Savremeni svet | |||
Izbori u Belorusiji: Novi trijumf Lukašenka |
sreda, 29. decembar 2010. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Nedavno održani predsednički izbori u Belorusiji još jednom su izazvali medijsku pažnju širom sveta. Ubedljivu pobedu na ovim izborima odneo je Aleksandar Lukašenko, aktuelni predsednik, koji je na vlasti od 1994. godine. Čekajući izbore Predizbornu kampanju pratilo je zahlađenje odnosa sa Rusijom i razmena verbalnih sukoba na relaciji Moskva – Minsk. Pomalo tradicionalno, zahlađenje odnosa Ruske Federacije i Belorusije postalo je dekor pregovora o cenama energenata koji se održavaju krajem godine. Ovaj put odnosi su zahladili nešto ranije nego što je to očekivano. Odnosi su se pokvarili do te mere da su mnogi pomislili da je Rusiji dosta Lukašenka i da će Rusija „pronaći“ drugog, za nju pogodnijeg kandidata za mesto predsednika Belorusije. U prilog tim očekivanjima su išle nezvanične posete lidera opozicije Moskvi. Lukašenko je ove posete iskoristio da optuži Rusiju kao glavnog finansijera beloruske opozicije. Nakon oštrih reči došlo je i do otvorenog sukoba između predsednika dve zemlje. Vladimiru Putinu je uspelo da smiri strasti i smanji tenziju, tada je bilo jasno da Rusija na predstojećim izborima neće podržati ni Lukašenka a ni bilo kog drugog kandidata. Najveće iznenađenje za medije predstavljala je opozicija koja je svoju isključivo proevropski orijentisanu politiku u znatnoj meri zamenila proruskom. Izbori su, zbog ovog zaokreta u politici, došli u idealnom trenutku za opoziciju, a u najgorem za aktuelnog predsednika.
Predizborna zbivanja ostala su zapamćena i po posetama poljskog i nemačkog ministra spoljnih poslova, Radoslava Sikorskog i Gvida Vestervelea. U njihovim ponudama našlo se obećanje o pomoći Minsku, u okviru Istočnog partnerstva, u iznosu od tri milijarde evra za rok od tri godine, kao zamena za fer i demokratske izbore. Ponuda ministara ne čudi budući da je apsolutni favorit na izborima bio Lukašenko. Prema istraživanjima javnog mnjenja, koje je naručila prozapadno orijentisana opozicija, aktuelni predsednik je bio i apsolutni favorit. Rezultati istraživanja iznosili su 45% podrške Lukašenku, a liderima opozicije, Njekljajevu 18,4 % a Sanikovu 9,9% glasova. Andrej Sanikov, jedan od opozicionih lidera, izjavio je "pre četiri godine za organizovanje predizbornih aktivnosti bila je potrebna dozvola vlasti, danas je dovoljno da ih kandidati najave. Novinu predstavlja i prihvatanje kandidature deset od jedanaest prijavljenih kandidata. Opšta politička klima je liberalnija nego ranije". Mada, i pored svih pozitivnih promena, medijska zastupljenost predsednika, prema procenama opozicije, iznosila je oko 90%, za razliku od protivkandidata. Izbori Izborni proces su pored državne izborne komisije nadgledali predstavnici OEBS-a i predstavnici Zajednice nezavisnih država (ZND). Prema zvaničnim rezultatima apsolutnu pobedu odneo je aktuelni predsedik Aleksandar Lukašenko. Posmatrači Zajednice nezavisnih država izjavili su da su izbori dobro prošli. O izvesnim, manjim, nepravilnostima javnost je obavestio Sergej Lebedev, izvršni sekretar ZND. Predstavnici OEBS-a su imali zamerke na transparentnost prilikom prebrojavanja glasova. Šef posmatračke misije OEBS-a, Toni Lojd, izjavio je „Predsednički izbori ukazuju da je pred Belorusijom i dalje prilično dug put do ispunjenja obaveza preuzetih članstvom u OEBS-u. Mada je procedura glasanja ocenjena kao dobra do nepravilnosti je došlo prilikom prebrojavanja glasova. Time je poništen utisak svega što je u izbornoj proceduri poboljšano".
Sajtovi opozicije obaveštavajući o načinu prebrojavanja glasačkih listića tvrdili su da se, na brojnim glasačkim mestima, dešavalo da se na gomilu glasova Aleksandra Lukašenka dodaju listići protivkandidata. Na istim sajtovima se pominju i nepravilnosti, pritisci i ucene, do kojih je došlo tokom glasanja u kome su učestvovali studenti, državni službenici, vojnici, policajci i drugi. Nepravilnosti u prebrojavanju glasova je nesumnjivo bilo, ali je pitanje u kojoj meri. Prema procenama ruskih stručnjaka realna podrška Lukašenku je oko 65% biračkog tela. Diskutabilo je da li je Lukašenka podržalo 50, 60, 70 ili 80% birača, ono, što je mnogo zanimljivije je procenat birača, 6,47% , koji nisu imali svoj izbor pa nisu podržali ni jednog kandidata. Birači su ovako poslali jasnu poruku da su razočarani opozicijom.
Sukobi u Bulevaru nezavisnosti U znak protesta protiv izbornih rezultata, a na poziv opozicije, u Minsku u Bulevaru nezavisnosti došlo je do okupljanja građana. Na do sada najvećim demonstracijama okupilo se oko 40 000 demonstranata noseći istorijske zastave belo–crveno–bele boje koje su postale simbol opozicije. Vlast je upozoravala da neće dozvoliti okupljanje građana i najavljivala žestok obračun sa svima koji prekrše zakon. Na Trgu je preventivno postavljeno montažno klizalište sa namerom da se osujetili najavljeno okupljanje. Do okupljanja je ipak došlo, a okupljenima su se obratili opozicioni lideri tvrdeći da je došlo do izborne krađe i da je Lukašenko u Minsku osvojio nešto više od 30% glasova a u ostatku Belorusije oko 40%. Broj demostranata je neprestano rastao i nezadovoljni građani su krenuli ka zgradi Vlade. Grupa ljudi iz redova demonstranata počela je da razbija prozore pokušavajući da nasilno uđe u zgradu Vlade. Pojačane snage policije suprostavile su se demonstrantima, došlo je do sukoba i nemilih scena na ulicama Minska. Belorusi su poznati kao izuzetno miran i strpljiv narod, a beloruska opozicija kao nenasilna, pa se postalja pitanje ko su ljudi koji su izazvali nerede? Da li su to zaista bili pripadnici opozicije, ili su to bili provokatori koje je u redove demonstranata ubacio aktuelni režim, ili možda čak neko treći? Jedno je sigurno je da će svaka strana naći argumente za i protiv ovih tvrdnji. Na kraju krajeva, u ovom trenutku, nije ni važno ko je počeo, činjenica je da se policija uz neprimerenu upotrebu sile počela obračunavati sa demonstrantima, privedeno je oko 639 ljudi, a tačan broj povređenih nije objavljen javnosti. Tajna služba Belorusije, po nalogu predsednika Aleksandra Lukašenka, izvela je raciju po stanovima i kancelarijama opozicionih aktivista, u potrazi za dokazima koji ih terete za organizovanje masovnih protesta u izbornoj noći. Od devet opozicionih lidera privedeno je njih sedmoro, dok je naknadno pušteno na slobodu petoro. Slike prebijenih lidera ubrzo su obišle planetu. Među privedenima našli su se i neki strani državljani, pre svega, Rusije. Sudbina uhapšenih, spisak, kao i mesto gde se nalaze čuvali su se u tajnosti. Ujedinjene nacije poslale su apel za puštanje na slobodu svih privedenih demonstranata. Naknadnim saopštenjem objavljeno je da je pokrenut postupak protiv 601 osobe, dok su ostali zadržani u pritvoru od 5 do 15 dana. Aleksandar Lukašenko je najavio objavljivnje razgovora vođenih između lidera beloruske opozicije i predstavnika Zapada. Ne treba zanemariti činjenicu da nasilne scene, na ulicama Minska, nisu išle u prilog Batki koji u proteklih nekoliko godina uložio izuzetan napor za normalizovanje odnosa sa Zapadom. Strani mediji su jedva čekali ovakve scene na ulicama Minska kako bi mogli da potvrde svoje tvrdnje da je Lukašenko običan tiranin, kako mu ne treba verovati ni pregovarati sa njim i slično. Ako se povuku paralele između demonstrancija u Gruziji, Ukrajini i Srbiji zajednički imenitelj su izborne neregularnosti. Ne može se osporiti činjenica da Lukašenko uživa podršku većine birača, sporan je samo procenat te većine - da li on iznosi 50 ili 80 procenata? U ovim drugim zemljama kandidati, predstavnici vlasti, imali su manji procenat glasova od njihovih protivkandidata, pa se nameće pitanje cilja demonstrancija u Minsku.
Rusija je po pravilu reagovala suzdržano i mirno, na pitanja novinara, Dmitrij Medvedev je izjavio da su izbori unutrašnje pitanje Belorusije uz osudu nasilja na ulicama Minska. Opozicija je svoje nade polagala na to da Medvedev neće čestitati Lukašenku pobedu, tim pre što je protekla nedelja dana od prelimiranih rezultata, ali praksa Predsednika Rusije je da se čestitka pobedniku uputi tek nakon saopštenja zvaničnih rezultata. Beloruski mediji nisu objavili šta je ruski predsednik napisao Lukašenku, ali su citirali samo jednu njegovu rečenicu u kojoj on njihovom Predsedniku želi uspeh, a bratskom beloruskom narodu mir i blagostanje. EU i Belorusija – novi krug? Reakcija zapadnih lidera bila je očekivana i usledila je još pre objavljivanja rezultata glasanja. Šefovi diplomatija Poljske, Nemačke, Češke i Švedske (Radoslav Sikorski, Gvido Vestervele, Karel Švarcemberg i Karl Bild) u zajedničkoj izjavi istakli su da EU neće tolerisati kršenje vladavine prava i demokratije, kao ni ljudskih prava, osnovnih evropskih vrednosti. U toj izjavi oni su istakli da će nastaviti sa podrškom demokratskim snagama. Sikorski je dodatno izjavio „Nastavljanje saradnje sa gospodinom Lukašenkom je gubljenje vremena i novca. On je napravio svoj izbor, odbacio sve vrednosti za koje se zalaže EU“. Većina zapadnih lidera nije priznala rezultate izbora. Poljska štampa je sa naglašenom pristrasnošću pratila ove izbore. Poznata je činjenica da su Belorusija i Ukrajina njeni spoljnopolitički prioriteti i zona interesa. Činjenica da se beloruska opozicija finansirala i obučavala baš u Poljskoj ne predstavlja tajnu. Poljska štampa obrušila se kritikama na Lukašenka veličajući ciljeve opozicije. Dok je to za neke medije normalno, prosto je neverovatno da je čak i ugledna Gazeta viborča sebi dozvolila da objavljuje tekstove u kojima se umesto imena Aleksandra Lukašenka koriste atributi poput diktator, tiranin, vlastodržac i slično. Novine su, sa Radoslavom Sikorskim, liderom opozicione stranke PIS (Pravo i pravda) Jaroslava Kačinskog, dirigovano pisale da je Belorusija napravila svoj izbor i da Belorusiji preti nova izolacija. Najprisebniji je bio premijer Poljske Donald Tusk koji je izjavio da „Poljska neće biti lider agresivne politike protiv Belorusije“. Ova izjava svakako raduje i potvrđuje činjenicu da EU nema više nameru da sprovodi fantazije SAD po pitanju izolacije i dodatnih sankcija Belorusiji. Za očekivati je da će se evropski lideri jedno vreme kurtoazno buniti i davati manje više zapaljive izjave, dok se ne slegne prašina oko izbornih rezultata. Može se očekivati da će prevladati razum, Evropska unija je pre svega ekonomska unija, samim tim joj je potrebno tržište Belorusije i bezbedni tranzit ka Rusiji, a na tom putu ne mogu ignorisati Lukašenka. Pretpostavka je da će napori EU biti sprovođeni kroz program Istočnog partnerstva. EU će nastaviti sa podrškom opoziciji, a sasvim su realne dodatne stipendije za mlade Beloruse, kao i postepena liberalizacija viznog režima.
Što se Lukašenka tiče, prema njegovim rečima, odnosi sa zemljama Zapada, pa i SAD, biće „kao minimum - bar dobri“. Pred Batkom se nalazi nekoliko opcija: uspostavljanje dijaloga sa opozicijom, što bi mu olakšalo dijalog sa zapadom; popravljanje odnosa sa Rusijom; uspostavljanje kontakta sa „egzotčnim destinacijama“ poput Venecuele i Kine. Srbija i Belorusija Prateći izbore u drugim zemljama često zaboravljamo njihov značaj za saradnju sa Srbijom. Pobeda Aleksandra Lukašenka je dobra vest kada je u pitanju saradnja Belorusije i Srbije. Batka je prijateljstvo prema našoj zemlji dokazao i pokazao više puta. Prisetimo se posete našoj zemlji u vreme NATO agresije, snažne podrške Srbiji pred međunarodnim Sudom pravde u Hagu, podsticanja ekonomske saradnje naših zemalja. Nekoliko puta je zimovao na Kopaoniku. Nije mu strano ni prijateljstvo sa srpskim umetnicima Jelenom Žigon, Emirom Kusturicom, koji je nedavno boravio u beloruskoj prestonici. Srbija je jedna od retkih zemalja čijim građanima nije potrebna viza za ulazak u Belorusiju. Da saradnja naših zemalja ide u pozitivnom pravcu, dovoljno je da pogledamo na ulice Beograda gde se pojavljuje sve više i više beloruskih autobusa i trolejbusa. |