понедељак, 25. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Вирус ковида је скоро извесно настао као последица смишљеног истраживачког пројекта америчких научника. САД су уништиле „Северни ток“. Рат у Украјини је сукоб између САД и Русије који се води на много начина (III)
Савремени свет

Вирус ковида је скоро извесно настао као последица смишљеног истраживачког пројекта америчких научника. САД су уништиле „Северни ток“. Рат у Украјини је сукоб између САД и Русије који се води на много начина (III)

PDF Штампа Ел. пошта
Џефри Сакс   
недеља, 14. јул 2024.

Интервју Џефрија Сакса Такеру Карлсону емитован 29. маја 2024. године.

III ДЕО

Ко је дигао у ваздух Северни ток?

Такер Карлсон: То се десило у року од неколико сати од дизања у ваздух гасовода „Северни ток“. Можете ли рећи шта се тачно догодило?

Џефри Сакс: Да, дакле САД су уништиле „Северни ток“ као што су и обећавале на десетине пута, а најскорија од тих прилика била је када је председник Бајден рекао — мислим да је то било 7. фебруара 2022, можда сам мало погрешио датум — како год, он је у изјави за медије рекао: Ако Руси изврше инвазију на Украјину, са „Северним током“ је завршено. А новинар који му је поставио питање – мислим да је био из Немачке, за међународне односе — рекао је: Па господине председниче, како можете то да кажете? Како бисте то могли да учините? А он у том тренутку гледа у њега и веома озбиљно каже: Верујте ми, имамо начин да то урадимо. Дакле, то је... Можете да се вратите у прошлост и пронађете на хиљаде снимака Викторије Нуланд и Круза и свих који говоре: Ово мора да престане, ово мора да се заустави. Никада нећемо дозволити да се то оствари. Биће уништено.То ће бити окончано. И након тога — он је дигнут у ваздух.

САД су уништиле „Северни ток“ као што су и обећавале на десетине пута

Такер Карлсон: Ха-ха!

Џефри Сакс: Да, а онда Америка, знате… Но, пре него што дођемо до тога, гостовао сам на „Блумбергу“ убрзо након што се то десило. Не сећам се да ли је то било следећег дана или још један дан после тог догађаја. И рекао сам: Знате, мислим да су САД то урадиле. Господине Сакс, како тако нешто можете да кажете?! А ја сам одговорио: Па, прво је председник рекао да ће то бити урађено, а онда су се ту појавили и неки снимци авиона у близини и тако даље. Такође, појавио се и твит бившег и сада поново дејствујућег министра спољних послова Пољске „Хвала САД!“ са сликом воде из које куљају мехурови гаса из разнетог гасовода твит Радека Сикорског.

Такер Карлсон: Он је муж Ен Еплбаум.

Џефри Сакс: Да. Било је доказа да су Сједињене Државе то урадиле. Молим лепо. Рекли су да ће то урадити и то су урадили. Скинули су ме са програма у року од 30 секунди. Гледао сам и могу да замислим – зато што је водитељ слушао то што су му говорили у слушалицу, а што могу само замислити: Скините тог проклетника са програма! И само су рекли: Интервју је завршен! Прекинули су. А онда ме је други водитељ грдио неколико минута после тога. И — то је био последњи пут да сам имао прилику да гостујем у мејнстрим медијима, морам вам рећи.

Такер Карлсон: Озбиљно?

Џефри Сакс: Да, да.

Такер Карлсон: Али били сте познати! Живим у овој земљи и знам. Били сте познати јавности деценијама.

Џефри Сакс: Да, био сам присутан свуда… МСНБЦ (амерички телевизијски канал — прим. прев.).

Саботажа „Северног тока“ је чин рата. Помаже нам да разумемо о чему се заправо ради када је реч о рату у Украјини. Помаже нам да схватимо да је ово рат између САД и Русије, који се води на много начина

Такер Карлосн: Често?

Џефри Сакс: Да, стално.

Такер Карлсон: Занимљиво је да је Ваш грех био говорење нечег истинитог, чиме би медији заиста требало да се баве. Ово је највећи чин индустријске саботаже који сам доживео.

Џефри Сакс: То је озбиљан догађај.

Такер Карлсон: Ради се о највећем испуштању угљеника.

Џефри Сакс: Да.

Такер Карлсон: Икада!

Џефри Сакс: Знате, то је заиста велика ствар. То је чин рата. Помаже нам да разумемо о чему се заправо ради када је реч о рату у Украјини. Помаже нам да схватимо да је ово рат између САД и Русије, који се води на много начина. Важно је да то разумемо. Такође, све ово има и дубљи економски значај зато што је реч о делу дугогодишње америчке идеје да се Немачкој и Русији никада не дозволи да се превише економски приближе.

Такер Карлсон: Наравно.

Џефри Сакс: Дакле, има много тога у тој причи, и...

Такер Карлсон: Али медији би то требало да пропрате.

Џефри Сакс: Видите, ако можете да убијете председника усред бела дана и да прођете некажњено за тај чин 61 годину; ако можете да спакујете председника суседне земље у необележен авион и да не морате то ни да кријете; ако можете да водите „ничим изазван“ рат који сами изазивате током 30 година — можете да урадите много тога. А ово је само једна од ствари коју можете да учините. Открио сам да неки од наших медија, попут „Њујорк тајмса“, који су објављивали након експлозије „Изгледа да је Русија сама дигла у ваздух сопствену инфраструктуру“ – да њихови новинари, њихови најбољи новинари, знају да то није тако. Кажу ми: Да, Џефе, наравно, наравно... Али истовремено не извештавају о томе, јер живимо у окружењу где људи на власти мисле да је све ово игра, и мисле да није њихов посао да нам говоре да играју „Ризико“ нашим животима. Они играју „Ризико“ украјинским животима. Не осећају се обавезним да нам кажу истину. Не морамо да имамо никакве озбиљне расправе. Не морамо никога да зовемо на право саслушање, па чак ни на истрагу Конгреса. Ми не живимо у таквом свету. Живимо у свету где власт готово свакодневно говори шта год јој падне на памет. Кирби у Белој кући изговара то са тим проклетим злокобним осмејком, и скоро сви знају да су то лажи.

