Da li bi jedno jutro mogli da se probudimo i zateknemo Evropu u požaru Velikog rata?

Rat u Ukrajini mogao bi, nakon tri godine, da uđe u fazu zaoštravanja. Neposredno pre napuštanja dužnosti, sada već bivši američki predsednik Bajden, povlači potez bez presedana u svetskoj politici: Ukrajincima daje dozvolu za upotrebu raketa velikog dometa za napade na rusku teritoriju. Britanci i Francuzi takođe daju zeleno svetlo, a poljski ministar spoljnih poslova Sikorski isti zahtev upućuje nekoliko nedelja ranije.

UŽURBANA PRIPREMA ZA RAT?

Crvena linija koju je postavio Putin preti da bude pređena i to u okolnostima kada su ukrajinske šanse za pobedu gotovo ravne nuli, a moral u redovima vojske na neprihvatljivo niskom nivou

Crvena linija koju je postavio Putin preti da bude pređena i to u okolnostima kada su ukrajinske šanse za pobedu gotovo ravne nuli, a moral u redovima vojske na neprihvatljivo niskom nivou. Umesto delimičnog zamrzavanja sukoba, u kom pravcu su išle pretpostavke, usledio je novi nivo eskalacije. U Švedskoj se dele pamfleti za edukaciju stanovništva u slučaju nuklearnih, sajber i bioloških napada. U Saveznoj Republici Nemačkoj, Bundesver uvežbava ratni scenario. Podmorski kablovi između Litvanije i Švedske su uništeni, britanski avioni imaju problema u komunikaciji iznad Evrope...

Ukratko: situacija na našem kontinentu je ozbiljna. I postaje sve ozbiljnije. Tenzije ponovo rastu a glasovi koji pozivaju na deeskalaciju, često diskreditovani kao „propaganda Kremlja“, ponovo su u manjini.

Kako je do svega ovoga moglo doći?

ATMOSFERA ODLUČUJUĆE BITKE

Najveća greška koju je napravila ukrajinska vlada, kao i zapadni političar koji su se mešali, bila je stilizovanje i dovođenje ovog rata u ravan borbe za opstanak. Istorijski spor sa večitim i najvećim neprijateljem predstavljen je kao egzistencijalna bitka, konfrontiranje u vrednosnom smislu dobra protiv zla, igralo se na sve ili ništa - ukrajinske trupe u Moskvi ili ruske bombe koje sipaju po Lisabonu.

Istorijski spor sa večitim i najvećim neprijateljem predstavljen je kao egzistencijalna bitka, konfrontiranje u vrednosnom smislu dobra protiv zla, igralo se na sve ili ništa - ukrajinske trupe u Moskvi ili ruske bombe koje sipaju po Lisabonu

Iz takvih konceptualnih slika prirodno proizilaze zahtevi totalnog rata – sve mora biti udešeno tako da Ukrajina pobedi, govorilo se skoro tri godine. Jedan broj zapadnih država, posebno Nemačka, predao je svoje, već ograničene, odbrambene resurse u velikom broju, kao da se i sami bore na Krimu. U vazduhu je lebdela atmosfera istorijske odlučujuće bitke.

ŽRTVA LUDILA JE UKRAJINSKI NAROD

A rat se razvijao apsolutno racionalno, u zacrtanim granicama i sa konkretnim ciljevima: ruski bezbednosni interesi u Ukrajini su bili nedvosmileno jasni, američka globalna i unutrašnja politika je pokazivala duboko nerazumevanje, i ukrajinska vlada se uključila u igru. Rat je mogao da se završi davno da se figure poput Borisa DŽonsona nisu umešale i da lokalni moralizam nije izdominirao u svim medijima.

U ovom ratu, pomešana je najgora stara zapadna svetska politika sa neretko bezglavim pristupom ruskim interesima. Naravno, Moskva se ne može abolirati i osloboditi odgovornosti za napad, i rezultat- žrtvovane živote. Ali ovaj napad se dogodio u širem kontekstu i deo je visoke strategije Zapada koja se na kraju pokazala promašenom. Žrtva ludila je ukrajinski narod, koji mora da žrtvuje svoju mladost u besmislenom ratu i bez izgleda na stvarnu pobedu.

UKRAJINCI ŽELE PREGOVORE

I tome mora doći kraj. Prema anketi Galupa, 52 odsto Ukrajinaca želi da se pregovori okončaju što je brže moguće. Na početku rata taj procenat se kretao oko 20 odsto. Može postojati i mir koji Ukrajini nudi budućnost neutralne države - bez Putinovog navodnog napredovanja do Berlina ili čak Lisabona i bez stacioniranja američkog nuklearnog oružja u NATO Ukrajini. Sve drugo je neprihvatljivo u stvarnim uslovima. I nerealno.

NIZAK NAKLON PROLIVENOJ KRVI

Ukrajina je u ruševinama, čitava generacija je ili skliznula u rov ili pobegla van zemlje. Ono što će uslediti sa zapadnom integracijom jeste masovna migracija kao kompenzacija, zatim uobičajena ulaganja u razvoj Blekrok-a i povećano prisustvo SAD. Ovakva postavka neminovno bi vodila u još jedan rat, egzistencijalne prirode, u ovom slučaju za sve Evropljane.

Ali posle više od 1.000 dana svima bi trebalo da bude jasno da se u sukobu dve velike sile satire čitav jedan narod kao i to da je garancija ukrajinske nacionalne države glupo protraćena

Poštujem krvoproliće ukrajinskog naroda. Svako ko je spreman da uzme oružje zaslužuje poštovanje. I naravno pravo na nacionalnu samoodbranu je neprikosnoveno. Ali posle više od 1.000 dana svima bi trebalo da bude jasno da se u sukobu dve velike sile satire čitav jedan narod kao i to da je garancija ukrajinske nacionalne države glupo protraćena.

TAKMIČENjE U SERVILNOSTI

Zelenski i Putini će otići, ali Ukrajinci i Rusi će postojati, i treba da postoje. I ostatak Evrope, takođe. Stoga, deeskalacija sada mora biti stavka u dnevnom rasporedu aktivnosti. Evropa do danas nije dobila nikakvu geopolitičku težinu. Naš kontinent je još uvek šahovska tabla na kojoj figure povlače strane sile.

Takođe, možda čak ni Evropska unija nije pomogla u rešavanju ovog problema. U Briselu se ljudi gotovo nadgornjavaju u tome ko će pokazati veću servilnost transatlantskoj politici – u čemu, na žalost, učestvuju i mnoge desničarske populističke partije.

PODRŠKA U SLOGANIMA

Evropa mora da postane svoj stub, svoj blok. A pošto sa Rusijom delimo kontinent, moraćemo da koegzistiramo u mirnim uslovima. Ova logika je irelevantna za Amerikance, ona na drugoj strani Atlantika ne budi interesovanje

Ali to ne može biti stav uglednih Evropljana. A podrška Ukrajini spakovana u slogane bez ikakvog koncepta, bez realnog plana za okončanje pogibije, nisu izraz evropske solidarnosti ili suvereniteta, već pre gest odobravanja i naklon Amerikancima, koji u Ukrajincima prepoznaju topovsko meso.

Situacija u Ukrajini je tragedija, ali je simptomatično da ona stvara kontinentalnu i civilizacijsku paralizu sa kojom se danas susrećemo svuda. Ratni huškači pretvaraju Ukrajinu u drugi Avganistan. Mi, s druge strane, treba da radimo na tome da Ukrajina postane neutralna Švajcarska Istoka, tampon zona i instrument ravnoteže između Rusije i Zapada.

EVROPA - STUB I OSLONAC

Ova neutralnost između blokova mogla bi jednog dana da dovede do panevropske neutralnosti, kao uslova za nezavisnost. Evropa mora da postane svoj stub, svoj blok. A pošto sa Rusijom delimo kontinent, moraćemo da koegzistiramo u mirnim uslovima. Ova logika je irelevantna za Amerikance, ona na drugoj strani Atlantika ne budi interesovanje.

Svi oni koji žele da deluju prvenstveno protiv Rusije i istovremeno uživaju u američkom vetru u leđa, moraju buti svesni ove činjenice i opasnosti da budu gurnuti u propast. Na ovo upozorava primer Ukrajine.

(eagleeyeexplore.com)