Kako grčka kriza menja EU

(Politika, 24.3.2010)

Globalna recesija 2008–2009. suzila je dostupnost kredita i primorala je investitore da pažljivije čitaju pojedinačne nacionalne ekonomske indikatore. Loša makroekonomska situacija država srednje i južne Evrope je značila pad investicija i bekstvo kapitala. Uzimajući u obzir da osnivački ugovori EU izričito zabranjuju spasavanje države evrozone koja ne ispunjava svoje obaveze, logično je da Grčka plaća najveću cenu ove nove situacije, a ni Španija nije u mnogo boljoj situaciji. Obe zemlje su stavljene pod svojevrsno tutorstvo Brisela, u kome je nemački glas prvi put nedvosmisleno najteži.

Dalja sudbina Grčke nije ružičasta. Ova zemlja će godinama, ako ne i decenijama plaćati značajnu premiju rizika na kredite koji će biti neophodni za servisiranje javnog duga. To će na srednji rok sigurno uticati na životni standard i razvoj. S druge strane, uticaj Nemačke će nesumnjivo rasti, jer sada svaka ekonomski slabija zemlja shvata da bez njene političke i ekonomske podrške neće moći da živi lagodno, a tu podršku će biti sve teže dobiti. To naravno ne znači da će princip solidarnosti nestati, jer je stepen međuzavisnosti dostignut u EU nepovratan. Koliko Grčkoj i Španiji treba nemačka podrška toliko su i Nemačkojpotrebnaova tržišta. Za razliku od Francuske (da ne spominjemo Srbiju), rast u Nemačkoj je vođen izvozom, a ne domaćom tražnjom, tako da države u bankrotu nisu pogodno tlo za nemačke proizvode. Ali dalja solidarnost više neće biti bezuslovna i zasnovana na moralnim imperativima već na jasnoj podeli uloga i odnosu snaga.

Kako će se nova evropska geopolitika odraziti na proširenje i još konkretnije, na položaj Srbije? Pre svega ,,slepim putnicima” više neće biti dozvoljeno da se ukrcaju na evropski brod. Bugarska je poslednja zemlja koja je iako nespremna dobila kartu, što potvrđuje i davanje prednosti Islandu nad balkanskim zemljama prilikom proširenja. Geopolitika širenja EU će izgubiti značaj u odnosu na ,,matematiku” proširenja tako da će spremnost države kandidata za članstvo i apsorpcioni kapacitet EU dobiti prednost nad, recimo, strateškim položajem zemlje.

Vojna neutralnost Srbije neće biti značajna prepreka članstvu u EU, jer se i Nemačka protivi beskonačnom širenju NATO, kao što ni specijalne veze sa Rusijom neće biti značajan adut. Srbija konačno mora da se okrene sebi, izgradnji pravne države i zdrave ekonomije, a u slučaju velikih političkih problema, kao što je status Kosova, da govori jedinstvenim i jasnim glasom.