Такер Карлсон: Али зашто нисте… То је занимљиво зато што Ви припадате посебној класи људи, знате, Ви сте добро познат економиста из редова академске заједнице, дипломата сте, чест сте гост на телевизији. Има још много других људи у том свету. Међутим, истовремено сте били готово једина особа која је рекла: Не, то је лаж и ја нећу да учествујем у томе. Зашто? Зашто Ви? Зашто нисте урадили исто што и остале Ваше колеге?

Џефри Сакс: Ја то радим зато што је то представља део мог животног пута. Радећи већином на међународној сцени, разговарам са лидерима у иностранству и веома ми је стало до мог кредибилитета, што значи да нисам увек у праву, али се трудим да увек будем у праву.

Такер Карлсон: Да.

Џефри Сакс: Свакодневно разговарам са страним министрима или са високим дипломатама или са шефовима држава. Ја нисам ни на каквој државничкој дужности. Ја само покушавам да имам разумне идеје и да говорим истину што је више могуће. Дакле, то је нека врста каријерног приступа — трудим се да будем тачан.

Такер Карлсон: Да, али требало би да постоји много људи попут Вас у свету коме припадате.

Покушавам да помогнем влади Сједињених Држава — да разумеју да нас воде у опасном, врло опасном правцу и да имају много заблуда. То је веома ризично за све

Џефри Сакс: Да. Знам за себе — ја лично нисам заинтересован и не бих прихватио посао у влади САД, на пример. Не бих то ни могао да постанем, имајући у виду шта сам све изрекао. Могу само да замислим каква би била саслушања у Конгресу: Да ли сте рекли то и то о влади САД? У сваком случају, не тражим посао, не тражим бесповратна средства УСАИД-а, не тражим новац од владе САД. Дакле, у том смислу, нисам део свега тога. Нисам, надам се, заробљен на тај начин. Само покушавам да будем тачан. И оно што заиста, свом снагом покушавам јесте да помогнем влади Сједињених Држава — да разумеју да нас воде у опасном, врло опасном правцу и да имају много заблуда. То је веома ризично за све. Такође, прилично сам и озлојеђен. Не допадају ми се ризици којима смо изложени, Такере.

Такер Карлосон: Да. Слажем се с тим.

Џефри Сакс: Заиста ми се све то не допада.

Такер Карлсон: Имате децу.

Џефри Сакс: Ово није игра. Имам унуке и заиста ми је стало до свега овога и не волим игре. Желим да људи говоре истину. И ми, ако бисмо рекли истину, могли бисмо заправо да зауставимо ратове данас. Неко ће рећи да то звучи сулудо. Не, то није бесмислено. Ако бисмо рекли истину о Украјини, ако би Бајден позвао Путина и рекао да је проширење НАТО-а, које спроводимо већ 30 година, отказано: Схватамо. У праву сте. Нећемо излазити на вашу границу, Украјина би требало да буде неутрална. Тај рат би се зауставио данас. Било би много ствари које би требало разрешити — где ће тачно бити границе, како ће се све то спровести… Не кажем да не би било никаквих проблема, али борбе би се зауставиле данас. Уколико би израелској влади било речено, или да она сама изјави: Држава Палестина ће постојати и живећемо мирно једни поред других — на тај начин би се сукоб одмах зауставио. Ово су основне чињенице, основне истине; ако бисмо их отворено изговорили, ако бисмо се збиља једни према другима опходили као према одраслима, решили бисмо оно што се чини да су непремостиве кризе. Оне уопште нису непремостиве. Све што је потребно је одговарајућа доза истине.

Такер Карлсон: Како су се Ваше колеге односиле према Вама због тога што сте говорили? Слушао сам шта сте управо рекли и мислим да је то неспорно тако. То што сте радили је такође веома часно. Чини се да поступате из најбољих намера, традиционалних америчких побуда, рекао бих.

Џефри Сакс: Да.

Такер Карлсон: Дивим Вам се због тога што сте рекли. Какве су биле реакције Ваших колега?

Џефри Сакс: Чини ми се да они мисле да сам помало луд.

Такер Карлсон: А шта би то било помало лудо у овоме што сте претходно изнели?

Овај рат има узрок свог настанка. Не ради се о томе да је Путин зао. Ми смо ти (САД) који су испровоцирали овај сукоб и он може да се заустави

Џефри Сакс: Па, то што сам рекао да овај рат има узрок свог настанка. Да се не ради о томе да је Путин зао. Да смо ми ми ти који смо испровоцирали овај сукоб и да он може да се заустави. Већина мојих преосталих саговорника ми је рекла: Џеф, шта је с тобом? Ти си Путинов апологета. Како се усуђујеш? Када кажем истину о Израелу, изгубим још једну групу. То је зато што се од људи очекује да кажу тачно одређене ствари, зато што је идеја о нашој хегемонији, идеја америчке превласти, прилично дубоко укорењена и у америчкој академској заједници. Неће вас изненадити када вам кажем, да све те специјалне организације, „тинк тенкови“ (аналитички центри — прим. прев.) или посебна одељења или истраживачке јединице универзитета, финансира америчка влада. Плаћају их безбедносне службе. Финансирају их велики спонзори који су сви део ове приче. Дакле, није једноставно изаћи из тога. Мислим да је Марк Твен рекао, а можда је то био Менкен, али мислим да се то ипак приписује Твену: Немогуће је убедити човека у нешто када његов посао зависи од тога да верује у супротно. И мислим да то важи за много људи, што значи: Не могу баш то да кажем. Не знам да ли је то тачно. Како год било, зашто толико штрчиш?

