Da li SAD strategijom pritiska na Rusiju i Kinu ubrzavaju kraj unipolarnog sveta?!

 Grad država Singapur je jedini član ASEANA koji je uveo sankcije Rusiji zbog intervencije u Ukrajini, ali DŽordž Jio, bivši ministar inostranih poslova, vojnik i tehnokrata koji je proveo punih 20 godina na raznim visokim položajima u singapurskoj vladi, nedavno je oštro kritikovao Vašington zbog njegovog nastojanja da dominira celim svetom i pri tom ga optužio da sa saveznicima vodi hibridni rat protiv Rusije za koji nema garancija da će uspeti.

Diplomate i državnici često otvore dušu posle odlaska u penziju. Na predavanju upriličenom u Istočnoazijskom institutu Nacionalnog univerziteta Singapura (NUS) prošlog meseca, bivši dugogodišnji ministar inostranih poslova Singapura DŽordž Jio analizirao je međunarodnu poziciju i političko stremljenje Kine s akcentom na njene odnose sa Vašingtonom i zemljama članicama Asocijacije nacija Jugoistočne Azije (ASEAN).

Simbol Singapura mitsko stvorenje "merlajon", koje se sastoji od tela ribe i glave lava

On je tada ocenio da Vašington politikom pritisaka na Kinu i Rusiju nastoji da očuva svoju vojnopolitičku i ekonomsku hegemoniju u svetu, što može biti kontraproduktivno i dovesti do obrnutog ishoda, odnosno njene erozije.

On je tada ocenio da Vašington politikom pritisaka na Kinu i Rusiju nastoji da očuva svoju vojnopolitičku i ekonomsku hegemoniju u svetu, što može biti kontraproduktivno i dovesti do obrnutog ishoda, odnosno njene erozije

Na neobično jasan i nedvosmislen način Jio je pozvao SAD da prihvate rastuću multipolarnost i umesto agresivnih pokušaja za obuzdavanje Kine nađu sebi konstruktivno mesto u tom novom poretku.

DŽordž Jio je kineski hrišćanin rođen u Singapuru 1954. On ima čin brigadnog generala koji je stekao u ratnom vazduhoplovstvu. U vladi bogate države na obodu Indokineskog poluostrva služio je kao ministar inostranih poslova u periodu od 2004. do 2011. godine, a prethodno se nalazio i na čelu niza drugih ministarstava: informacija i telekomunikacija, finansija, zdravlja i trgovine i industrije.

Antikineska politika Vašingtona

U predavanju na najuglednijem singapurskom univerzitetu Jio je ukazao na nekoliko nepravdi, propusta i agresivnih poteza u politici SAD prema Kini u ovom veku.

On je, na primer, istakao da je bivši američki predsednik DŽordž Buš mlađi 2008. godine sazvao prvu konferenciju zemalja "Grupe 20", jer je nakon velike finansijske krize koju je generisao Volstrit postalo jasno da "Grupa 7", sastavljena isključivo od zapadnih zemalja i njihovog saveznika Japana, nema snagu da zaustavi negativna kretanja u svetskoj ekonomiji koju je ta kriza prouzrokovala. S tim u vezi Jio je primetio da "nije bilo zahvalnosti za ono što je Kina učinila" kada je nakon finansijske krize odrešila kesu i izvršila velika ulaganja kako bi povukla svetsku ekonomiju i pomogla da se zaustavi recesija, što sugeriše "da će, kada se sledeći put desi finansijska kriza, Kina biti uzdržanija u svom odgovoru."

Američko-kineski odnosi, ocenio je on, pogoršali su se za vreme vlade predsednika Obame, koji je skupa sa državnim sekretarom Hilari Klinton "započeo zaokret na Istok, koji je ustvari bio zaokret protiv Kine". Reč je o promeni u vrednovanju strateškog značaja regiona, koja je podrazumevala prebacivanje vojnog, političkog i ekonomskog fokusa delovanja SAD u inostranstvu sa Bliskog i Srednjeg Istoka na azijsko-pacifički region inspirisano rastom ekonomskog uticaja i vojne moći Kine.

Američko-kineski odnosi, ocenio je on, pogoršali su se za vreme vlade predsednika Obame, koji je skupa sa državnim sekretarom Hilari Klinton "započeo zaokret na Istok, koji je ustvari bio zaokret protiv Kine

Potom, prokomentarisao je Jio, Vašington je proširio Transpacifičko partnerstvo (TPP), međunarodni ugovor o slobodnoj trgovini između zemalja s oboda Tihog okeana, i "pretvorio ga u antikinesku koaliciju". On je dodao da su SAD uključile Vijetnam u TPP i bile spremne da mu daju poseban, preferencijalni tretman, iako njegova ekonomija realno nije bila spremna za režim koji diktira taj sporazum, aludirajući da je to učinjeno kako bi se Kina, koja nije bila uključena u taj trgovinski okvir uprkos tome što je najveća ekonomija u regionu, dalje ekonomski izolovala.

Inače, TPP, koji je u konačnoj formi trebalo da obuhvati 12 zemalja na obodu Pacifika, uključujući tu SAD, Kanadu, Australiju i Japan, u poslednjem trenutku, nakon više godina intenzivnih pregovora o ukidanju ili drastičnom smanjenju carina i kvota za uvoz, odbacio je politički vrh u Vašingtonu zbog strahovanja i nezadovoljstva domaće javnosti da bi on mogao da dovede do masovnog uvoza jeftinih proizvoda iz inostranstva i tako potkopa pojedine segmente domaće privrede, te prouzrokuje otpuštanja radnika (RTS :: "Potapanje" američke hegemonije u Aziji).

U svojoj analizi kinesko-američkih odnosa Jio je i napomenuo da je "Vašington je podržao i verovatno podstakao Filipine da podnesu tužbu Stalnom arbitražnom sudu u Hagu" protiv Pekinga u vezi teritorijalnog spora između dve države u Južnom kineskom moru. Bez prisustva kineskih jurista, "promućurni američki advokati su nadmudrili Kinu u toj pravnoj igri", konstatovao je on i istakao da je Peking iskoristio vreme do zvanične odluke tribunala 2016. koja je po njega bila nepovoljna da "neverovatnom brzinom uveća i utvrdi sedam lokacija u tom moru".

Peking, naime, polaže pravo na oko 80 odsto akvatorije tog vodnog prostranstva u kojem se nalaze rezerve od oko 11 milijardi barela nafte i 5,4 biliona kubnih metara gasa i u kojem se odvija skoro trećina ukupne svetske pomorske trgovine. Kina se, pored Filipina, oko teritorija u njemu spori i sa Vijetnamom i vladom u Tajpeju. Od početka 2010-ih, kako bi ostvario fizičku kontrolu nad tim morem ogromne strateške vrednosti Peking je sistematski nasipao zemlju na atole u njemu i onda na njima gradio pristaništa, poletno-sletne staze, prislušne i radarske stanice.

Tome se snažno suprotstavljaju SAD, koje slanjem vojnih brodova i aviona na patrole kroz područja koje Peking smatra svojom teritorijom nastoji da spreči ostvarivanje te kontrole.

Zaoštravanje odnosa Vašingtona i Pekinga

Sinđijang, Tibet i Hong Kong dodati su na listu nezadovoljstava Zapada" (u odnosu na Kinu), dodao je on, dok je pandemija kovida samo "produbila podele" između Vašingtona i Pekinga - jasna primedba na snažne optužbe protiv Kine u SAD da je ona, u najboljem slučaju usled svoje neodgovornosti a moguće namerno, pustila smrtonosni virus iz laboratorije u Vuhanu

DŽordž Jio u svom predavanju na Nacionalnom univerzitetu Singapura istakao je da je Kina u prošloj deceniji kroz obimnu investicionu inicijativu "Pojas i put" utemeljenu 2013, strategiju za razvoj industrije i osvajanje novih tehnologija "Proizvedeno u Kini 2025." i osnivanje "Azijske banke za investicije u infrastrukturu" (AIIB) (Azijski džin razbija finansijski monopol Zapada, Istočnjačka alternativa MMF-u i Svetskoj banci) uspela da stvori situaciju u kojoj ona više ne zavisi od sveta, već svet zavisi od nje.

Osvrćući se na tarife na kineske proizvode koje je počela da uvodi administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa kako bi umanjila deficit u trgovini s Pekingom, te američke sankcije protiv kineskog giganta iz oblasti telekomunikacija "Huavej", Jio je ocenio da su se bilateralni odnosi Kine i SAD "pod Trampom znatno pogoršali", dok se "pod Bajdenom nisu popravili" i izneo opasku da su SAD promenile pravila trgovanja u trenutku kada im više nisu odgovarala.

"Sinđijang, Tibet i Hong Kong dodati su na listu nezadovoljstava Zapada" (u odnosu na Kinu), dodao je on, dok je pandemija kovida samo "produbila podele" između Vašingtona i Pekinga - jasna primedba na snažne optužbe protiv Kine u SAD da je ona, u najboljem slučaju usled svoje neodgovornosti a moguće namerno, pustila smrtonosni virus iz laboratorije u Vuhanu, koji je odneo više od milion američkih života.

U kratkom komentaru događaja iz prošle godine, kada su nakon posete predsedavajuće Donjeg doma američkog parlamenta Nensi Pelosi, koja je u Pekingu shvaćena kao izraz nastojanja da se podrži de fakto nezavisnost Tajpeja, tenzije u Tajvanskom moreuzu dostigle vrhunac (Lična zaostavština Nensi Pelosi - poseta koja će ojačati ili ugroziti Tajvan), Jio je upozorio da je "konstantno korišćenje Tajvana kao monete za potkusurivanje opasno jer je on jasna crvena linija za Kinu."

Naime, govoreći kako je ruska intervencija u Ukrajinu kratkoročno ublažila pritisak na Kinu, Jio je bez zadrške izjavio da "SAD i njeni zapadni saveznici trenutno vode hibridni rat protiv Rusije" i primetio da Vašington "ne može da dozvoli Putinu da pobedi, a da Putin ne sme sebi da dopusti da izgubi

Osvrćući se na uzroke velike zategnutosti u odnosima Vašingtona i Pekinga, Jio je izrazio mišljenje da "trenutni konflikt između SAD i Kine verovatno nije mogao biti izbegnut jer je od kraja 2001. kada je Kina pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji do početka epidemije kovida u 2019. realni kineski BDP porastao sedam puta...i negde oko 2016. premašio američki", pa je "pre ili kasnije moralo doći do ispitivanja snaga i nadmetanja u volji." 

Hibridni rat SAD i njenih saveznika protiv Rusije 

U kontekstu rata u Ukrajini i činjenice da je Singapur jedina država ASEAN-a koja je Moskvi tim povodom uvela sankcije, posebno je interesantno viđenje koje je iskusni singapurski diplomata izneo u vezi delovanja Zapada protiv Rusije.

Naime, govoreći kako je ruska intervencija u Ukrajinu kratkoročno ublažila pritisak na Kinu, Jio je bez zadrške izjavio da "SAD i njeni zapadni saveznici trenutno vode hibridni rat protiv Rusije" i primetio da Vašington "ne može da dozvoli Putinu da pobedi, a da Putin ne sme sebi da dopusti da izgubi." Hibridni rat Zapada protiv Rusije je "kompleksna operacija u koju su uključene razne vladine strukture u mnogim zemljama", rekao je on i dodao da "nema garancija da će ta strategija slomiti volju Rusije".

Jio je upozorio i da sve strane u konfliktu "polako ulaze u dugi, tamni tunel na čijem se kraju ne vidi svetlo i iz kog nema povratka". On je izneo i predviđanje da će u Ukrajini "pre ili kasnije doći do nekakvog primirja i podele, ali bez mirovnog sporazuma, kao što je slučaj na Korejskom poluostrvu, u Kašmiru i na Kipru".

U osvrtu se na prošlogodišnje događaje, Jio je rekao da Kina pažljivo analizira rat u Ukrajini u svim njegovim aspektima, znajući da bi sličan, ali veći hibridni rat bio pokrenut protiv nje ako bi pokušala da upotrebi silu protiv Tajvana

Penzionisani singapurski političar, koga sada međutim mnogi vide kao izglednog kandidata za predsednika te države od pet i po miliona stanovnika, ustvrdio je da su članice grupe "BRIKS" Kina, Indija, Južna Afrika i Brazil odlučne da ne budu uvučene u taj tunel. On je, međutim, i rekao da mada Kina ne odobrava kršenje suvereniteta Ukrajine, ona "ne želi da Putin izgubi", jer će se, ako se to desi, "Kina naći pod još većim pritiskom."

On je i izneo prognozu da će, kada je u pitanju rat u Ukrajini, vremenom biti sve teže za SAD da održe svoj savez čvrstim kao što je sada, jer zapodnoevropske države poput Francuske i Nemačke "moraju da vode računa o sopstvenim interesima i da doveka žive zajedno sa Rusijom."

Neobično glasna kritika Vašingtona

U osvrtu se na prošlogodišnje događaje, Jio je rekao da Kina pažljivo analizira rat u Ukrajini u svim njegovim aspektima, znajući da bi sličan, ali veći hibridni rat bio pokrenut protiv nje ako bi pokušala da upotrebi silu protiv Tajvana.

On je ocenio da je nedavni susret predsednika Si Đinpinga i DŽozefa Bajdena na Baliju tokom sastanka zemalja "Grupe 20" zaustavio trend pogoršanja odnosa dveju zemalja i da je kineski lider tada podsetio američkog da je Tajvan najbitniji među bitnim kineskim interesima.

Bez dlake na jeziku, Jio je primetio i da je pobeda prokineske partije Kuomintang na lokalnim izborima na Tajvanu u novembru uprkos tome što je tamošnja predsednica Caj Ingven iz Demokratske progresivne stranke tokom predizborne kampanje u prvi plan stavila otpor prema Kini (Predsednica Tajvana podnela ostavku na funkciju šefa partije - da li slabi antikineska opcija) "moralo biti razočarenje za antikineske jastrebove u SAD".

Govoreći o sve snažnijem nastojanju Vašingtona da Kini uskrati napredne tehnologije poput veštačke inteligencije ili kvantnih kompjutera, on je rekao da "SAD vidi Kinu kao izazov za svoju dominaciju u svetu i da želi da je uspori, ili, ako može, povuče nadole." On je naveo i da je, sa druge strane, jedan od razloga zašto kineski predsednik Si Đinping jača kontrolu u svojoj zemlji "priprema za mogući rat sa SAD u svim dimenzijama

Govoreći o sve snažnijem nastojanju Vašingtona da Kini uskrati napredne tehnologije poput veštačke inteligencije ili kvantnih kompjutera, on je rekao da "SAD vidi Kinu kao izazov za svoju dominaciju u svetu i da želi da je uspori, ili, ako može, povuče nadole." On je naveo i da je, sa druge strane, jedan od razloga zašto kineski predsednik Si Đinping jača kontrolu u svojoj zemlji "priprema za mogući rat sa SAD u svim dimenzijama."

Jio je i vrlo otvoreno izneo kritiku koja se često čuje u Pekingu i Moskvi da SAD sebe vide kao izabranu naciju za koju ne važe ista pravila kao za druge i koja veruje da je pozvana da predvodi i prosvetli ceo svet. "SAD bez stida sebe opisuje kao posebnu naciju, sa manifestnom sudbinom," rekao je on i naglasio da su "puno godina dominacije učinile da ljudi na Zapadu, a naročito u SAD, budu uvereni da su njihove vrednosti univerzalne i da je to samo po sebi očigledno."

Ovde valja naglasiti da je Jio bivši komandant singapurskog ratnog vazduhoplovstva, a da je ono u celosti zasnivano na naoružanju, opremi i obuci koje pružaju SAD. Singapur uopšte ima izuzetno jake političke i vojne veze sa Sjedinjenim Državama, koje se, recimo, ogledaju u činjenici da se u tom gradu na Moreuzu Malaka nalazi američka komanda za logističko snabdevanje u zapadnom Pacifiku, kao i da iz njega na patrole po Južnom kineskom moru kreću američki litoralni brodovi (plovila smanjenog radarskog odraza) i izviđačke letelice "Orion P-8", koji su konkretna sredstva kojima SAD remete ambicije NR Kine da zagospodari tim velikim vodnim prostranstvom.

Američki vojni brodovi rutinski koriste Singapur kao odskočnu dasku za patrole u Južnom kineskom moru

 Takođe, samo u periodu od 2017. do 2021. godine Singapur je potpisao ugovore za kupovinu američkog naoružanja i opreme vrednih preko 27 milijardi dolara.

Multipolarni svetski poredak je neminovnost

Za razliku od SAD koje nastoje da očuvaju svoju globalnu hegemoniju, odnosno, unipolarni svetski poredak, "Kina preferira multipolarni svet i želi da Rusija bude jedan od tih polova, te je tako i vidi", ustvrdio je Jio u svom predavanju održanom 15. decembra u Singapuru

Za razliku od SAD koje nastoje da očuvaju svoju globalnu hegemoniju, odnosno, unipolarni svetski poredak, "Kina preferira multipolarni svet i želi da Rusija bude jedan od tih polova, te je tako i vidi", ustvrdio je Jio u svom predavanju održanom 15. decembra u Singapuru.

Govoreći o spoljnoj politici Pekinga, on je kazao i da Kina "podržava autonomiju EU, naročito od SAD" i da je zato "za jaku EU i jak evro".

Jio je slušaocima jasno stavio do znanja da rast Kine ne znači da će ona smeniti SAD sa položaja svetskog hegemona, već da će se ona, čak i kada jednog dana i nominalno postane najveća ekonomija sveta, zalagati za multipolarnost.

On je i pozvao Vašington da prihvati multipolarni svetski poredak, jer on može biti dobar i za njega i za ceo svet i jer SAD u njemu mogu zadržati vodeću poziciju u oblastima u kojima su nezamenjive, kao što su bezbednost ili pojedine tehnologije.

"Vašington sada vidi kinesku inicijativu Pojas i put kao jedan aspekt kineskog ekspanzionizma", rekao je Jio i bez pardona primetio da ako Sjedinjene Države insistiraju da zemlje uključene u taj kineski mega projekat izaberu njih ili Kinu, "mogu dobiti odgovor koji im se neće svideti". Međutim, ako se Vašington uzdrži od uslovljavanja, smatra singapurski političar, onda će zemlje na Putu svile same tražiti prisustvo SAD pošto im to daje veću pregovaračku moć u odnosu na Kinu.

Osvrćući se na predstojeće proširenje Šangajske organizacije za saradnju i grupe BRIKS, koje predvode Kina i Rusija a za članstvo u kojima su aplicirale zemlje poput Irana, Saudijske Arabije ili Turske, on je ustvrdio da će "SAD morati da prihvate, bez obzira da li im se to dopada ili ne, činjenicu da će mnoge zemlje sve više isticati svoju autonomiju".

Zato bi Vašington, "umesto da traži dominaciju u svemu", trebalo da se skoncentriše na pojedine oblasti u kojima ima najviše da pruži i "obnovi sebe kao svetionika sveta tako što će raditi u smeru multipolarnosti a ne protiv nje

Možda posebno bolna za uši američkih zvaničnika je Jiova konstatacija da u odnosu na Kinu, koja poseduje samo jedno vojno uporište u inostranstvu namenjeno za borbu protiv pirata u Adenskom zalivu, SAD u svetu imaju preko 800 baza, što previše košta - po njemu dominacija američkog dolara neće moći da traje doveka i kada bude počela da erodira američki narod će biti prisiljen da napravi izbor između oružja i hleba.

U sklopu svoje oštre kritike američke spoljne politike, on je izneo mišljenje da je "trenutna politika u kojoj je Rusija označena kao neprijatelj a Kina kao dugoročni strateški kompetitor pokazatelj odlučnosti SAD da očuvaju svoju dominaciju u svetu uz pomoć zapadnog saveza". On je izrazio sumnju da takva strategija može da uspe čak i na srednji rok, a kamoli dugoročno. "Opasnost je u tome što će se SAD iscrpeti" i u tome što bi povratna reakcija na pritisak koji Vašington vrši na Moskvu i Peking "mogla da doprinese jačanju podela u samim SAD i destabilizuje ih."

Zato bi Vašington, "umesto da traži dominaciju u svemu", trebalo da se skoncentriše na pojedine oblasti u kojima ima najviše da pruži i "obnovi sebe kao svetionika sveta tako što će raditi u smeru multipolarnosti a ne protiv nje."

(RTS)