HRONIKA:
NOVA.RS: SNEG IZAZVAO TOTALNI KOLAPS NA AUTO-PUTU „MILOŠ VELIKI“ - AUTOMOBILI STOJE, VOZAČI IZLAZE IZ VOZILA, AUTOBUS SLETEO SA PUTA U MESTU ŠTITAR KOD ŠAPCA
INFORMER: GORAN VESIĆ POČEO ŠTRAJK GLAĐU
VIŠE INCIDENATA TOKOM BLOKADA ŠIROM SRBIJE: BEOGRAD - LjUDI SA KAPULjAČAMA I MASKAMA IZAZVALI TUČU ISPRED RTS-A, TUČA SA GRUPOM BATINAŠA KOD FDU. NOVI SAD: TAKSISTA POKUŠAO DA PROBIJE BLOKADU
„FRANS-PRES“: NATO I UKRAJINA RAZGOVARAĆE U BRISELU POVODOM LANSIRANjA RUSKE HIPERSONIČNE RAKETE „OREŠNIK“, KIJEV ZATRAŽIO SASTANAK
ANA BRNABIĆ OSUDILA DANAŠNjE BLOKADE SAOBRAĆAJA: TO JE NASILjE, SILEDŽIJSTVO GRAĐANA I NIŠTA DRUGO. U PITANjU JE DOBRO KOORDINISANA AKCIJA IZ INOSTRANSTVA
KREMLj: UPOZORILI SMO SVET 30 MINUTA PRE LANSIRANjA RAKETE „OREŠNIK“. MINISTARSTVO ODBRANE RUSIJE: SVE BOJEVE GLAVE „OREŠNIKA“ STIGLE DO CILjA
RODOLjUB ŠABIĆ POVODOM NAJAVE ALEKSANDRA VUČIĆA DA BI ON LIČNO MOGAO DA PREDLOŽI ZAKONSKE IZMENE KOJIMA SE OMOGUĆAVA DOLAZAK STRANIH UNIVERZITETA U SRBIJU: PREDSEDNIK NEMA PRAVO PREDLAGANjA ZAKONA
VLADA REPUBLIKE SRBIJE POVUKLA PREDLOG DOPUNA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANjU
U GRADOVIMA ŠIROM SRBIJE ODRŽANI PROTESTI I BLOKADE OD PO 15 MINUTA POVODOM TRAGEDIJE U NOVOM SADU. GRAĐANI PORUČILI „SLOBODA ZA LjUDE, ZATVOR ZA NELjUDE“
INICIJATIVA „MOST OSTAJE“ ORGANIZOVALA PROTEST I BLOKADU ISPRED ZGRADE RTS-A, TRAŽILI DA RTS NA 15 MINUTA PREKINE PROGRAM I PUSTI KAJRON SA IMENIMA 15 OSOBA NASTRADALIH U NESREĆI NA ŽELEZNIČKOJ STANICI U NOVOM SADU
SERGEJ LAVROV SA MAKSIMOM RIŽENKOVIM NA SASTANKU KOLEGIJUMA MINISTARSTAVA SPOLjNIH POSLOVA BELORUSIJE I RUSIJE U BRESTU: RASTE KRUG NAŠIH ISTOMIŠLjENIKA U UN
MILORAD DODIK: ODLUKA MKS-A DA RASPIŠE NALOG ZA HAPŠENjE IZRAELSKOG PREMIJERA BENjAMINA NETANjAHUA POTPUNO NERAZUMNA. RS ĆE URADITI SVE DA INSTITUCIJE BIH NE SPROVEDU TU APSURDNU ODLUKU
Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > Kako osvojiti Nobelovu nagradu za mir – Al Gor je uspeo, možete i Vi!
Savremeni svet

Kako osvojiti Nobelovu nagradu za mir – Al Gor je uspeo, možete i Vi!

PDF Štampa El. pošta
DŽes Voker   
sreda, 15. oktobar 2008.
U poslednjoj deceniji, Al u Gor u je uspelo da osvoji trostruku krunu – osvojio je Oskara, Nobelovu nagradu za mir i (mada se ovo osporava) Floridu. E, sad, osvojiti Oskara nije lako – obično se morate pretvarati da ste hendikepirani, govoriti sa poluubedljivim britanskim akcentom, ili provoditi sate u neudobnom istorijskom kostimu. Sa druge strane, sam Gor bi se pomučio da Vam objasni kako se osvaja Sunčana Država. Ali sa Nobelovom nagradom je lako! Najvažnije je da se ima na umu da to nema mnogo veze sa mirom. Jedan od prvih dobitnika bio je Teodor Ruzvelt, čovek koji je špansko-američki rat opisao kao „zabavan“. Nagrada za mir je više nešto poput „Nagrade za humanitarca godine“, pri čemu je humanitarac određen dovoljno labavo da uključi Jasera Arafata i Henrija Kisidžera.

Uopšteno govoreći, postoje tri načina da se ona dobije:

1. Budite slavan humanitarac. Ovo je najočigledniji pristup, ali istovremeno i najteži. Nobelova nagrada za mir pripala je Albertu Švajceru, koji je gradio bolnice po Africi; Normanu Borlaugu, koji je razvio visokoprinosne sorte pšenice; Muhamedu Junusu, koji je smislio novi metod izdavanja zajmova sitnim preduzetnicima; ili Dalaj-Lami, koji je... U stvari, nisam siguran šta je to što Dalaj-Lama radi, ali to, šta god bilo, očigledno impresionara mnogo ljudi.

A mora li Vaše dostignuće biti vezano za mir? Zašto da ne – kao kod, na primer, Lajnusa Polinga, koji je zavidnu naučnu karijeru krunisao krstaškim pohodom protiv nadzemnih nuklearnih proba. Ali ovakav pristup nije obavezan, nije čak strogo neophodno ni da Vaši uspesi budu podjednako impresivni u praksi koliko su bili u Vašim namerama. (Primetićete da Al Gor zapravo i nije zaustavio globalno zagrevanje.) Najbolji način da se nabiju krediti u Oslu jeste da svoje humanitarne napore sprovodite u delo sarađujući sa nekim ogromnim, globalnim pokretom. I zaista, ako je za Vas prevelik zalogaj, recimo, da sprovedete revoluciju u poljoprivredi Trećeg sveta, uvek možete dobiti Nagradu za mir na sledeći način:

2. Pokrenite međunarodnu organizaciju. Ili, ako nekako možete to da izmuvate, budite međunarodna organizacija. Tokom godina, Nobelova nagrada za mir otišla je u ruke Amnesti internešenel, Lekara bez granica, Međunarodne radne organizacije pri UN, kao i Crvenog krsta. Sam Gor će podeliti svoju nagradu sa Međuvladinom komisijom za klimatske promene.

Nagrada za mir je takođe uručena Kordelu Halu, koji je pomogao da se osnuju Ujedinjene Nacije; Dagu Hamaršelu, bivšem čelniku Ujedinjenih Nacija; Kofiju Ananu, još jednoj bivšem čelniku Ujedinjenih Nacija; kao i širokom spektru delegata i činovnika unutar UN. Jednom ju je dobio Unicef. Dvaput ju je dobio Komesarijat za izbeglice UN. Kada je ova nagrada pripala Ananu, podelio ju je sa celim Ujedinjenim Nacijama. A pre nego što je bilo Ujedinjenih Nacija, Nobelov komitet nagradio je Društvo Naroda. (Godine 1919. nagradu je dala osnivaču Društva, Vudrou Vilsonu, čiji je prethodni doprinos miru bio što je SAD bacio u najbesmisleniji veliki rat u njihovoj istoriji.) A pre nego što je bilo Društva Naroda, Nobelov komitet nagrađivao je grupe poput Međuparlamentarnog saveza i Instituta za međunarodno pravo.

E, sad, neke od ovih organizacija bave se dostojnim stvarima. Ali one nemaju mnogo veze sa mirom, osim ako mir ne definišete kao „međunarodnu saradnju“. Ponekad, kao u slučaju Amnesti internešenel ili Lekara bez granica, u pitanju je pokret pojedinaca koji po principu odozdo-nagore sarađuju preko nacionalnih granica. Ipak, Nagrada najčešće ovenčava institucije globalnog upravljanja, bile one naročito pacifistične, ili ne. Jedne godine je pripala mirovnim snagama UN, koje promovišu mir tako što idu naokolo i pucaju na ljude.

Uočićete sličan trend i kod vaninstitucionalnih figura koje su osvojile Nagradu za mir. Desi se da ona ode u ruke jednom Karlu Fon Osjeckom, Martinu Luteru Kingu, Andreju Saharovu, ili Lehu Valensi – to jest, osobi koja se nenasilno suprotstavlja tlačiteljskoj državi. Ali podjednako je verovatno da će ona otići u ruke trenutnom ili bivšem vladinom činovniku: jednom DŽordžu Maršalu, Viliju Brantu, Mihailu Gorbačovu, ili DŽimiju Karteru. Neki od ovih državnika i nisu baš neki pacifisti, što nas dovodi do trećeg i najlakšeg način da se dobije Nagrada za mir:

3. Pobijte mnogo ljudi, pa stanite. Godine 1973. Nobelova nagrada za mir podeljena je između Henrija Kisindžera i Le Duk Toa. U Kisindžerovom CV-u stajalo je u to vreme „tajno“ bombardovanje Kambodže, „božićno“ bombardovanje Severnog Vijetnama; a samo mesec dana pre nego što je obznanjen kao laureat, bio je umešan u puč koji je uspostavio brutalnu diktaturu u Čileu. Pa zašto je onda dobio nagradu? Zato što su on i Le Duk To postigli primirje koje će okončati Vijetnamski rat. Ni sam To nije bio naročito miroljubiv čovek, ali on je makar imao dovoljno pristojnosti da nagradu odbije.

U skorije vreme, nagrada je uručena šefu Organizacije za oslobođenje Palestine, Jaseru Arafatu, čoveku čija se karijera do tog trenutka uglavnom ticala organizovanja terorističkih napada na civile. Nagradu je podelio sa Izraelcima Šimonom Perezom i Jicakom Rabinom; njih trojica su, poput Kisindžera i Toa, potigli dogovor o prestanku rata. Samo što se u ovom slučaju mirovni sporazum nije održao, i država Izrael i različite palestinske grupe nastavile su sa proizvodnjom mnogobrojnih leševa. Stoga ne brinite ako ste postali malo krvožedni tokom prvobitne etape Vašeg pohoda ka Nagradi za mir – slobodni ste da nastavite sa ubijanjem nakon što ste novac g. Nobela sigurno pohranili u svoj džep.

Prema ovoj metodi, zamislivo je da sledeće godine nagradu prime Dik Čejni, Đanđavidi, ili bilo ko, ko je u prilici da neki rat dovede do privremenog zastoja. A taj neko ste možda baš Vi!

Moj savet svakom ko želi da nastavi stopama Lajnusa Polinga i Dalaj Lame jeste da fuzionišu drugi i treći pristup. Pokrenite NVO posvećenu ubijanju i uništavanju – nešto tipa „Spektre“/Al-Kaide/Madelinskog kartela – a zatim pristanite na primirje. Teoretski, ovo bi sve mogli obaviti za jedno popodne, ali da bi se napravio dovoljno velik spektakl da zadivi Nobelove sudije, verovatno je pametno da se igra na nešto unekoliko krupnije od Odeljenja za talačke pregovore Policijske uprave Nešvila. I pažljivo birajte metu!

Ili to – ili snimite film!

Reason Magazine, 12 oktobra 2007. god. 

preveo sa engleskog Nikola Tanasić