Da li je na pomolu trgovinski rat između Kine i SAD?

(Danas, 11.4.2010)

Sjedinjene Države i dalje vode raspravu s drugim zemljama oko deviznog kursa Kine. Kada se svet suočio sa ekonomskom krizom, mnogi su strahovali da će protekcionizam isplivati na površinu. Mada su lideri G-20 naglasili da su naučili lekcije na primeru Velike depresije, čak 17 članica te organizacije uvelo je protekcionističke mere nekoliko meseci pre samita koji je održan u novembru 2008. Nesumnjivo, najviše pažnje izazvao je slogan „Kupuj američko“, koji je predstavljao okosnicu planova Vašingtona za oporavak privrede.

Iako protekcionizam nije postao dominantno načelo, umnogome zahvaljujući potezima Svetske trgovinske organizacije, problemi s kojima se suočavaju ekonomski najrazvijenije države mogu dovesti do ponovnog uvođenja takvih mera. Ilustracije radi, svaki šesti Amerikanac nije u stanju da pronađe posao. Neki tvrde da je visoka stopa nezaposlenosti posledica neadekvatnog spasilačkog paketa, koji je pokrenut u cilju oživljavanja ekonomije. Imajući u vidu rast deficita u SAD, stiče se utisak da je gotovo izvesno da neće biti odobrene nove mere za podsticanje ekonomskog rasta, što bi moglo da predstavlja uvod u novu rundu protekcionizma.

Američko ministarstvo finansija naredilo je Kongresu da sprovede istragu o tome da li Kina manipuliše kursom. Iako je predsednik SAD Barak Obama produžio rok ministru finansija Timotiju Gajtneru za predaju izveštaja, koncept „manipulacija kursom“ je pogrešan, jer sve vlade preduzimaju mere koje se direktno ili indirektno održavaju na devizni kurs. U tom kontekstu, visoka stopa javnog duga može oslabiti valutu jedne države, kao i niske kamatne stope, a pre izbijanja krize u Grčkoj, Sjedinjene Države imale su koristi od pada vrednosti evra u odnosu na dolar. Stoga, postavlja se pitanje da li Evropljani treba da optuže Amerikance da su manipulisali deviznim kursom?

Mada američki političari najviše pažnje posvećuju problemu bilateralnog trgovinskog deficita s Kinom, koji je i dalje izražen, prisutne su i razlike u drugim domenima, jer mnogi faktori utiču na trgovinski bilans jedne države, uključujući i nacionalnu štednju. Da su Amerikanci više štedeli, stopa trgovinskog deficita bila bi manja. Iako su nakon izbijanja ekonomske krize domaćinstva u SAD postala štedljivija, javni dugovi i dalje su visoki.

Neki finansijski stručnjaci tvrde da je potrebno da Kina izmeni politiku deviznog kursa kako bi sprečila inflaciju ili pucanje kreditnog mehura. Ipak, uprkos inflaciji, vlada u Pekingu ima na raspolaganju i druge metode, uključujući poreze na dohodak i različite monetarne instrumente, kojima može da spreči takav scenario.

Budući da devizni kurs utiče na privredni razvoj, Kini je u interesu da sprovede reforme i postane manje zavisna od izvoza. S druge strane, korišćenje kursa u političke svrhe može da donese više štete nego koristi. Istovremeno, nije mudro ulaziti u bilateralne sukobe. S obzirom na činjenicu da je trgovinska razmena Kine s drugim državama ekonomsko pitanje, SAD treba da teže multilateralnom rešenju, koje će se temeljiti na postojećim pravilima.

Nametanje jednostranih carina i nazivanje Kine „državom koja manipuliše kursom“, ugrozilo bi multilateralni sistem i ne bi dalo rezultate. Štaviše, postoji mogućnost da bi Kina odgovorila nametanjem carina na američke proizvode čijim izvozom se na direktan ili indirektan način obezbeđuju sredstva za davanje spasilačkih paketa bankama i automobilskim kompanijama.

U trgovinskim ratovima nema pobednika. Dakle, Sjedinjene Države moraju shvatiti da u trenutku kada je globalni oporavak neizvestan, iako pojedini političari tvrde suprotno da bi obezbedili podršku birača koji strahuju od gubitka posla, ne smeju tražiti krivca za ekonomske probleme u drugim državama. Nažalost, svetska ekonomska kriza nastala je u SAD, zbog čega ta zemlja treba da rešava unutrašnje probleme, što podrazumeva ne samo oživljavanje privrede već i sprečavanje nove stagnacije.

(Autor je profesor ekonomije na Univerzitetu Kolumbija i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju)