Kako uspeti u Rusiji

(Fajnenšel tajms, 11.7.2011)

"Ma, jednostavno, imali su sreću" - to se može činiti nelogičnim. Ali, u Rusiji, taj vic je očigledan, jer seže do srži nezadovoljstva mladih: puteva ka profesionalnom uspehu ima sve manje i manje, dok istovremeno deca vrhova provincijalnih moćnika vrlo dobro uspevaju.

"Ma, jednostavno, imali su sreću" – to je bio sarkastični naslov aprilskog članka moskovskih "Vedomosti" (čiji je delimični vlasnik i "Fajnenšel tajms"), u kome se otkriva neverovatan poslovni uspeh dece guvernera ruskih provincija. U njemu se prikazuje slučaj 25-godišnje kćeri guvernera uralske provincije Sverdlovsk, koja je posle samo nekoliko godina  rada u jednoj moskovskoj računopolagačkoj firmi, postala  ko-osnivač, uloživši 125 miliona rubalja (4,5 miliona američkih dolara) u jednu strugaru.

Put ka vrhu mnoge dece ruske elite je lak. Sin šefa sigurnosne agencije FSB-a, predsednik je severozapadne grane VTB-a, druge po veličini banke Rusije. Sin predsednika Saveta bezbednosti Rusije je predsednik Rosselhozbanke, jedne od najvećih ruskih pozajmnih banaka. Listi nema kraja...

Za mnoge, pouka iz ovoga je jasna: dok se raspodela prihoda u Rusiji sve više približava nivou nejednakosti kakav je u Južnoj Americi – a prelaskom u novi milenijum postala je još izraženija – država daje utočište sve više ušančenoj i nepristupačnoj eliti, koja danas drži pod kontrolom vlast i poslove, ljubomorno čuvajući svoj privilegovani položaj.

Veze i nepotizam su pravilo koje vlada, a socijalna pokretljivost se sve više usporava i skoro se zaustavila

Veze i nepotizam su pravilo koje vlada, a socijalna pokretljivost se sve više usporava i skoro se zaustavila. "Ukoliko nemaš veza, posao je nemoguće pronaći", kaže Vladimir Aleškin, koji je nedavno završio studije arapskog jezika na Moskovskom Državnom univerzitetu i proveo mesece obijajući kaldrmu i neuspešno tražeći posao preko interneta (www.jobs.ru).

Neki ruski političari, s obzirom na bliskoistočne arapske proletnje proteste – za koje mnogi eksperti optužuju nedostatak prilike za napredovanje mladih u autoritarnim režimima – počeli su ozbiljno da istražuju problem slabe socijalne pokretljivosti u Rusiji. Neki sumnjaju da se ušančenost i zatvorenost više klase nalazi iza opadanja popularnosti predsednika Dimitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina, kao i u porastu nacionalističkog nasilja s kraja prošle godine. Kao jedan od indikatora socijalnog zastoja (mada je bilo nešto pomeranja na nižim nivoima), može poslužiti podatak da 70 vrhunskih funkcionera nije promenilo svoj položaj tokom perioda Medvedeva, kaže Olga Krištanovskaja, sociolog i član vladajuće Jedinstvene Rusije. To izaziva iritacije na nivou ispod vrha – a prenosi se i lančano – izazivajući nemire i na najnižim stepenicima. Aprilsko ispitivanje širom zemlje, koje je uradio moskovski Centar za strateško istraživanje,  ukazuje na to da bi se rukovodeći tandem Medvedev-Putin već tokom jeseni mogao suočiti sa "krizom legitimnosti". Ankete Fondacije javnog mnjenja, istraživačke agencije koja sarađuje sa Kremljom, ukazuju na to da je "protestno raspoloženje" u porastu.

Mihail Prohorov, milijarder i vođa stranke “Ispravna stvar“ ("Pravoe delo"), koja zastupa interese krupnog kapitala i koja planira da učestvuje na decembarskim parlamentarnim izborima, kazao je nedavno u jednom intervjuu da ga Rusija podseća na Egipat pred pad Hosnija Mubaraka. Ističući kako brzo situacija može da se menja, kazao je: "Ni ovde situacija nije bolja. To vam je sovjetski model. Ne mislim da je u julu 1991. godine iko shvatao šta će se dogoditi u avgustu [ciljajući na udar koji je doveo do pada SSSR-a u tom mesecu]".

Mihail Černiš, iz Sociološkog instituta Ruske akademije nauka, kaže da je nedostatak socijalne pokretljivosti problem koji je zajednički mnogim velikim narastajućim ekonomijama, kao što su i Brazil i Indija – gde su nejednakosti u raspodeli bogatstva još veće. Takođe i u razvijenom svetu – isto važi i za SAD. Ali, u Rusiji taj problem je novijeg datuma: samo još dve generacije unazad praktično svi u SSSR-u – od doktora do fabričkih radnika su imali isti, nizak, životni standard. Danas ruska ekonomija, zasnovana na izvozu energetskih izvora, nije u stanju da stvori dovoljno kvalifikovanih radnih mesta za ogroman broj talentovanih i visokoobrazovanih ljudi koji su završili studije, pa mnogi od njih odlaze da rade u inostranstvo – npr. u Silikonsku dolinu, ili u londonski Siti. Smatra se da je godišnji odliv emigranata oko 100.000.

Gospodin Černiš kaže: "Rusija je ekonomija izvoza gasa i nafte, a njihova proizvodnja ne iziskuje veliki broj visokokvalifikovane radne snage. Svega 15% radnih mesta je za viskokvalifikovane – dakle, pod sadašnjim okolnostima srednja klasa može biti samo tolika."

Sadašnja monopolizacija države od strane nepotističke i sve isključivije elite nekoga podseća na poslednje dane Sovjetskog Saveza, pre no što su reforme perestrojke dovele do socijalne eksplozije i kolapsa komunizma

Sadašnja monopolizacija države od strane nepotističke i sve isključivije elite nekoga podseća na poslednje dane Sovjetskog Saveza, pre no što su reforme perestrojke dovele do socijalne eksplozije i kolapsa komunizma. Dok je do tada Komunistička partija bila tradicionalna putanja ka vrhu društva, napredovanje unutar tog modela postajalo je sve sporije. Larisa Kosova, profesor sociologije moskovske Više škole ekonomije, koja je istraživala socijalnu pokretljivost tokom poslednjih triju decenija sovjetskog perioda i videla kako se ona sve više pogoršavala do poznih 1980-ih, kaže: "Isti onaj proces koji je doveo do kraja SSSR-a odigrava se i danas."

Merenje socijalne nejednakosti i socijalne pokretljivosti današnje Rusije jeste teško. Podaci ne obuhvataju astronomski bogatu klasu ruskih oligarha. Gospodin Černiš duhovito opaža: "Takvi ne popunjavaju ankete" –podaci o njihovim prihodima sporadični i anegdotski, pa je vrlo teško da se pravi korelacija prihoda dece sa prihodima njihovih roditelja. Ali, ono što je jasno jeste da novodiplomirani studenti vide da je posao sve teže naći. Sem toga, polovina onih, koje je intervjuisao g. Černiš priznaje da je koristila porodične veze kako bi našla posao. Čak i oni koji nađu posao su bedno plaćeni, kaže g. Alekšin, diplomirani arabist. To važi kako za humanitarne tako i za tehničke grane: početna plata inženjera nanotehnike od 15.000 rubalja mesečno je čak za 1.000 rubalja manja od plate čistača ulice. U celini, u ekonomiji realne plate u najboljem slučaju stagniraju, dok inflacija raste. Gospođa Kosova kaže: "Problem i nije toliko u sve većoj nejednakosti prihoda, nego u tome da su kanali za napredovanje začepljeni."

Ona kaže da je birokratija [sada] sve više put za socijalno napredovanje. To se vidi i u brojnim anketama koje pokazuju da je državna služba sve omiljeniji put za karijeru. Gospođa Kosova dodaje: "Svi moji studenti su 1990-ih želeli da idu u biznis. Sada žele da postanu državni birokrati. Osnovni problem je u tome da je država ponovo u kontroli svih puteva za socijalnu pokretljivost."

Pad komunizma je doveo do haosa, ali je ekonomska liberalizacija pod predsednikom Jeljcinom otvorila nekim Rusima put do neslućenih bogatstava

To je strašno poznato. U nedavno objavljenoj studiji, ona je pratila opadanje socijalne pokretljivosti u SSSR-u, od Staljinove ere do pada komunizma. Takvi socijalni podaci o SSSR-u su veoma teško pristupačni, ali  – prateći karijere stotina vrhunskih birokrata od 1953. do 1988. ona je našla da je vreme koje je prosečnom birokrati pod Staljinom bilo potrebno da se dokopa prve stepenice na nivou "nomenklature" – što je bio krem sovjetske elite – bilo osam godina. To je vreme naraslo na 23 godine do 1988, pred sam komunistički kolaps. Naravno, represije u Staljinovoj eri su bile te koje su omogućile relativno brzo napredovanje sovjetskih kadrova, u vremenu kada su u rekordnom tempu bujale i čistke i streljanja u nomenklaturi, što je stvorilo mnogo slobodnih mesta na prečkama socijalnih merdevina. Gospođa Kosova dodaje: "Kada je [sovjetska] mašina za mlevenje mesa radila, stvorilo se mnogo slobodnih mesta. Ali, čim su represije obustavljene, zaustavila se i socijalna pokretljivost."

Pad komunizma je doveo do haosa, ali je ekonomska liberalizacija pod predsednikom Jeljcinom otvorila nekim Rusima put do neslućenih bogatstava, stvarajući tako klasu oligarha. Gospođa Kosova kaže: "Odjednom, država više nije bila jedini lift za uspon prema vrhu – stvorilo se mnogo alternativnih načina da se dopre do elite, naročito putem biznisa.

Tokom 2000-ih, pod predsedništvom gospodina Putina, došlo je do dveju oprečnih tendencija. Realni prihod je stalno rastao, i  udvostručio se između 2000. i 2008, što je prosečnom Rusu, koji je živeo u stezi siromaštva tokom 1990-ih, pružilo priliku da putuje u inostranstvo i da ima viši životni standard.

Ali, dok je standard srednje klase mnogima postao pristupačan, šansa da se dopre do nivoa elite postala je teža. Kako je država ponovo grabila vrhunske komande ekonomije, putanja socijalnog uzdizanja, preko privatnog biznisa, sve se više smanjivala. Državni aparat je, zahvaljujući nafti, brzo rastao tokom godina pod g. Putinom, uz broj federalnih činovnika koji je, prema zvaničnoj statističkoj službi Rosstatu, između 1999. i 2009. narastao sa 866.000 na 1.500.000.

Postoje naznake da rusko rukovodstvo shvata problem. U jednom intervjuu "Fajnenšel tajmsu", g. Medvedev je kritikovao narasli obim državnog sektora: "Kada sam krenuo na univerzitet, kao i nešto kasnije, svi su želeli da budu ekonomisti i advokati. Međutim [sada] saznajem da mnogo mladih ljudi želi da postane državni službenik, a ne preduzetnik, advokat i ekonomista – a da ne govorimo o kosmonautima ili inženjerima – samo državni činovnik." Dodao je da su dobre prilike za korupciju takođe jedan od motiva da se teži takvoj karijeri.

Bez sveobuhvatnih ekonomski reformi koje su upravljene na stvaranje više kvalifikovanih radnih mesta u privatnom sektoru, socijalna pokretljivost će u Rusiji verovatno nastaviti da opada

Prošle godine, g. Medvedev je obećao da će smanjiti državni aparat za oko 20%. Uveo je ekonomsku liberalizaciju sa ciljem jačanja privatnog sektora. Ali, ostaje nejasno da li će taj sistem tolerisati reformu, ili je Rusiji suđena još jedna socijalna eksplozija. Gospođa Krištanovskaja iz "Jedinstvene Rusije" kaže da, uprkos nepostojanju pokretljivosti na samom vrhu, [sada] ima više pokretljivosti na nivou vodećih birokrata –kao što su guverneri: tokom prve tri godine vladavine g. Medvedeva pomereno je ili otpušteno njih 38%, dok je pod g. Putinom taj broj bio 24%.

Međutim, bez sveobuhvatnih ekonomski reformi koje su upravljene na stvaranje više kvalifikovanih radnih mesta u privatnom sektoru, socijalna pokretljivost će u Rusiji verovatno nastaviti da opada. Posledice toga je moguće nagađati – ali one sigurno neće za šalu.

Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis