Govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji - Veći ste neprijatelji sami sebi nego što su vam to Rusija ili Kina

Potpredsednik SAD obratio se učesnicima Minhenske bezbednosne konferencije u petak rečima koje su do sada bile nezamislive. Neki analitičari sada kažu da se obraćao svojim sugrađanima u SAD, a da mu je konferencija samo bila zgodna govornica. Drugi misle da je ovo najava prekretnice u odnosima ne samo SAD i Evrope već i globalnih odnosa. Govor prenosimo u celini.

Jedna od stvari o kojoj sam danas želeo da pričam su, naravno, naše zajedničke vrednosti. I, znate, sjajno je vratiti se u Nemačku. Kao što ste ranije čuli, bio sam ovde prošle godine kao senator Sjedinjenih Država. Video sam ministra spoljnih poslova Dejvida Lamija i našalio se da smo obojica prošle godine imali drugačije poslove nego sada. Ali sada je vreme za sve naše zemlje, za sve nas koji smo imali sreću da nam naši narodi daju političku moć, da je mudro iskoristimo da poboljšamo svoje živote.

I želim da kažem da sam imao sreću da provedem neko vreme izvan zidova ove konferencije u poslednja 24 sata, i bio sam impresioniran gostoprimstvom ljudi čak i, naravno, dok su bili potreseni zbog jučerašnjeg užasnog napada. Prvi put sam bio u Minhenu sa svojom ženom, koja je danas ovde sa mnom, na ličnom putovanju. I uvek sam voleo grad Minhen, i uvek sam voleo njegove ljude.

Vreme je za sve naše zemlje, za sve nas koji smo imali sreću da nam naši narodi daju političku moć, da je mudro iskoristimo da poboljšamo svoje živote

Samo želim da kažem da smo veoma pogođeni, a naše misli i molitve su sa Minhenom i svima koji su pogođeni zlom nanetim ovoj prelepoj zajednici. Mislimo na vas, molimo se za vas i sigurno ćemo navijati za vas u danima i nedeljama koje dolaze.

Okupljamo se na ovoj konferenciji, naravno, da razgovaramo o bezbednosti. I obično mislimo na pretnje našoj spoljnoj bezbednosti. Vidim mnogo, mnogo značajnih vojnih lidera okupljenih danas ovde. Ali dok je Trampova administracija veoma zabrinuta za evropsku bezbednost i veruje da možemo da dođemo do razumnog rešenja između Rusije i Ukrajine – a takođe verujemo da je važno da Evropa u narednim godinama značajno pojača svoju odbranu – pretnja o kojoj se najviše brinem u odnosu na Evropu nije Rusija, nije Kina, nije bilo koji drugi spoljni akter. Ono o čemu brinem je pretnja iznutra. Uzmicanje Evrope od nekih od njenih najosnovnijih vrednosti: vrednosti koje dele sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Bio sam iznenađen što je bivši evropski komesar nedavno na televiziji zvučao oduševljeno što je rumunska vlada upravo poništila čitave izbore. On je upozorio da ako stvari ne budu išle po planu, ista stvar bi se mogla desiti i u Nemačkoj.

Vans sa govornicom u Minhenu

Takve galantne izjave šokantne su za američke uši. Godinama su nam govorili da je sve što finansiramo i podržavamo u ime naših zajedničkih demokratskih vrednosti. Sve, od naše ukrajinske politike do digitalne cenzure, knjiži se kao odbrana demokratije. Ali kada vidimo da evropski sudovi poništavaju izbore i visoke zvaničnici prete da će poništiti i druge, trebalo bi da se zapitamo da li se držimo proklamovanog visokog standarda. I kažem Mi, jer suštinski verujem da smo u istom timu.

Moramo učiniti više od razgovora o demokratskim vrednostima. Moramo ih živeti. Sada, u živom sećanju mnogih od vas u ovoj prostoriji, Hladni rat je iznedrio branioce demokratije od mnogih tiranskih sila na ovom kontinentu. I pogledajte stranu u toj borbi koja je cenzurisala neistomišljenike, koja je zatvarala crkve, koja je otkazala izbore. Da li su oni bili dobri momci? Svakako ne.

I hvala Bogu izgubili su Hladni rat. Izgubili su jer nisu ni cenili ni poštovali sve izuzetne blagoslove slobode, slobode da se iznenade, da se greši, izmišlja, da se gradi. Kako se ispostavilo, ne možete nalagati inovaciju ili kreativnost, kao što ne možete naterati ljude šta da misle, šta da osećaju ili u šta da veruju. I verujemo da su te stvari sigurno povezane. I nažalost, kada pogledam Evropu danas, ponekad nije baš jasno šta se dogodilo nekim od pobednika u Hladnom ratu.

Gledam u Brisel, gde su komesari Evropske komisije upozorili građane da nameravaju da ugase društvene mreže u vreme građanskih nemira: u trenutku kada uoče ono što su ocenili kao „sadržaj mržnje“. Ili baš u ovu zemlju u kojoj je policija izvršila racije protiv građana osumnjičenih da objavljuju antifeminističke komentare na internetu u okviru „borbe protiv mizoginije“ na internetu.

Gledam u Švedsku, gde je pre dve nedelje vlada osudila hrišćanskog aktivistu za učešće u spaljivanju Kurana koje je rezultiralo ubistvom njegovog prijatelja. I kao što je sudija u njegovom slučaju jezivo primetio, švedski zakoni o navodnoj zaštiti slobode izražavanja, u stvari, ne daju – i citiram – „slobodnu propusnicu“ da se bilo šta uradi ili kaže bez rizika da uvredi grupu koja ima to uverenje.

I što je možda najviše zabrinjavajuće, gledam na naše veoma drage prijatelje, Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je nazadovanje od prava savesti stavilo osnovne slobode religioznih Britanaca posebno na nišan. Pre nešto više od dve godine, britanska vlada optužila je Adama Smita Konera, 51-godišnjeg fizioterapeuta i vojnog veterana, za gnusni zločin da je stajao 50 metara od klinike za abortuse i tiho se molio tri minuta, ne ometajući nikoga, ne komunicirajući ni sa kim, samo se tiho molio sam. Nakon što su ga britanski organi za sprovođenje zakona uočili i zahtevali da im kaže za šta se moli, Adam je jednostavno odgovorio, to je bilo u ime njegovog nerođenog sina.

On i njegova bivša devojka su abortirali godinama ranije. Policajce to nije taklo. Adam je proglašen krivim za kršenje novog vladinog zakona o tampon-zonama, koji kriminalizuje tihu molitvu i druge radnje koje mogu uticati na odluku osobe u krugu od 200 metara od ustanove za abortus. Osuđen je da tužilaštvu plati hiljade funti sudskih troškova.

Voleo bih da mogu da kažem da je ovo slučajnost, jednokratni, sumanuti primer loše napisanog zakona koji je donet protiv jedne osobe. Ali ne. Prošlog oktobra, pre samo nekoliko meseci, škotska vlada je počela da deli pisma građanima čije kuće leže u takozvanim zonama bezbednog pristupa, upozoravajući ih da čak i privatna molitva u njihovim domovima može predstavljati kršenje zakona. Naravno, vlada je pozvala ljude da prijave sve sugrađane za koje se sumnja da su krivi za misaoni zločin u Britaniji i širom Evrope.

Sloboda govora je, bojim se, u povlačenju i u interesu komedije, prijatelji moji, ali i u interesu istine, priznaću da ponekad najglasniji glasovi za cenzuru dolaze ne iz Evrope već iz moje zemlje, gde je prethodna administracija pretila i maltretirala kompanije društvenih medija da cenzurišu takozvane dezinformacije. Dezinformacije, kao što je, na primer, ideja da je koronavirus verovatno procurio iz laboratorije u Kini. Naša vlast je ohrabrivala privatne kompanije da ućutkaju ljude koji su se usudili da izgovore ono što se pokazalo kao očigledna istina.

Vens govori pred prepunom salom u Minhenu

Tako da danas dolazim ovde ne samo sa zapažanjem, već sa ponudom. I baš kao što je izgledalo da je Bajdenova administracija očajnički želela da ućutka ljude da govore šta misle, tako će Trampova administracija učiniti upravo suprotno, i nadam se da možemo zajedno da radimo na tome.

Ako se vaša demokratija može uništiti sa nekoliko stotina hiljada dolara digitalnog oglašavanja iz strane zemlje, onda to nije bilo mnogo jako

Vašington ima novog šerifa. I pod vođstvom Donalda Trampa, možda se ne slažemo sa vašim stavovima, ali ćemo se boriti da odbranimo vaše pravo da ih ponudite javno. Sada smo, naravno, na mestu da je situacija postala toliko loša da je Rumunija ovog decembra direktno poništila rezultate predsedničkih izbora na osnovu slabih sumnji obaveštajne agencije i ogromnog pritiska njenih kontinentalnih suseda. Sada, koliko sam razumeo, argument je bio da su ruske dezinformacije zarazile rumunske izbore. Ali zamolio bih svoje evropske prijatelje da imaju neku perspektivu. Možete verovati da je pogrešno što Rusija kupuje reklame na društvenim mrežama kako bi uticala na vaše izbore. Svakako, da. Možete to osuditi čak i na svetskoj sceni. Ali ako se vaša demokratija može uništiti sa nekoliko stotina hiljada dolara digitalnog oglašavanja iz strane zemlje, onda to nije bilo mnogo jako, za početak.

Sada, dobra vest je da slučajno mislim da su vaše demokratije znatno manje krhke nego što se mnogi ljudi očigledno plaše.

I zaista verujem da će, ako dozvolimo našim građanima da iznesu svoje mišljenje, oni biti još jači. Što nas, naravno, vraća u Minhen, gde su organizatori upravo ove konferencije zabranili poslanicima koji predstavljaju populističke partije i levice i desnice da učestvuju u ovim razgovorima. Sada, opet, ne moramo da se slažemo sa svime ili bilo čime što ljudi kažu. Ali kada politički lideri predstavljaju važno biračko telo, na nama je da barem učestvujemo u dijalogu sa njima.

Zaista verujem da će, ako dozvolimo našim građanima da iznesu svoje mišljenje, oni biti još jači

Sada, mnogima od nas sa druge strane Atlantika, to sve više liči na stare ukorenjene interese koji se kriju iza ružnih reči iz sovjetskog doba kao što su misinformacije i dezinformacije, kojima se jednostavno ne sviđa ideja da neko sa alternativnim gledištem može da izrazi drugačije mišljenje ili, ne daj Bože, da glasa na drugačiji način, ili još gore, da pobedi na izborima.

Ovo je konferencija o bezbednosti i siguran sam da ste svi došli ovde spremni da razgovarate o tome kako tačno nameravate da povećate potrošnju na odbranu u narednih nekoliko godina u skladu sa nekim novim ciljem. I to je sjajno, jer kao što je predsednik Tramp sasvim jasno rekao, verujemo da naši evropski prijatelji moraju da igraju veću ulogu u budućnosti ovog kontinenta. Mislimo da ne čujete najbolje ovaj izraz „podela tereta“, ali mislimo da je to važan deo našeg zajedničkog saveza koji Evropljani treba da podrže dok se Amerika fokusira na druge delove sveta koji su u velikoj opasnosti.

Ali dozvolite mi da vas pitam i kako ćete uopšte početi da razmišljate o vrstama budžetskih pitanja ako ne znamo šta je to što uopšte branimo? Već sam mnogo toga čuo u svojim razgovorima i imao sam mnogo, mnogo sjajnih razgovora sa mnogim ljudima koji su se okupili ovde u ovoj prostoriji. Čuo sam mnogo o tome od čega treba da se branite, i naravno, to je važno. Ali ono što mi se čini malo manje jasnim, a svakako mislim i mnogim građanima Evrope, jeste za šta se tačno branite. Koja je pozitivna vizija koja animira ovaj zajednički bezbednosni dogovor za koji svi verujemo da je toliko važan?

Duboko verujem da nema sigurnosti ako se plašite glasova, mišljenja i savesti koji vode vaš narod

Duboko verujem da nema sigurnosti ako se plašite glasova, mišljenja i savesti koji vode vaš narod. Evropa se suočava sa mnogim izazovima. Ali kriza sa kojom se ovaj kontinent suočava upravo sada, kriza sa kojom se svi zajedno suočavamo, je ona koju sami stvaramo. Ako se kandidujete u strahu od sopstvenih glasača, Amerika ne može ništa da učini za vas. U tom smislu, postoji li nešto što možete učiniti za američki narod koji je izabrao mene i predsednika Trampa. Potrebni su vam demokratski mandati da biste postigli bilo šta od vrednosti u narednim godinama.

Zar nismo ništa naučili da tanki mandati daju nestabilne rezultate? Ali postoji toliko mnogo vrednosti što se može postići takvom vrstom demokratskog mandata za koji mislim da će proizaći iz boljeg reagovanja na glasove vaših građana. Ako želite da uživate u konkurentnim ekonomijama, ako želite da uživate u pristupačnoj energiji i sigurnim lancima snabdevanja, onda su vam potrebni mandati za upravljanje jer morate da donosite teške izbore da biste uživali u svim ovim stvarima.

I naravno, mi to veoma dobro znamo. U Americi ne možete osvojiti demokratski mandat cenzurisanjem protivnika ili stavljanjem u zatvor. Bilo da je to vođa opozicije, ponizna hrišćanka koja se moli u sopstvenoj kući ili novinarka koja pokušava da saopšti vest. Niti ga možete osvojiti zanemarivanjem svog osnovnog biračkog tela po pitanjima kao što je, ko može da bude deo našeg zajedničkog društva.

I od svih hitnih izazova sa kojima se suočavaju nacije predstavljene ovde, verujem da nema hitnijeg izazova od masovne migracije. Danas se skoro svaki peti čovek koji živi u ovoj zemlji doselio ovde iz inostranstva. To je, naravno, rekord svih vremena. To je sličan broj, inače, u Sjedinjenim Državama, takođe najviši za sva vremena. Broj imigranata koji su ušli u EU iz zemalja koje nisu članice EU se udvostručio samo između 2021. i 2022. godine. I naravno, od tada je postao mnogo veći.

I znamo situaciju. Nije se materijalizovao u vakuumu. To je rezultat niza svesnih odluka koje su doneli političari širom kontinenta, i drugi širom sveta, tokom jedne decenije. Videli smo strahote koje su donele ove odluke juče baš u ovom gradu. I naravno, ne mogu to ponovo da spomenem bez razmišljanja o strašnim žrtvama kojima je upropašćen prelep zimski dan u Minhenu. Naše misli i molitve su sa njima i ostaće sa njima. Ali zašto se to uopšte dogodilo?

To je užasna priča, ali smo je čuli previše puta u Evropi, a nažalost previše puta i u Sjedinjenim Državama. Tražilac azila, često mladić u srednjim dvadesetim godinama, već poznat policiji, zabio se automobilom u gomilu i razbio zajednicu. Jedinstvo. Koliko puta moramo da pretrpimo ove užasne događaje pre nego što promenimo kurs i pokrenemo našu zajedničku civilizaciju u novom pravcu? Nijedan glasač na ovom kontinentu nije otišao do glasačke kutije da otvori kapije milionima neproverenih imigranata. Ali znate li za šta su glasali? U Engleskoj su glasali za Bregzit. I slagali se ili ne, glasali su za to. I sve više širom Evrope glasaju za političke lidere koji obećavaju da će stati na kraj migracijama van kontrole. Ja se slažem sa mnogim od ovih zabrinutosti, ali ne morate da se slažete sa mnom.

Mislim da je ljudima stalo do svojih domova. Brinu se za svoje snove. Oni brinu o svojoj bezbednosti i sposobnosti da obezbede sebe i svoju decu.

I pametni su. Mislim da je ovo jedna od najvažnijih stvari koje sam naučio u svom kratkom vremenu u politici. Suprotno onome što možete čuti nekoliko planina odavde, u Davosu, građani svih naših nacija generalno ne misle o sebi kao o obrazovanim životinjama ili kao o zamenljivim zupčanicima globalne ekonomije. I nije iznenađujuće što ne žele da ih njihovi lideri nemilosrdno mešaju ili nemilosrdno ignorišu. A posao demokratije je da rešava ova velika pitanja na glasačkoj kutiji.

Verujem da otpuštanje ljudi, odbacivanje njihovih briga ili još gore, gašenje medija, gašenje izbora ili isključivanje ljudi iz političkog procesa ništa ne štiti. U stvari, to je najsigurniji način da se uništi demokratija. Govor i izražavanje mišljenja nije mešanje u izbore. Čak i kada ljudi izražavaju stavove van vaše zemlje, pa čak i kada su ti ljudi veoma uticajni – i verujte mi, to govorim sa svim humorom – ako američka demokratija može da preživi deset godina grdnji Grete Tunberg, preživećete i vi nekoliko meseci Ilona Maska.

Ali ono što nijedna demokratija, američka, nemačka ili evropska, neće preživeti, jeste reći milionima glasača da su njihove misli i brige, njihove težnje, njihove molbe za olakšanjem nevažeće ili nedostojne da se čak i razmatraju.

Demokratija počiva na svetom principu da je glas naroda bitan. Nema mesta za zaštitne zidove. Ili se pridržavate principa ili ne. Evropljani, narod ima glas. Evropski lideri imaju izbor. I moje čvrsto uverenje je da ne treba da se plašimo budućnosti.

Prihvatite ono što vam ljudi govore, čak i kada je iznenađujuće, čak i kada se ne slažete

Prihvatite ono što vam ljudi govore, čak i kada je iznenađujuće, čak i kada se ne slažete. I ako to učinite, možete se suočiti sa budućnošću sa sigurnošću i samopouzdanjem, znajući da nacija stoji iza svakog od vas. I to je, za mene, velika magija demokratije. Nije u ovim kamenim zgradama ili prelepim hotelima. Nije čak ni u velikim institucijama koje smo zajedno izgradili kao zajedničko društvo.

Verovati u demokratiju znači razumeti da svaki naš građanin ima mudrost i ima glas. A ako odbijemo da slušamo taj glas, čak i naše najuspešnije borbe će obezbediti vrlo malo. Kao što je papa Jovan Pavle Drugi, po mom mišljenju, jedan od najneobičnijih šampiona demokratije na ovom ili bilo kom drugom kontinentu, jednom rekao, „ne bojte se“. Ne treba da se plašimo naših ljudi čak ni kada izražavaju stavove koji se ne slažu sa njihovim vođstvom.

Hvala svima. Srećno svima vama. Bog vas blagoslovio.

(RTS)