 

Такер Карлсон: Морам да Вас питам… Али пре свега, хвала Вам. Мислим да је то најпрецизнији и, чини ми се, најискренији опис који сам икада чуо од некога о догађајима који су довели до тога шта се сада дешава у Украјини. Тако да хвала на томе.  

Порекло Ковида

Такер Карлсон: Дакле, имајући у виду углед који сте стекли тим објашњењем, морам да Вас питам: Одакле мислите да је дошао ковид?

Ковид је скоро извесно настао као последица смишљеног истраживачког пројекта чија је идеја водиља била да се узме природни вирус и учини заразнијим

Џефри Сакс: Питање ковида је питање: Која лабораторија и на који начин? Скоро сигурно није настао из природе. Скоро извесно је настао као последица смишљеног истраживачког пројекта чија је идеја водиља била да се узме природни вирус и учини заразнијим. Имамо главни план тог поступка, а то је истраживачки предлог назван „Ширење“ (енг. Diffuse), који је поднет Министарству одбране и то јединици званој ДАРПА (Агенција за развој нових технологија Министарства одбране САД — прим. прев.) 2018. године. То је нека врста приручника за прављење вируса који изазива болест ковид-19, а вирус се зове САРС-КоВ-2. Оно што је особено за САРС-КоВ-2 јесте да он има нешто што се зове протеолитичко место цепања, и нарочито нешто што се зове место цепања фурина. То су неки делови генома који овај вирус чине изузетно заразним. Занимљиво је да за ову класу вируса који потичу од слепих мишева и који се зову бета коронавируси, а од којих потичу САРС и ковид-19, у тој класи вируса — а има их неколико стотина познатих — ниједан у природи никада није имао тај специфичан део генома.

Такер Карлсон: Ниједан?!

Џефри Сакс: Ниједан осим вируса САРС-КоВ-2. Тај део генома — место цепања фурина — био је предмет пажње истраживача од 2005. године, јер се открило да ако би вирус поседовао ту особину, улазак вируса у људске ћелије би постао лакши, и вирус би стога постао веома заразан за људе. САРС-1, који је представљао прву епидемију оваквог вируса 2003. године која је избила у Хонг Конгу, је највероватније природан вирус који је потекао од животиње са фарме, и није он био толико заразан. Убио је неколико хиљада људи. Међутим, у случају вируса САРС-1 били бисте јако болесни недељама пре него што постанете заразни за неког другог. А то је значило да није било тако тешко зауставити га изолујући људе који су имали симптоме болести. У случају САРС-КоВ-2, људи су били заразни чак и без икаквих симптома, понекад потпуно асимптоматски. Дакле, у чему је разлика између вируса САРС-1 и САРС-КоВ-2? У месту цепања фурина. Већ 2005. године, дакле пре скоро 20 година, тај експеримент је био изведен и гласио је: Узми САРС-1, додај место цепања фурина и он ће постати веома заразан. Појавио се низ експеримената, 2005, 2009, 2011, који су се називали експериментима додавања особина, при чему се смишљено манипулисало вирусом у циљу повећавања његове заразне моћи.

До 2015. године, имали смо обиман истраживачки програм посвећен бета коронавирусима, који је финансирала НИХ (Агенција за биомедицинска истраживања Министарства здравља САД — прим. прев.) Тонија Фаучија, са водећим научницима усмереним место цепања фурина. Све почиње да бива… ух! И они почињу да спроводе све више и више циљаних експеримената.

Такер Карлсон: Могу ли да питам зашто? Зашто би неко желео да узме такав вирус и учини га још заразнијим?

Џефри Сакс: Уопштени одговор се зове биолошка одбрана. А затим следи право питање, на које ја немам одговор, а то је: да ли је овде реч о биолошком рату или о истинској одбрани? НИХ, почевши од 2001. године, постао је истраживачка јединица Министарства одбране (САД — прим. прев.). Дакле, сећате се напада антраксом који је уследио након 11. септембра?

Такер Карлсон: Врло добро.

Џефри Сакс: Да, након тога...

Такер Карлсон: Извините што Вас питам: да ли знамо, или, да ли сте Ви задовољни сазнањем о томе шта се ту десило?

Џефри Сакс: То је вероватно потекло од АМРИИД-а (USAMRIID — United States Army Medical Research Institute of Infectious Diseases — Медицински истраживачки институт за заразне болести Војске САД — прим. прев.). Вероватно је то био амерички пројекат, неки од америчких научника...

Такер Карлсон: Сигурно.

Џефри Сакс: …који је или изазвао то, или спроводио нека луда истраживања, или је био незадовољан, или надувавао буџет Министарства одбране. Не знам. Не знам одговор на то. Знам да је након тога Министарство одбране САД свој буџет усмерило на јединицу Тонија Фаучија, која је одједном постала највећа јединица Националног института за здравље, а Фаучи је постао шеф онога што се културно назива биолошка одбрана. Међутим, у то итекако може да се сумња. Не би требало да смо спроводимо биолошки рат.

До 2015. године, способност научника да рукују овим вирусима достигла је запањујуће размере

Такер Карлсон: Некада се то звало бактериолошки рат, зар не?

Џефри Сакс: Тачно. И онда они кажу: Па, то је за вакцине против биолошког ратовања. То је за одбрану од тога. То је да би се бранили од природног избијања вируса. Али оно што јесте — то је изузетно опасан истраживачки програм који обухвата много руковања веома опасним патогенима. До 2015. године, способност научника да рукују овим вирусима достигла је запањујуће размере. Имамо правог генија који је био део ове групе, по имену Ралф Барик на Универзитету Северне Каролине, који је геније. Оно што је он могао да уради било је, ако му дате 30.000 слова ДНК кода — АГ, ЦЦ, ГА, и тако даље… Дакле, дате му слова и он ће их претворити у живи вирус. Мислим да је то невероватно. Другим речима, дајете му пројектовани вирус и он ће вам дати живи вирус. Он је створио оно што се назива систем обрнуте генетике за прављење ових вируса и за убацивање делова у вирусе помоћу технике коју је назвао „бешавном“. То значи да „ушивате“ део на такав начин да се не можете утврдити да је тај део убачен у лабораторији. Дакле, без отисака прстију, што би се рекло.

Јасно је да је ова област истраживања подигла много прашине јер су многи амерички научници говорили: Ово је тако опасно! Престаните са тим. А Фаучи је говорио: Не, ово је важно. Ово је од кључног значаја. Наставићемо са тим. На крају Обаминог периода дошло је до кратког мораторијума (на даље спровођење истраживања — прим. прев.), а затим је тај мораторијум укинут за време Трампове администрације. Чак и током трајања мораторијума, знамо да се истраживање наставило у оквиру многих финансираних пројеката. Јасно је, када се пажљиво погледа, да су се приближавали убацивању места цепања фурина у вирусе сличне САРС-у. Овај предлог се појавио 2018. Као и увек, то је био строго тајни предлог. Тек накнадно смо сазнали за њега захваљујући узбуњивачу. Никада не бисмо ни сазнали за тај случај, чак ни током збрке због пандемије, да није било узбуњивача, храброг узбуњивача у Министарству одбране, који је рекао: Јавност мора ово да види. Када погледате пројектни предлог „Ширење“, стварно кажете: Дођавола! На 10. страници тог документа пише: Прикупили смо више од 180 претходно незабележених бета коронавируса. А на страници 11, пише: Испробаћемо их да видимо да ли имају протеолитичко место цепања — што је место цепања фурина — а ако га немају, убацићемо место цепања фурина у њих. То је проклети „кувар“ о томе како направити овај вирус.

Чак и током трајања мораторијума, знамо да се истраживање наставило у оквиру многих финансираних пројеката

Е сад, Министарство одбране је то одбацило, наводно. Вероватно јесте. И онда се намеће питање: Шта се онда десило? Људи који су написали тај мали „кувар“ су рекли: Нисмо то ми. Нисмо урадили ништа слично томе. Предлог је одбачен. Нема ту ништа да се види. А у ствари — знам, јер су ми људи рекли: О, Џефе, неће бити да је предлог само одбачен. Они су одрадили тај посао чак и пре него што су поднели предлог за финансирање пројекта. То није неуобичајено у науци, где се много посла заврши унапред. То сам чуо из поузданих извора. Не могу причу лично да потврдим.

Сада постоји толико струја које говоре: Да, нешто скроз уврнуто се дешавало. На пример, постоји врло чудан рад, чудан за мене, чији су аутори Барик и руководилац такозване Лабораторије „Стеновита планина“ (енг. Rocky Mountain Laboratories), што је заправо лабораторија НИХ под надлежношћу Фаучија, а у коме се пише о овом потпуно чудноватом налазу.

Сам налаз — то звучи врло „технички“ — каже: Вирус типа један Института вирусологије у Вухану не заражава египатске воћне слепе мишеве. Добро, то је наслов. Човек не може да се не запита: Шта је сад па то? Очигледно је да су 2019. и 2018. у лабораторијама „Стеновита планина“ вршили огледе користећи вирусе из Вухана са њиховом збирком слепих мишева. Дакле, то је једна теорија. Слепи мишеви у лабораторијама „Стеновита планина“ су египатски воћни слепи мишеви. То није врста слепог миша која носи овај вирус у Кини, у Јунану, што је другачија врста слепог миша. Али су то покушали у лабораторији „Стеновита планина“. Размишљао сам: О чему се овде ради? Имамо лабораторију „Стеновита планина“ која ради експерименте са Вуханским вирусима у Монтани, у лабораторијама Националног института за здравље са Ралфом Бариком, који је био један од главних истраживача за уметање места цепања фурина у вирус. Волео бих да сазнам више о томе. Није ли то чудно? Затим постоје и други научници у чијим су рукама делове ове слагалице. Мој одговор је: Не знамо тачно. Једна теорија је да је све то смишљено у САД и послато у Вухан, у Институт вирусологије у Вухану, ради испитивања на њиховој збирци слепих мишева, а то су кинески слепи мишеви, а не египатски воћни слепи мишеви. То је могуће. То је једна теорија. Постоје друге теорије о томе да је повезана истраживачка група, немачка и холандска, можда одиграла улогу јер они имају своја истраживања у Вухану. Када је вирус избио у то време, крајем 2019, почетком 2020. године, међу научницима је било комешање: Шта је ово дођавола? Одакле ово долази? О, мој Боже. Да ли смо ми ово урадили? Како је ово побегло? Или шта год. Нико не зна, наравно. Тако да су почели да обављају тајне позиве. Један од најважнијих међу овим позивима десио се 1. фебруара 2020. То је забележио један од учесника у дугачким записима, а све је то учињено јавно доступним накнадно, захваљујући Закону о слободи информација. С обзиром на то да је наша влада лагала о свакој појединости свега овога од самог почетка, и није нам рекла ништа о било чему од овога — све су то омогућили узбуњивачи, односно Закон о слободи информација. То је једини начин захваљујући коме знамо било шта од онога што вам ја сада описујем. Нико нам ниједног тренутка није рекао истину. Приликом тог позива од 1. фебруара научници говоре: О, Боже, ово изгледа као да је нешто направљено у лабораторији! Један од њих каже: Не могу да појмим како би овакво нешто уопште могло да природно настане. И сви гледају у место цепања фурина јер знају — ова група научника зна — да је то предмет истраживања. То је циљ. Никада раније то није било виђено у вирусу попут тог. То је потпис, управо ту: Ја сам ово урадио. Међутим, четири дана касније, та група аутора објављује први нацрт рада под називом „Приближно порекло вируса САРС-КоВ-2“, који каже да је у питању вирус који је настао у природи.

Такер Карлсон: Исти људи су то написали.

Џефри Сакс: Исти људи који су приватно рекли да је вирус највероватније настао у лабораторији.

Такер Карлсон: То је онда по свој прилици прикривање.

Џефри Сакс: То је прикривање. Овај рад је превара. Није повучен до дана данашњег. А у питању је превара.

Такер Карлсон: Где је тај рад објављен?

Џефри Сакс: То је објављено у часопису „Нејчер медисин“ (енг. Nature Medicine) у марту 2020. године.

Такер Карслон: Мислим да се он сматра једним од најугледнијих медицинских часописа. Зар не?

Џефри Сакс: Када сам прочитао овај рад, када је објављен, мислим да је то био далеко најцитиранији рад у биологији, односно медицини у 2020. години. Сви су желели да сазнају порекло овог вируса. Прочитао сам тај рад и говорио свима: Вирус није настао вештачким путем. Настао је природно. Морате прочитати рад „Приближно порекло вируса САРС-КоВ-2“.

Такер Карлсон: Зато што никада нисте доживели да Вам неко потура лажи у часопису „Природне медицине“.

Такер Карлсон: Зато што је реч о врхунском научном часопису и научним радницима. Сами врх. Постоје два изванредна научна часописа у свету која имају тако дугу и значајну историју. Један је „Сајенс“ (енг. Science), то је амерички часопис, а други је британски „Нејчер“ (енг. Nature). Часопис „Нејчер“ је био тај који изворно објавио Дарвина. Толико је славан.

И ето, ја сам био тако задовољан собом: Ох, нисте прочитали рад „Приближно порекло вируса САРС-КоВ-2“ у часопису „Нејчер“? Јер, човек поверује у те ствари онда када су написане у таквом једном часопису. А тај рад је заправо превара.

Такер Карлсон: И стоји до дан данас.

Џефри Сакс: Све до данашњег дана, они нису повукли тај рад. Прошле недеље је неколико научника упутило позив уреднику, веома паметан позив, тражећи повлачење овог чланка. А разлог је — то је занимљиво, све је врло запретено, као и све о чему причамо, све су то сталне лажи — овим научним радом је у великој мери руководио човек по имену Џереми Фарар, који је у то време био директор британског „Фонда добродошлице“ (енг. Welcome Trust); реч је о великој фондацији која подржава биомедицинска истраживања. А Фарар је сарађивао са Фаучијем како би се постигао утисак да је све то потекло из природе. На тај начин је био део свега овога. Био је део ове групе, али није наведен као аутор. На крају чланка — постоји више детаља него што би вам било драго да сазнате — али на крају чланка, стоји: ХвалаФонду добродошлице“. Па, према правилима науке и према правилима новинарства, ако постоји финансијер, али се не помиње као неко ко је дао свој допринос чланку, то је само по себи кршење правила који се односе на сукоб интереса.

Такер Карлсон: Наравно.

Џефри Сакс: И то није било обелодањено. Тек је прошле недеље група веома угледних вирусолога позвала на повлачење овог рада. И ја сам позвао на повлачење тог чланка јер је то отворена превара. Имамо поруке у апликацији „Слек“ (енг. Slack) и друге имејл поруке и уопште друге поруке које кажу: Не верујем стварно у ово. Другим речима, јасно је да се ради о лажном, преварном раду. Али они нису ништа предузели ни до дана данашњег.

Такер Карлсон: Много се расправља о предлогу међународног споразума везаног за пандемију. Многе земље то гурају, као што добро знате. Како се можемо припремити за нову пандемију без утврђивања порекла најскорије пандемије?

У овој земљи (САД) сада влада потпуни хаос. Уколико универзитет мисли да може да ради шта хоће, а НИХ има другачије мишљење, док притом немамо успостављена правила и они раде на истраживању опасних патогена — да, имаћемо још једну пандемију

Џефри Сакс: И више од тога — имаћемо још једну пандемију. Ако је дошла из лабораторије, они и даље раде на свему томе. Нису рекли: О, мој Боже, стварно смо направили грешку.Сада ћемо престати са истраживањима везаним за додавање функција (енг. Gain-of-function research). Истраживања на пољу додавања функција се раде свуда. И занимљиво, Такере, прошле године — скоро као у серији Монти Пајтон, али је то у стварности врло озбиљно — Универзитет у Бостону је објавио рад заснован на додавању функција за манипулацију вирусом САРС-КоВ-2. НИХ каже: Нисте тражили одобрење пре него што сте спровели тај експеримент. А Универзитет у Бостону одговара: Не морамо да тражимо одобрење. Не спроводимо истраживање на основу средстава које сте нам би одобрили. Радимо шта ми хоћемо. То показује да сада у овој земљи влада потпуни хаос. Уколико универзитет мисли да може да ради шта хоће, а НИХ има другачије мишљење, док притом немамо успостављена правила и они раде на истраживању опасних патогена — да, имаћемо још једну пандемију. Све и да ова претходна није настала услед свега овога, ова област рада је јако опасна. А ко то надгледа? Па, не знамо — зато што је то у надлежности Министарства одбране, зато што је поверљиво, и зато што нам нико ништа не говори.

Занимљиво је да сада Одбори за истрагу Представничког дома покушавају да дођу до неких од ових података. Демократе су потпуно окружиле Фаучија и рекле: Не желимо да се ово истражује. Такође су рекле да је ово републиканско привлачење пажње. Све ово је потпуно лудо. Шта би могло бити мање страначко од тога одакле се овај вирус појавио? А ми не можемо чак ни да придобијемо демократе у Представничком дому за сада. Мислим да неки од њих почињу да схватају о чему се ради, али добар део времена ово се посматрало као потпуно страначко питање. Републиканци су могли истраживати у Дому, али у Сенату, који су контролисане демократе, одговор је био „не“. Ренд Пол ме је замолио да дођем и упознам његовог колегу Питерса, који је био председавајући одбора, и ја сам то учинио. Сада су се, узгред, у Сенату покренули јер су се упалиле црвене лампице: Хајде, забога, да откријемо шта се заиста догодило.

Такер Карлсон: Зар не би било чудно да се сви пробудимо једног дана и одједном видимо стварне претње за постојање човечанства ту, пред нама? Нуклеарни рат, биолошки рат, могуће и вештачка интелигенција.

Џефри Сакс: Да.

Такер Карлсон:Управо ту пред нашим очима. Хоћу рећи, каква је то шира слика? Шта је ово? Да ли сте икада помислили да ћете се — након што сте цео живот живели у најнапреднијој земљи на свету — наћи у положају да земља у којој живите суштински узрокује потенцијално уништење човечанства?

Џефри Сакс: Мислим да је заиста истинито и важно разумети да од 1945. године живимо на овај начин, а да то не знамо. Тек смо помало свесни тога. Могућност да се забрља у овом свету врло је велика. Могућност да се догоде страшне несреће: Упс, одакле је дошао тај вирус? Могућност да дође до нуклеарног рата, чак и случајно, а камоли када пред својим противником говорите о његовом поразу и тако даље. Рат између две нуклеарне суперсиле који су учинили могућим: Да. О, ми нисмо у рату. Само их снабдевамо свим оружјем које им је потребно. А Британци су најгори у томе: Да, могу користити оружје где год желе. Нема ограничења, нема никакве контроле. Живимо тако, али тога нисмо свесни, јер као и све друго, постојећи наратив то не дозвољава. Једног дана Бајден је рекао, мислим да је то било у јесен 2022: Ово је прилично опасно. Може бити да смо на путу ка нуклеарном Армагедону. Он то није рекао у говору америчком народу, зато што се он ни не обраћа америчком народу. Он не разговара са америчким народом. Он не држи конференције за новинаре. Рекао је то на неком прикупљању средстава, као и обично, а онда је неко то објавио.

Не само што може да избије пандемија која је према проценама убила око 20 милиона људи. Можемо да се нађемо на ивици избијања нуклеарног рата. Може да се деси да Украјина гранатира нуклеарну електрану у Запорожју

Каква је била реакција штампе сутрадан, скоро свих новина? Реакција је била: Како сме то да каже? Како сме да плаши људе? Како сме да изговори реч Армагедон? Појавио се, чини ми се, један уреднички чланак у „Вол стрит журналу“, ако се добро сећам: Ово је неопростиво, то је груба омашка председника САД. Дакле, Бајден је, на тренутак, изблебетао истину, без сумње случајно. Свакако зато што је био на неком догађају на ком су се прикупљала средства, вероватно покушавајући да импресионира неког дародавца. Међутим, реакција није била: О, мој Боже, шта све ово значи? Како ово дасхватимо? Хајде да се вратимо и размислимо о „ничим изазваном“. И можда бисмо онда могли да одлучимо да се мало вратимо уназад, да се одмакнемо од литице. Не. Потпуно супротно. Заиста, не само што може да избије пандемија која је према проценама убила око 20 милиона људи, а нас не треба да занима порекло тог вируса. Можемо да се нађемо на ивици избијања нуклеарног рата. Може да се деси да Украјина гранатира нуклеарну електрану у Запорожју.

Да ли знате да наше новине неће написати да је Украјина та која гранатира нуклеарну електрану? А Украјина јесте та која гранатира нуклеарну електрану. Могу то да „откријем“, као да је то некакво изненађење, јер заправо су Руси унутар електране, а Украјинци су ти који покушавају поново да је запоседну. И тако те гранате долазе до нуклеарне електране. А онда наше…

Такер Карлсон: То је потпуно лудо!

Џефри Сакс: Наше дражесне новине кажу: Свака страна оптужује ону другу за гранатирање нуклеарне електране. А ја случајно знам, јелте, из разлога што су ми позате неке од тих ствари, да је управо Украјина та која гранатира електрану у којој се налазе Руси, а нису Руси ти који гранатирају електрану у којој се налазе. Али не можете натерати званичнике да то и кажу. Не можете натерати новине да то објаве. То је прилично озбиљна ствар — гранатирање нуклеарне електране. Додаћу то на наш списак. Да ли сте сишли с ума?!

Такер Карлсон: Да.

Џефри Сакс: Немојте то да радите! Али они то ипак чине.

Такер Карлсон: И то управо у земљи која је већ доживела велику нуклеарну несрећу.

Џефри Сакс: Тачно тако. Можете напоменути да би они ваљда требало да знају нешто о томе, како би постојала нека уздржаност у вези са тим гранатирањем.

Такер Карлсон: Дакле, то води до мог последњег искреног питања, на које можете али и не морате да одговоре. Али знате, Ви говорите истину о стварима које су прилично значајне. То су велике ствари, можда и највеће. И то у свету у коме, као што сте исправно рекли, једноставно није дозвољено то радити. А Ви говорите истину о људима који не маре за смрт милиона, о онима који су штавише проузроковали смрт милиона људи. Дакле, да ли сте забринути, с обзиром да имате углед? Нисте чудак, Ваш посао и каријера дају Вашим речима неоспорну веродостојност. Није мала ствар за Вас да изговорите ове ствари. Да ли се бринете због тога што толико ризикујете?

Верујем да је људскост оно што нас може одржати у животу

Џефри Сакс: Забринут сам због ризика од нуклеарног рата и последица које би то имало по мене, сигурно. Заиста бринем. Проводим много времена са дипломатама. Допадају ми се дипломате, узгред буди речено. Чак и када земље мрзе једна другу или ратују, добре дипломате се осмехују и разговарају једни с другима. Неко би могао рећи:О, како је то цинично! Али заправо је прилично лепо. Верујем да је људскост оно што нас може одржати у животу. И не мислим да је то наивна идеја. То је у ствари врло далекосежна идеја.

Такер Карлсон: Русија има једног од најбољих дипломата које сам икада видео.

Џефри Сакс: Мислим да је Лавров апсолутно изванредан.

Такер Карлсон: Да, изванредан је.

Џефри Сакс: Познајем га већ 30 година.

Такер Карлсон: Заиста?

Џефри Сакс: Да.

Такер Карлсон: Занимљиво је да би у праведном свету, у меритократском свету, он био врло познат, чак и ако се не бисте сложили ни са чим што каже, јер је очигледно веома паметан.

Џефри Сакс: Он је невероватно паметан и невероватно способан. И он је без сумње неко са ким би требало да разговарамо...

Такер Карлсон: Слажем се.

Желим да учиним све што је у мојој моћи да дипломатија ради свој посао, зато што наши животи зависе од тога

Џефри Сакс: ...како бисмо пронашли решење за све ово. Дакле, ствар која ово чини... Знате, када бих викао у дивљини и мислио: Ово је сулудо, нико те не чује — имао бих потпуно другачији одзив у односу на онај са којим се у стварности свакодневно сусрећем. Скоро свако с ким разговарам широм света је забринут, дели иста размишљања о којима ми сада овде разговарамо, разуме ризике. То чини да се осећате потпуно нормално, а не ненормално у свему овоме. Кажу вам: Молим Вас наставите да радите то што радите. Можете ли пронаћи начин да разговарате овде или тамо? Двапут сам говорио, односно два пута сам сведочио у Савету безбедности УН у последње две године. Желим да учиним све што је у мојој моћи да дипломатија ради свој посао, зато што наши животи зависе од тога. Ми у Сједињеним Државама смо прекинули са свим дипломатским активностима, апсолутно свим, осим са оним што називамо разговорима са нашим пријатељима и савезницима. Међутим, дипломатија није разговор са пријатељима и савезницима. Дипломатија је разговор са вашим колегама на супротној страни, чак и са самим противницима. То је дипломатија, и ми морамо да се вратимо на дипломатију.

Такер Карлсон: Да ли мислите да просечан Американац — рекао сам да моје претходно питање било последње, међутим, имам још једно — да ли мислите да просечан Американац, чак и донекле информисани људи, имају било какву свест о томе колико смо близу потпуног уништења?

Џефри Сакс: Мислим да су људи забринути, и људи нису задовољни, не слажу се са спољном политиком ове администрације. Али људи су такође и веома збуњени јер не добијамо јасне информације, осим када Ви интервјуишете председника Путина. Ми тада добијемо прилику да чујемо шта он каже и како размишља. То је била монументална прилика, Такере, и изузетно важна, али колико ретко се тако нешто догоди!? Због тога је то било тако изванредно, зато што: Није било предвиђено да Ви то учините! Није било предвиђено да ми то чујемо! Тако да мислим да су Американци... Они знају да нешто није у реду. Не знају шта тачно. Како би и могли да знају шта тачно није у реду? Ниво поверења у владу је изузетно низак. То ниско поверење је, нажалост, заслужено, јер наша влада лаже ли лаже. Више ни не покушава да каже истину. Покушава да створи причу у коју треба веровати. Тако да мислим да људи осећају да је посреди нешто веома погрешно. Боже, помози! Наши животи су у рукама свега неколицине људи. Они би требало да се науче разборитости, коју нису имали дуго, дуго времена. Они чак ни не разумеју шта значи разговарати са супарником.

Моја главна порука је: Све док Бајден не почне директно да разговара са Путином, наши животи су у великој опасности. Незамисливо ми је да смо у отвореном рату, као што тренутно јесмо, а да чак и не покушавамо да пронађемо пут ка успостављању мира. Имамо луде изјаве председника Финске који је рекао да је пут ка миру иде преко бојног поља. Ти људи ништа не разумеју.

Моја главна порука је: Све док Бајден не почне директно да разговара са Путином, наши животи су у великој опасности

Хтео сам још да укратко поменем две ствари за крај. Прво, провео сам добар део свог живота изучавајући Кубанску ракетну кризу и њене последице. Написао сам књигу о мировној иницијативи Кенедија из 1963. године. Та иницијатива је била изванредна јер је он, у јеку Хладног рата, постигао споразум о делимичној забрани нуклеарних тестова са Хрушчовим. Обојица су знала да морамо да се повучемо са ивице понора, а и један и други имали саветнике који би нас довели до нуклеарног уништења. Били су потпуно шокирани, као два човека која су спасила свет, и то једва, имајући у виду колико се стигло близу уништења. Међутим, једна од ствари коју већина људи не зна о Кубанској ракетној кризи је да смо, чак и када су Кенеди и Хрушчов постигли споразум, за длаку избегли нуклеарни рат након тог догађаја, а све због оштећене совјетске подморнице.

Да ли знате за овај догађај? То је једна од најзанимљивијих, а мало познатих чињеница савремене историје, и вредно је разумевања. Након што су Кенеди и Хрушчов постигли споразум о окончању Кубанске ракетне кризе, Кенеди је уклонио нуклеарно оружје из Турске, а Совјетски Савез је са своје стране уклонио нуклеарно оружје са Кубе. САД су обећале да више никада неће покушати да запоседну Кубу. На дну Кариба је остала оштећена совјетска подморница послата током кризе. Били су на ивици живаца, температура је порасла на 120 степени (Фаренхајта, тј. скоро 50° Целзијуса — прим. прев.), морнари су падали у несвест — брод је био скоро потпуно онеспособљен. Све се ово дешава 1962. године. Тада везе нису постојале. Брод је био без везе са спољашњим светом. Нису имали појма шта се дешава, па су одлучили да изроне. Како су изронили на површину, амерички поморски пилоти су почели да бацају дубинске бомбе на подморницу. Ово није у потпуности потврђено, али једна прича каже да је један морнарички пилот, из забаве, бацао ручне гранате на подморницу док је израњала, уместо дубинских бомби. У подморници су мислили да су нападнути и да је изнад површине рат у току. Е сада, ово је била водећа подморница у ескадрили од седам подморница на Карибима, и то је била управо она подморница у тој ескадрили која је била опремљена торпедима са нуклеарном бојевом главом. Према америчкој ратној доктрини, на сваки напад нуклеарним оружјем требало би узвратити свом снагом америчког нуклеарног арсенала, укључујући напад на читав Совјетски Савез, Кину и све источноевропске земље, са проценом да би у том случају било 700 милиона мртвих. То би се догодило у случају било каквог нуклеарног напада. Кертис Лемеј је био начелник америчког Ратног ваздухопловства у то време, и једва је чекао такав сценарио, поштено говорећи.

Такер Карлсон: Да, то је поштено рећи.

Џефри Сакс: Дакле, десило се да је тај капетан подморнице, командант пловила, наредио да се нуклеарни торпедо постави у лансер торпеда како би био испаљен, јер је мислио да је брод под нападом. Пуким чудом, човек по имену Архипов — особа која је спасила свет, а чије никоме није познато, а прилично сам сигуран да сам добро запамтио његово име — био је партијски функционер који је имао виши чин од капетана брода. Он рекао: Не мислим да је то добра замисао. Мислим да би треба да испловимо на површину. Он је у последњем тренутку поништио наредбу. Брод је испловио на површину и тада су открили да није било рата и кризе, и ту је крај приче. Делио нас је тренутак од потпуног нуклеарног уништења. То је истинита прича. Ако људи желе да се подробније упуте у тај случај, најзначајнија књига о овом догађају је књига покојног историчара Мартина Шервина под називом „Коцкање са Армагедоном“. То је сјајно штиво! Мартин Шервин, можда се неки сећају, је историчар који је коаутор Опенхајмера, који је претворен у сценарио за филм. Он је био диван историчар који је преминуо пре неколико година, и он је исткао ову причу невероватно детаљно и живописно.

Е сада, ја ово не схватам само као буквалан догађај, већ као метафору за нашу стварност, а то је да увек нешто може поћи по злу. Држи се даље од литице!

Метафора за нашу стварност је: Држи се даље од литице!

Такер Карлсон: Управо тако.

Џефри Сакс: Држи се даље од литице. Оволико смо близу. Разговарај са председником Путином, преговарај са Кином, направи решење са две државе да зауставиш рат на Блиском истоку. Престани да се понашаш као да ти руководиш светом, јер то не радиш.

Такер Карлсон: Хвала Вам на овоме и надам се да ће се Ваш глас чути свуда.

Џефри Сакс: Па, хвала Вама. Хвала Вам за све ваше сјајно вођство у овоме, Такере, Ви јер играте огромну, заиста огромну улогу.

Такер Карлсон: Само тумарам. Али ово је свакако нешто најљубазније што ми је ико рекао. Хвала Вам на томе.

Крај. 

Превод: Младен Обрадовић

(НСПМ)

Видети још: Џефри Сакс: Ширење НАТО-а до граница Русије највећа грешка коју су САД могле да направе. Има много лудака у америчкој влади који су спремни да ризикују нуклеарни рат (I)

Џефри Сакс: САД зарађују за живот свргавањем влада у другим државама. Кенедија вероватно убила ЦИА зато што је покушао да „прикочи“ (II)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер