Hladni rat na Srednjem istoku

Izveštaj Međunarodne komisije za atomsku energiju o iranskom nuklearnom programu dodatno je podigao temperaturu na već užarenom Bliskom i Srednjem istoku. IAEA je objavila opširan izveštaj zasnovan na višegodišnjem praćenju iranskog nulearnog programa, u kome je prvi put otvoreno optužila Iran da radi na tajnoj nabavci opreme i projekata za proizvodnju nuklearnog oružja. Između ostalog, u izveštaju je navedeno da je Iran sprovodio testiranja jakih eksploziva i razvoj detonatora sa nuklearnim punjenjem, kompjutersko oblikovanje jezgra za nuklearne bojeve glave, kao i da se na satelitskim snimcima mogu videti velika skladišta čelika koji se koristi „za visokoeksplozivne testove“ povezane s nuklearnim oružjem. IAEA je zatražila od Irana da što pre sa njom stupi u kontakt da bi razjasnio te informacije, ali je Teheran odbacio izveštaj i optužio agenciju da je podlegla pritisku SAD. Zvanični Teheran ponavlja da Iran nuklearnu tehnologiju razvija isključivo u mirnodopske svrhe, dok je predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad izjavio je da Iran nikada neće "ni za jotu" odstupiti od svog nuklearnog programa.

Nuklearni Iran – hegemon u regionu

Iako IAEA u svom izveštaju nije dala konkretne dokaze za optužbe, zemlje Zapada su ocenile njene tvrdnje kao potvrdu da Iran pravi atomsko oružje i već počele da planiraju načine dodatnog pritiska na Teheran. Vodeće zemlje EU su najavile da su spremne da podrže nove sankcije "bez presedana do sada", dok su SAD zasad zvanično saopštile da od Irana očekuju objašnjenje za „ozbiljna pitanja koja su navedena u izveštaju“. Najviše pažnje je ipak izazvala reakcija Izraela, koji odranije ima plan napada na iranska nuklearna postrojenja, i koji je najavio i mogućnost samostalne vojne intervencije.

Agresivne izjave iranskog rukovodstva o brisanju Izraela sa lica zemlje, jevrejsku državu prirodno ne mogu da ostave ravnodušnom, ali bi nuklearni Iran predstavljao noćnu moru ne samo za Izrael, već i za ceo zapadni blok. Obzirom na tektonske poremećaje koje bi na Bliskom istoku donela pojava nove nuklearne sile, postoji veoma mnogo snaga koje su zainteresovane da se iranski atomski program pod hitno zaustavi. Iako mnogi analitičari procenjuju da Iran najverovatnije ne bi upotrebio A-bombu i kada bi je napravio, samo postojanje ovog oružja u rukama te države bi umnogome proširilo i uvećalo njen uticaj, i dalekosežno promenilo ravnotežu snaga u regionu. Obzirom na političke ciljeve samog Irana, nuklearno oružje u kombinaciji sa njegovom postojećom moći bi najverovatnije poništilo prevlast SAD i Izraela na Bliskom istoku. U tom slučaju bi Iran postao hegemon, i analitičari smatraju da bi tokom vremena, jedna ili više zemalja Zaliva mogle da pokušaju da umire Teheran u pitanjima koja nisu od vitalnog značaja za njihovu bezbednost. Jedan od načina bi mogao biti smanjenje ili eliminisanje američkog vojnog prisustva u tim zemljama. Iran bi takođe dodatno povećao svoj uticaj u Iraku, i buduće iračke vlade bi najverovatnije bile prisiljene da sa Iranom usklađuju svoju spoljnu politiku i sarađuju na vojnom planu. Ohrabreni nuklearnim oružjem, iranski lideri bi ga iskoristili za zaštitu i vojnu podršku svojim saveznicima Hezbolahu, Hamasu i Siriji, što bi umanjilo sadašnju ogromnu vojnu nadmoć Izraela, omogućilo Hezbolahu da dalje učvrsti političku moć u Libanu, Hamasu da stekne veću političku podršku među Palestincima. Takođe, sadašnjem sirijskom režimu bi bio omogućen siguran opstanak. Procenjuje se i da bi iranska A-bomba izazvala dodatnu trku u naoružanju, i da bi i Saudijska Arabija i Turska nastojale da dođu do nuklearnog oružja. Tada bi se na svetskoj karti pojavio moćan nuklearni lobi na Bliskom i Srednjem istoku, a procene su da bi to dovelo do novih sukoba, čiji je scenario teško prognozirati.

Iran još uvek nema atomsku bombu, i dok pojedini analitičari smatraju da mu je za stvaranje atomskog oružja potrebno još nekoliko godina, postoje i tvrdnje da su u pitanju meseci. Izveštaj IAEA takođe nije dao odgovor da li će i kada Iran proizvesti nuklearno oružje. Kao reakciju na izveštaj, iranski Parlament je izneo zahtev za smanjenje nivoa saradnje sa ovom agencijom, a iranski zvaničnici upozoravaju da će Izrael suočiti sa "uništenjem", ukoliko odluči da napadne islamsku republiku i da "odgovor Irana neće biti ograničen samo na Bliski istok". Istovremeno dok uporno tvrdi da nema vojni nuklearni program, Iran stalno unapređuje ratno vazduhoplovstvo, mornaricu i raketne sisteme. Ipak, uprkos zapaljivom rečniku i pretnjama, procene su da Iran ne želi direktni vojni sukob sa svojim neprijateljima, i pretpostavlja se da je malo verovatno da će, iako dođe do A-bombe, istu upotrebiti. Nuklearnu pretnju Iran bi najverovatnije koristio za zastrašivanje, odvraćanje i širenje uticaja. Ali, za SAD i Izrael, i sama najava mogućnosti da će Iran jednog dana možda zaista doći do nuklearnog oružja predstavlja ogromnu opasnost i izazov.

Akcija Zapada - „bez presedana“

Nuklearni Iran predstavlja ultimativnu pretnju za opstanak Izraela, koji je već dodatno ugrožen jačanjem islamizma u regionu posle arapskih „revolucija“. Izrael već od ranije ima planove za napad na Iran, koji podrazumevaju napad interkontinentalnim raketama na veliki broj ciljeva. U svetskoj javnosti je minulih dana procurilo da su izraelski premijer Benjamin Netanijahu i ministar odbrane Ehud Barak tražili saglasnost vlade da bombarduju iranska nuklearna postrojenja. U medijima su se takođe pojavile vesti o tome da Izrael može naneti udarce nuklearnim objektima Irana krajem ove ili početkom iduće godine. Problem za Irael je to što takav napad ne bi uništio Iran, i što bi rat prema pesimističkom scenariju potrajao godinama, sa razornim posledicama po ceo region, i na kraju i po sam Izrael. Iran nije ni Avganistan, ni Irak, ni Libija, već je reč o daleko jačoj i ozbiljnijoj državi. Iako je jevrejskoj državi i SAD sprečavanje Irana da proizvede nuklearno oružje i dalje prioritet, vojna akcija protiv Irana bi bila veoma teška, komplikovana, skupa i potencijalno neefikasna. Vojna operacija protiv Irana mogla bi da dovede i do konačnog sloma sporazuma o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja, što nije potrebno ni Izraelu, ni SAD, ni zapadu u celini.Jaki su argumenti i da bi intervencija samo podstakla Teheran da požuri s pravljenjem nuklearne bombe. S tim se složio i ministar odbrane SAD Leon Paneta, koji je rekao je da bi akcija protiv Irana mogla da ima neočekivane posledice i da bi efekat napada na Iran bio samo usporenje iranskog nuklearnog programa za najviše tri godine.

Uprkos najavama iz Izraela, skori napad na Iran, bilo samo Izraela, bilo u nekoj široj koaliciji, je zbog toga sada ipak manje verovatan, bar u dogledno vreme. Verovatnije je da će SAD, EU i Izrael zajednički nastojati da najpre upotrebe sve raspoložive alternative, od diplomatije, preko dalje podrške iranskoj opoziciji, do tajnih operacija i diverzija. Francuski MIP se već založio za sazivanje sednice SB UN o nuklearnom problemu Irana i pozvao da se prema Teheranu uvedu oštre sankcije. SAD za sada ne pokazuju zvanično spremnost za vojnu akciju, kao ni zemlje EU, a zajednički stav SAD i EU je da je najpre potrebno uvesti nove i što teže sankcije Iranu, ako je moguće sa odobrenjem SB, ako ne, onda unilateralno. U prilog tome ide i najnovija izjava izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, koji je donekle "spustio loptu" izjavom da "međunarodna zajednica mora zustaviti trku Irana za nuklearnim oružjem", jer bi njen uspeh doveo u opasnost ceo svet. Ipak, Izrael vrši pritisak da se uvede embargo na centralnu banku Irana, embargo na oružje i na izvoz nafte. SAD takođe pokušavaju da stvore široku međunarodnu koaliciju, uključujući i Kinu i Rusiju, koja bi, iako ne bi omogućila neko diplomatsko rešenje, izolovala Iran i njegove glavne saveznike. Rusija i Kina su međutim i dalje glavni kamen spoticanja za SAD u njihovim naporima da izdejstvuju još oštrije međunarodne sankcije Teheranu.

Rat ostaje opcija

Zapadni blok će za sada najverovatnije što više pojačati sankcije i nastojati da diplomatski izoluje Iran i iranske saveznike, zbog čega je i Sirija nedavno suspendovana iz Arapske lige. Takođe su vrlo verovatne i tajne operacije koje za cilj imaju usporavanje iranskog nuklearnog programa, što je ranije već preduzimano. Pre nekoliko godina je, na primer, ubačen izuzetno moćan kompjuterski virus u pet iranskih kompanija povezanih sa nuklearnim programom, dok su dva iranska naučnika ubijena. Pod tajne operacije se može podvesti i nedavna nerazjašnjena eksplozija u skladištu oružja Revolucionarne garde, nedaleko od Teherana, u čijoj je nadležnosti raketni program zemlje, i u kojoj je poginuo i general Hasan Moghadam, osnivač gardine artiljerijske i raketne jedinice. Akcije sabotaže, međutim, mogu da kupe vreme, ali njihovi rezultati su kratkog veka.

Ipak, iako trenutno preduzima diplomatske akcije, Bela kuća u drugom planu preduzima ozbiljne mere za izgradnju arapske regionalne koalicije za borbu protiv Irana, koju bi sačinjavale Saudijska Arabija, Bahrein, Oman, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt. Lideri ovih zemalja izražavaju duboku zabrinutost zbog mogućnosti da Iran dobije nuklearno oružje, a Obamina administracija najpre planira da snabde Ujedinjene Arapske Emirate sa hiljadama bombi koje mogu da uništavaju tunele i bunkere i drugom naprednom municijom. Pored toga što SAD pripremaju povlačenje iz Iraka, u Zalivu će ostati značajne vojne efektive SAD, a Sjedinjene Države će dati dodatne bezbednosne garancije svojim saveznicima. Tako bi Iran bio okružen sa širokom koalicijom i tolikom količinom naoružanja da bi efekat eventualne proizvodnje nuklearne bombe bio znatno umanjen, a eventualni napad na Iran bi bio znatno ubojitiji i efikasniji.

Rat sa Iranom je za Zapad i Izrael, čini se, trenutno preveliki rizik, ali pošto Iran ne pokazuje nameru da odustane od svog nuklearnog programa, i pošto SAD i Izrael svakako nemaju nameru da se odreknu svog položaja u ovom regionu, sve opcije su i dalje na stolu. Stoga je velika mogućnost da će u jednom trenutku rizik da SAD i Izrael dobiju nuklearnog rivala svakako prevagnuti nad rizikom napada.