Egzotično pamćenje Nemaca

(Fond strateške kulture, 10.5.2010)

Popularni nemački časopis Stern objavio je 7. maja podatke ankete javnog mnenja, koju je po narudžbini časopisa sproveo sociološki institut Forsa. Veoma je karakterističan naziv materijala, u kome se navode ti podaci: „8.maj? Šta se tada dogodilo?“ Ispostavilo se da je to pitanje za savremenog Nemca veoma složeno. Na isto je sa teškoćom odgovorila skoro polovina anketiranih. Da li je u pitanju paradoks? Nipošto. U zemlji, koja je pretrpela kolosalne gubitke u godinama Drugog svetskog rata i doživela razorni poraz, ratna tematika skoro da se ne razmatra. Tek 17 procenata anketiranih je saopštilo da često razmatra temu Drugog svetskog rata, 31 procenat – retko, 26 procenata – katkada, i isto toliko – skoro nikada. Takva statistika u Rusiji mogla bi izazvati samo gorčinu, ali ona, eto, tačno odražava stanje savremenog nemačkog društva. I predstavlja zakonomerni rezultat usmerene ka određenom cilju politike formiranja javnog mnenja.

Zaslužuju pažnju razlike u odgovorima uzrastnih grupa. Na pitanje o tome šta se dogodilo u njihovoj otadžbini 8. maja 1945. godine nije moglo da odgovori oko 45 procenata Nemaca. Ali među mladim ljudima uzrasta od 18 do 29 godina na to pitanje nije moglo da odgovori čak 68 procenata, a pri tom su upravo mladi ljudi češće od drugih govorili da skoro ne diskutuju tu temu. Kako je napisao Stern, za omladinu je to pitanje – prava egzotika. Među predstavnicima starijih uzrastnih kategorija 35 procenata nije znalo da se 8. maja u Evropi završio Drugi svetski rat.

Što dalje u prošlost odlaze istorijski događaji, tim se manje ti događaji zadržavaju u uspomeni novih generacija Nemaca. Ali ipak treba istaći: među stanovnicima istočnih predela, to jest, u bivšoj DR Nemačkoj, samo je 28 procenata anketiranih dalo netačan odgovor na pitanje o istorijskom događaju od 8. maja. Pri tom je takav rezultat kod svih uzrastnih kategorija. Mi vidimo da do ujedinjenja Nemačke ideološke mašine na obe strane gvozdene zavese nisu funkcionisale bez učinka. I ako su u Istočnoj Nemačkoj 8 maj, a kasnije, od vremena Eriha Honekera – 9. maj obeležavali kao dan oslobođenja od fašizma, u Zapadnoj Nemačkoj u to vreme okončanje rata i uopšte nije obeležavano.

Četrdeset godina nakon okončanja Drugog svetskog rata tadašnji predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker je sa visoke tribine priznao, da za Nemce 8. maj nije dan za praznovanje. Upravo je Rihard fon Vajczeher, čiji je otac za vreme nacista bio državni sekretar Ministarstva inostranih poslova, prvi od visokopostavljenih političara Zapadne Nemačke u tom čuvenom govoru izjavio, da je taj dan „oslobodio sve nas od čoveku omrznutog sistema nacional-socijalističkog despotizma“. Samim tim je faktički proglašeno, da je 8. maj – dan oslobođenja za sve Nemce, a ne samo za stanovnike takozvane Istočne okupacione zone. Danas je za većinu Nemaca (85%) 8. maj više dan oslobođenja, nego dan poraza.

Danas se u Evropi, pa i u Nemačkoj, tragizam rata fokusirao na holokaust Jevreja. Kancelar Angela Merkel 8. maja je dala intervju listu Süddeutsche Zeitung povodom 65-godišnjice okončanja rata, i osnovni motiv koji je prisutan u intervjuu zapravo je poziv na borbu protiv antisemitizma. „Mi smo dužni da uvek imamo na umu odgovornost prema žrtvama, ta odgovornost se ispoljava i u poznavanju sopstvene istorije“ – izjavila je gospođa Merkel. Zvanično priznati rezultat holokausta je – šest miliona ubijenih. U Nemačkoj podležu krivičnoj odgovornosti ljudi koji, mada i ne negiraju činjenicu holokausta, ipak dovode u sumnju samu brojku ubijenih, smatrajući je uvećanom. Svaki nemački đak obavezan je da zna tu brojku. Ali zašto onda među anketiranim Nemcima tek 18 procenata njih može da pravilno odgovori na pitanje o broju sovjetskih vojnika i mirnih žitelja, poginulih od ruku nemačke soldateske?  

Sem članka sa materijalima sociološke ankete, Sternje objavio galeriju fotografija sa podnaslovom „Kada je Berlin ležao u ruinama“. Možda će ta galerija osvežiti pamćenje Nemaca i učiniti ga ne egzotičnim, kao sada, već jednostavno... normalnim, ljudskim pamćenjem?

Sama Angela Merkel smatra velikom čašću poziv Moskve da učestvuje na svečanosti povodom 65-godišnjice dana pobede nad nacizmom. Ona se zahvalila SSSR i saveznicima i izjavila da Nemačka nikada neće zaboraviti svoje oslobodioce. Ničeg iznenađujućeg, jer ona je rođena i vaspitavana u Demokratskoj Republici Nemačkoj.

http://rs.fondsk.ru/article.php?id=3013