Hiljadu evra za povratak u Rumuniju

(El Pais, 25. 4. 2011)

Grupa od 150 građana, rumunskih Roma, iseljena ove nedelje iz čatrlja u Kasal Bruciato po naredbi Opštine Rima, na Veliki Petak se sklonila u baziliku San Pablo Ekstramuros, na teritoriji Svete Stolice. Juče ujutro, dok je papa iz crkve San Pedro opominjao Evropljane da prime izbeglice iz Libije, Afrike i sa Srednjeg Istoka, ciganske porodice su bile podeljene, i tridesetak žena i dece, Rumuna romanske narodnosti, oporavljala se od noći provedene na otvorenom i pod kišom u parku uz baziliku San Pablo.

Unutra, paroh je služio uskršnju misu a da nije ni pomenuo Rome, koji u subotu nisu mogli da prisustvuju bdenju jer su im pripadnici vatikanske žandarmerije zabranili ulaz u hram. Vrata bazilike su se zatvorila usred protesta nekih vernika i povika „sramota, sramota“.

„Bilo je nehumano i neprihvativo“, komentarisali su članovi nekih NVO koji su došli da se solidarišu sa ovim bez krova; „Vatikanski žandarmi su filtrirali ulaz u baziliku. Ne za Cigane, uključujući tu žene i decu, na aktivistima iz NVO, i da za hodočasnike“.

Ono što je izgledalo da će biti ekumenska i solidarna Paskva, otišlo je ka napetim scenama i neredu. Neki italijanski i strani vernici su odlučili da zbog ovoga ne uđu u baziliku.

Gradonačelnik Rima, Đani Alemano, potpuno predat svojoj politici nasilnog iseljavanja bez ikakve alternative za smeštaj, obećao je 500 evra po romskoj porodici ukoliko prihvate da budu repatrirani u Rumuniju. A kardinal vikar, Agostino Valjiani, priključio se inicijativi dodajući još po 500 evra. Od 150 izbeglica, samo njih 23 je prihvatilo da predlog, 11 odraslih i 12 dece.

Stotinak preostalih je prošle subotnje noći i dobar deo nedelje i dalje bio tu, podeljen u dve grupe; 80 ih je bilo u lokalima bazilike, pod stražom vatikanskih agenata, a tridesetak žena i dece je dremalo ili jelo uskršnja jaja u susednom parku.

Na kraju, u nedelju popodne, autobusima su otišli ka nekim lokalima Karitasa, a Papa je preko zamenika državnog sekretara poslao poruku podrške, u kojoj Ciganima izražava svoju ličnu naklonost. Vatikan je takođe objavio notu u kojoj tvrdi da se nada da će raspoloživost Karitasa anticipirati „stabilan i adekvatan smeštaj“.

Nikoleta, majka dvoje dece, stara 23 godine i u Italiji od svoje šeste, ovako je objasnila situaciju; „Naši muževi su unutra, a mi smo napolju. Hoće da nas razdvoje i da nas primoraju da se vratimo u Rumuniju, ali mi smo ovde već mnogo vremena, naša deca su rođena ovde. Zar nemamo pravo na kuću, na posao, na školu?“

Parola na kojoj je pisalo „Opština i Vatikan, budimo i dalje humani“, istaknuta je na ogradi bazilike. Unutra, sveštenik Enriko Feroki ja pokušavao da se izvini e zbog onog što se dogodilo; „Tražimo rešenje, hoćemo sve zajedno da ih preselimo u neki lokal Karitasa u Rimu. Ali sada je Uskrs i to nije tako lako“.

Sveštenik ne veruje da je Vatikan loše postupio; „U svakom trenutku vikar im je rekao da su na vatikanskoj teritoriji i da ih nećemo isterati. Hoćemo da ispoštujemo njihova prava da budu sa porodicama, ali ne možemo da dozvolimo da uđu oni koji su izašli, jer tako ne bismo znali da li su iz iste grupe ili ne, a to onda ne bi bila pravna država, već država prisile“.

„Nećemo ni da čujemo za Rumuniju“», dodaje mlada Nikoleta, „tamo neće ni da čuju za nas. Ovde takođe, mi smo uvek loši i svaki čas nas proteraju iz naših čatrlja, ali uprkos svemu, ovde je ipak lakše pronaći posao“.

Preveo Branislav Đorđević