskog društva u Londonu (James Wilsdon, science policy director at the Royal Society in London). „Ma kako posmatrano, najnoviji rezultati kineskih istraživanja su nadmašili čak i najviše procene i očekivanja od pre pet godina, dok se Indija nije kretala tako brzo kako se očekivalo i možda je propustila priliku.“

Mada im kvalitet ostaje mešovit, kineska istraživanja su postala i nešto više rezultat saradnje, sa skoro 9% radova iz Kine koji imaju bar po jednog koautora iz SAD.

Brazil je takođe pokazao zapažen istraživački napor, naročito u poljoprivrednim i biološkim naukama. U 1981. produkcija naučnih radova mu je bila 1/7 indijske, ali do 2008. se skoro izjednačila sa indijskom.

Na suprotnom ekstremu je Rusija, koja je 2008. iznedrila manje istraživačkih radova od Brazila ili Indije.

Samo pre 20 godina, pred raspad SSSR-a, Rusija je bila naučna supersila, koja je vršila više istraživanja no Kina, Indija i Brazil zajedno, ali je od tada zaostala.

Rezultati Tomson Rojtersa pokazuju ne samo “užasavajuću“ ekspanziju kineske nauke, nego i snažnu produkciju Brazila, znatno sporiji rast Indije i relativni pad Rusije.

Prema DŽejmsu Vilsdonu, direktoru naučne politike Kraljevskog društva u Londonu, podstrek kineskim istraživanjima daju tri važna faktora. Prvi je ogromno ulaganje vlade, uz ulaganja koja daleko premašuju brzinu inflacije, i to na svim nivoima, od škola – do postdiplomskih istraživanja.

Drugi je organizovan protok znanja iz osnovnih nauka u komercijalne primene. Treći je efikasni i fleksibilni način na koji Kina crpi iz ekspertize sopstvene naučne dijaspore u Severnoj Americi i Evropi, primamljujući naučnike koji se nalaze u sredini svoje karijere, pomoću aranžmana koji im omogućavaju da deo godine rade na Zapadu, a deo u Kini.

Mada ova statistika obuhvata radove u časopisima koji su pod kontrolom kolega-naučnika (papers in peer-reviewed journals) i koji prelaze prag osrednjeg kvaliteta (pass a threshold of respectability), „kvalitet [u Kini] je još uvek mešovit“, kaže DŽonatan Adams, direktor procena istraživanja u Tomson Rojtersu. Ali i dodaje da on raste: „Imaju vrlo dobre podstreke da u budućnosti donose [rezultate] istraživanja višeg kvaliteta.“

Kao i Kina, i Indija ima veliku dijasporu – a mnogi Indusi koji nisu trajno iseljeni se vraćaju, ali oni više odlaze da rade u poslovnim kompanijama nego što se bave istraživanjima. Gospodin Vilsdon kaže: „U Indiji su veze između visokotehnoloških kompanija i osnovnih istraživanja vrlo slabe. Čak i Indijski instituti tehnologije (IIT), koji su institucije najvišeg nivoa u tom sistemu, imaju teškoća da pronađu vrhunsko nastavno osoblje.“

Jedan od simptoma ovoga je i slab rezultat Indije u međunarodnom poređenju univerzitetskih standarda. Azijsko rangiranje univerziteta 2009. g. (The 2009 Asian University Rankings) koji je pripremilo the higher education consultancy QS, pokazuje da je vrhunska institucija Indije, bombajski IIT, na 30-om mestu, dok se 10 univerziteta iz Kine i Hong Konga nalaze na višim mestima te tabele.

Deo akademskih problema Indije je možda u birokratiji koja joj steže univerzitete, kaže Ben Souter (Ben Sowter), šef QS intelligence unit-a. Drugi problem je u tome da su najbolje institucije toliko zatrpane prijavama kandidata za studente i kandidata- nastavnog osoblja, da nisu u stanju da održavaju internacionalni pregled i uvid koji je neophodan za univerzitete svetske klase. Ovo će se, izgleda, promeniti – jer je indijski ministar personalnih poslova povećao napore za uspostavljanje veza sa institucijama u SAD i V. Britaniji.

Nasuprot Kini, Indiji i Rusiji – čije istraživačke snage leže uglavnom u fizičkim naukama, hemiji i inženjerstvu – Brazil se ističe u zdravstvu, biološkim naukama, poljoprivredi i istraživanjima životne sredine. On je svetski vođa u upotrebi biogoriva za automobilske i aviomotore.

Rusija je 2008. imala manje istraživačkih publikacija od Brazila ili Indije.

„Stvar leži u ogromnom smanjenju finansiranja za istraživanja i razvoj u Rusiji posle propasti SSSR-a“, kaže g. Adams. „Mada je došlo do egzodusa mnogih narastajućih istraživačkih zvezda Rusije, tamo još uvek postoji veliki rezervoar talenta. Produženje tog egzodusa nije u interesu ostatka sveta i treba nam više aranžmana za kofinansiranje, kako bi se povratila brzina ruskim naučnim istraživanjima.“

(Prevod s engleskog: Vasilije Kleftakis)

http://www.ft.com/cms/s/0/7ef3097e-09da-11df-8b23-00144feabdc0.html?nclick_check=1