Grčka kao žrtva

(The New York Times, June 18, 2012 )

Od kada se Grčka našla u problemima, stalno slušamo o tome šta sve kod Grka ne valja. Neke od optužbi su istinite, neke nisu — ali, sve skupa one sada nisu bitne. Da, postoje veliki problemi u grčkoj ekonomiji, politici, bez sumnje i u grčkom društvu. Ali ti problemi nisu izazvali krizu koja upravo razdire Grčku i preti da se proširi na celu Evropu.

Ne, izvor ove katastrofe nalazi se severnije - u Briselu, Frankfurtu i Berlinu, gde su zvaničnici stvorili duboko - možda i fatalno - pogrešan monetarni sistem, a potom zakomplikovali probleme tog sistema zamenjujući analizu ispraznim moralisanjem. I rešenje za krizu, ako uopšte postoji, će morati da dođe odatle.

Dakle, što se tiče grčkih promašaja: u Grčkoj zaista ima puno korupcije i izbegavanja plaćanja poreza, a grčka vlada je imala naviku da živi izvan svojih mogućnosti. Pored toga, grčka produktivnost rada je niska po evropskim standardima - oko 25% ispod proseka u Evropskoj uniji. Ali vredi napomenuti da je, na primer, radna produktivnost u državi Misisipi podjednako niska u poređenju sa američkim standardom – i otprilike u istim marginama.

S druge strane, mnoge stvari koje ste čuli o Grčkoj jednostavno nisu tačne. Grci nisu lenji — naprotiv, oni rade više nego iko u celoj Evropi, a pogotovo više od Nemaca. Niti Grci imaju nabujalu socijalnu državu, kao što vole da tvrde konzervativci; troškovi za socijalna davanja u odnosu na BDP, kao standardna mera veličine države blagostanja, su znatno niži nego u, recimo, Švedskoj ili Nemačkoj, zemljama koje se do sada prilično dobro nose s evropskom krizom.

Pa kako se Grčka našla u tolikim problemima? Krivac je evro.

Pre 15 godina Grčka nije bila raj na zemlji, ali nije ni bila u krizi. Nezaposlenost je bila visoka, ali ne i katastrofalna, a država je manje-više uspešno nastupala na svetskim tržištima, zarađujući dovoljno od izvoza, turizma, transporta, brodogradnje i drugih izvora da bi manje-više uspešno pokrivala troškove uvoza.

Grčka potom ulazi u evrozonu i događa se nešto loše: ljudi su počeli da veruju da je to sada potpuno sigurno mesto za investiranje. Strani novac se doslovno slivao u Grčku, jedan deo njega, ne sav, finansirao je vladine deficite; ekonomija je procvetala, inflacija je rasla, i Grčka je postajala sve nekonkurentnija. Nesumnjivo, Grci su profućkali dobar deo novca koji se slivao u zemlju, ali tako su se onda ponašali i drugi Evropljani uhvaćeni u isti evro-mehur.

A onda je mehur prsnuo, a fundamentalne greške u celom sistemu evra su postale suviše očigledne.

Zapitajte se, zašto dolarska zona — takođe poznata kao Sjedinjene Američke Države — manje-više funkcioniše, bez tako snažnih regionalnih kriza koje sada pogađaju Evropu? Odgovor je da imamo jaku centralnu vladu, kao i aktivnosti ove vlade u smislu da se spašavanje država koje su u nevolji obezbeđuje automatski.

Uzmimo, na primer, ono što bi se sada desilo s Floridom, zbog kolapsa ogromnog mehura tržišta nekretnina, da je država sama morala da finansira socijalna davanja i zdravstvo iz svojih naglo umanjenih prihoda. Srećom po Floridu, račun je platio Vašington i Florida je dobila spasonosni paket o kojem evropske nacije mogu samo da sanjaju.

Ili pogledajte nešto stariji primer, štednu i kreditnu krizu iz 1980-tih, koja je najviše pogodila Teksas. Američki poreski obveznici su platili visoku cenu da bi se počistio nered koji je kriza načinila— ali najveći teret su podneli poreski obveznici koji ne žive u Teksasu. I opet, država Teksas je dobila automatsko spašavanje koje je nezamislivo u savremenoj Evropi.

Dakle Grčka, koja nije bezgrešna, u problemima je pre svega zbog arogancije evropskih zvaničnika, i to uglavnom onih iz bogatih zemalja, koji su ubeđeni da mogu da učine da zajednička valuta funkcioniše bez zajedničke vlade. I ti isti zvaničnici još su pogoršali stvar insistirajući, uprkos dokazima koji pokazuju suprotno, da su svi problemi evropske valute izazvani neodgovornim ponašanjem zemalja južne Evrope i da bi svi problemi bili rešeni samo ako bi narod pristao da još malo propati.

Što nas dovodi do grčkih izbora održanih u nedelju, na kojima se nije baš ništa razrešilo. Vladajuća koalicija je možda uspela da ostane na vlasti, mada ni to još nije sigurno (mlađi partner u koaliciji preti da pokvari dogovor). Svejedno, Grci ionako ne mogu da reše ovu krizu.

Jedini način na koji bi evro mogao — možda — biti spašen je da Nemačka i Evropska centralna banka shvate da zapravo oni moraju da promene svoje ponašanje, da više troše i, da, da prihvate veću inflaciju. A ako to ne učine – pa dobro, Grčka će ući u istoriju kao žrtva tuđe oholosti.

(Prevod: NSPM)