Globalna anketa: Jaz između demokratije u teoriji i praksi

Osnovno demokratsko načelo da ''volja naroda treba da bude osnova za autoritet vlasti'' podržavaju ogromne većine širom sveta, prema značajnoj novoj anketi koja obuhvata preko 17.000 punoletnih ljudi u 19 zemalja, a čiji su rezultati objavljeni u ponedeljak [12.05.2008] .

Velike većine anketiranih u većini ovih zemalja takođe smatraju da se njihove sopstvene vlasti ne drže tog načela, prema rezultatima ovog istraživanja, koje je sproveo i objavio WorldPublicOpinion.org (WPO).

Zapravo, prosečno 74% anketiranih u ovih 19 zemalja, koje predstavljaju 59% ukupnog svetskog stanovništva, smatra da ''volja naroda'' mora da vrši veći uticaj na način na koji se njihovom zemljom vlada nego što je to slučaj sada.

Dodatno, prosečno 63% ispitanika kaže da njihovom zemljom vlada ''nekoliko velikih interesa koji se brinu samo o sebi'' umesto o ''dobrobiti svih ljudi''. Verovanje da ''nekoliko velikih interesa'' upravlja njihovim vladama bilo je pogotovu izraženo u Ukrajini (84%), Meksiku (83%), Sjedinjenim Državama (80%), Nigeriji i Južnoj Koreji (78%) i Argentini (71%).

''Čini se da percepcija da vlasti nisu osetljive na popularnu volju doprinosi niskim nivoima poverenja u vlasti širom sveta,'' izjavio je Stiven Kal (Steven Kull), koji vodi WPO kao i njegovu krovnu organizaciju, Program o stavovima u međunarodnoj politici Univerziteta u Merilendu ( Program on International Policy Attitudes – PIPA) .

''Većina smatra da njihove vlasti većinom služe velikim interesima umesto narodu u celini,'' dodao je on.

Ova nova anketa, koja je deo serije anketa koje je sproveo WPO ranije ove godine radi istraživanja globalnih stavova o ljudskim pravima i drugim ključnim pitanjima, sprovedena je između januara i sredine marta ove godine. Prethodne ankete su, između ostalog, pokazale većinsku podršku u većini zemalja slobodnoj štampi koju ne ograničava kontrola vlasti, još veću podršku polnoj ravnopravnosti i sve veću nelagodu prema efektima ekonomske globalizacije, pogotovu u zapadnim zemljama.

Ova najnovija anketa obuhvatila je 19 zemalja, uključujući Argentinu, Meksiko i SAD u Amerikama; Francusku, Britaniju, Poljsku, Rusiju i Ukrajinu u Evropi; Azerbajdžan, Egipat, Iran, Jordan, Palestinske teritorije (PT) i Tursku na širem Bliskom Istoku; Nigeriju u pod-saharskoj Africi; i Kinu, Indiju, Indoneziju i Južnu Koreju u Aziji. U proseku, 85% se slaže sa načelom sadržanim u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, čija se 60-godišnjica proslavlja ove godine, da ''volja naroda treba da bude osnova za autoritet vlasti''. Pedeset i dva posto se ''snažno'' složilo, dok se 33% ''delimično'' složilo.

Oni koji su se ''snažno'' složili su najviše bili zastupljeni u relativno novim demokratijama, pogotovu u Ukrajini (77%), Nigeriji (75%), Indoneziji (72%), Azerbajdžanu (63%), Meksiku i PT (po 59%), mada se i 70% Turaka, čija je dugovečnija demokratija nekoliko puta prekidana vojnim intervencijama tokom proteklih decenija, takođe snažno složilo.

Nasuprot ovome, ispitanici u starijim demokratskim zemljama bili su manje entuzijastični. Dok je 55% britanskih ispitanika reklo da se snažno slaže, to je važilo za samo 44% američkih ispitanika i 34% francuskih ispitanika. Najmanje entuzijastični ispitanici bili su oni u Indiji, najmnogoljudnijoj demokratskoj zemlji sveta, gde je samo 53% izjavilo da se slaže ili snažno (32%) ili ''delimično'' (21%) sa osnovnim načelom – što je daleko ispod ukupnog proseka od 85%, uključujući i sledeće najskeptičnije grupe ispitanika, u Iranu.

Anketa je ustanovila postojanje značajnog nezadovoljstva među ispitanicima kada je reč o njihovim percepcijama o tome u kojoj meri njihove vlasti odražavaju popularnu volju. Kada su upitani da na skali od 1-10 ocene koliko uticaja ''volja naroda'' ima na njihove sopstvene vlasti, središnja ocena bila je 4,5 – što je znatno ispod njihove deklarisane preferirane ocene od 8,0.

U proseku je 74% ispitanika izjavilo da bi voleli kada bi njihova vlada bila osetljivija na popularnu volju nego što im se čini da jeste. Najveći jazovi su zabeleženi u Egiptu (97%), Nigeriji (89%), Ukrajini (86%), Meksiku (85%) i SAD i Južnoj Koreji (83%). Najmanji jazovi su nađeni u Jordanu (44%) i Indiji (46%).

Anketa je takođe ustanovila niske nivoe poverenja da će njihove vlasti ''učiniti ono što je ispravno'' kod većine ispitanika u 11 država, gde su anketirani rekli da njihove vlasti to čine ''tek povremeno'' (48%) ili ''nikad'' (6%). Cinizam je pogotovu bio visok u Južnoj Koreji, Meksiku, Argentini i Ukrajini.

S druge strane, 83% kineskih ispitanika reklo je da mogu imati poverenja u to da će njihova nacionalna vlada učiniti ono što treba ''skoro uvek'' (23%) ili ''većinom vremena'' (60%). Procenti u Egiptu su takođe bili visoki – 13% i 71%, redom. Manje većine u Rusiji, Jordanu i PT su takođe izjavile da svojim vlastima veruju bar ''većinom vremena'', dok se sa tim složilo 48% Iranaca.

Prosečno je 84% svih ispitanika reklo da veruje da njihovi državni lideri treba da budu birani putem izbora na kojima mogu da glasaju svi građani, nasuprot 12% onih koji smatraju da lideri treba da budu izabrani na neki drugi način. Podrška je bila najveća u Indoneziji (97%), SAD (96%), Poljskoj, Ukrajini i Južnoj Koreji (91%). Podrška je bila najniža u Indiji (33%) i Egiptu i Jordanu (24%). U isto vreme, tri od četiri anketiranih reklo je da sami izbori ne treba ''da budu jedino vreme kada stavovi naroda treba da imaju uticaj'', već da lideri takođe moraju da ''obrate pažnju na stavove ljudi pri donošenju odluka''. Četiri od pet ispitanika reklo je da kreatori politike treba da obraćaju posebnu pažnju na ankete javnog mnjenja. Stavovi po ovom pitanju bili su najjači u Južnoj Koreji (94%), Nigeriji (93%), Meksiku (92%), Poljskoj (91%) i Ukrajini (90%), a najslabiji u Egiptu (64%) i Indiji (56%).

Anketirani su takođe pitani da li smatarju da njihove vlasti treba da uzimaju u obzir svetsko javno mnjenje pri odlučivanju. Podrška ovom stavu bila je najjača u Indoneziji, Meksiku, Nigeriji, Kini, Azerbajdžanu i Britaniji, u padajućem redosledu. Podrška je bila daleko najslabija u Indiji, zatim PT, SAD, Rusiji i Argentini. Među svih 19 zemalja, ispitanici u SAD su smatrali da njihova vlada najmanje uzima u obzir svetsko javno mnjenje.

(Inter Press Service)