Carevo novo odelo

Najteže je pobediti neprijatelja koji je nevidljiv i čije nam namere nisu poznate. Od ovakvog neprijatelja skoro je nemoguće odbraniti se. Nešto je lakše zaštititi se od neprijatelja koji se prikazuje kao prijatelj. Dok o namerama i metodamata svetske nadklase ne znamo gotovo ništa, o prijateljskim namerama prijateljskih zemalja sada znamo gotovo sve. Oni o nama znaju i više od toga, jer im mi sami, onako prijateljski, otkrivamo svoje tajne.

Dok se svet trese u pandemiji Vikiliks groznice, korisno je podsetiti se stare izreke: „Gospode sačuvaj me prijatelja, od neprijatelja ću se sačuvati sam“. Tako je i u životu pojedinca i u bitisanju socijalnih grupa i njihovih institucija.

Čarobne fraze kao što su transparentnost ili civilna kontrola ili nevladin sektor odjednom gube svoje moćno društveno dejstvo kada se suočimo sa naličjem navodno transparentne demokratske stvarnosti u kojoj je sve pod strogom civilnom kontrolom i pod savršenim političkim vođstvom.

Prozirnost i neprozirnost demokratije

Čarobne fraze kao što su transparentnost ili civilna kontrola ili nevladin sektor odjednom gube svoje moćno društveno dejstvo kada se suočimo sa naličjem navodno transparentne demokratske stvarnosti u kojoj je sve pod strogom civilnom kontrolom i pod savršenim političkim vođstvom.

Tajnost je jedan od glavnih instrumenata sile, a sila je, u svom punom rasponu od ubeđivanja do oružane agresije, još uvek osnovni instrument uređene države i još više – međunarodnih struktura. Ova sila je ogoljena samo u svom krajnjem ispoljavanju, u ostalom delu svog spektra skriva se iza obmane. A u pozadini obmanjivanja stoji ucena i pritisak.

Zašto bi inače nominalnu svetsku velesilu interesovali biometrijski podaci o značajnim ljudima međunarodne zajednice. Zašto bi diplomate pravile psihološke krokije svojih sagovornika. Zašto je važno da li je neko harizmatičan i plašljiv, a neko nedovoljno moderan. Zašto je bitno koji savetnik udara u klin, koji u ploču, a koji u gitaru.[1]

Značajan je i nečiji seksualni život ili stepen nečije korumpiranosti. Zbog toga obaveštajnim aparatom raspolažu i diplomatske strukture i korporacije i moćni pojedinci. Zbog toga i sami volimo da znamo o drugima ono što nas se ne tiče. Zbog toga čitamo tabloide. I najobičnijim ogovaranjem i najprefinjenijom ideologijom demokratije ostvaruje se socijalna kontrola. Kao što nema bezazlenih razgovora, tako nema ni usrećujuće ideologije.

Jedan neupotrebljeni kondom i jedna moralna pospanost

Kada pojedinac, poput junaka naših dana, DŽulijana Asanža, uzvikne: „Car je go“, na njega će se sručiti sva sila zloupotrebljenih ljudskih prava. Ljudsko pravo dve žene da ne budu silovane biće način da se taj drznik stavi iza rešetaka i da tamo dovoljno dugo ostane da ne bi mogao da govori o carevoj golotinji.

I najobičnijim ogovaranjem i najprefinjenijom ideologijom demokratije ostvaruje se socijalna kontrola. Kao što nema bezazlenih razgovora, tako nema ni usrećujuće ideologije.

Nekada je mnoštvo žena stradalo na lomači inkvizicije da bi se reprodukovale ovozemaljske strukture totatilatarne moći i mizantropije. Reformisane, savremene „veštice“ koriste se na drugi način, dovoljno je da se prisete da su nakada imale seksualni odnos bez kondoma ili da je ljubavnik započeo seksualnu igru dok su bile pospane, pa da se taj nepodobnik nađe tamo gde treba, onome kome treba. Tako i vuk ostaje sit, a nijedna ovca nije spaljena.

Golotinja je ipak samo golotinja

Ali činjenicu da je car go, iako tvrdi da ima savršeno odelo demokratije i najbolji kaput ljudskih prava, ne može da izmeni jedno, pa čak ni dva „silovanja“. Čak i kada svi drugi vide da je car na glavu stavio najbolji šlem i opasao najskuplji mač, prinicljivi pojedinac, koji nije državni funkcioner, i dalje vidi samo moralnu golotinju, staračku osionost i oronuo telo.

Ma šta propaganda demokratije tvrdila, svetom trijumfuje komunizam. Kina je već postala vodeća svetska ekonomska sila u kojoj politički vlada, po ekonomskoj neefikanosti čuvena – „nedemokratija“. Tu činjenicu ne mogu da izmene ni ultraliberalni švedski zakoni o pravima žena, ni ugledne norveške nagrade sa političkim podtekstom, ni licemerje svetske diplomatije, ni svi nadljudski napori fondacija za političku ekselentnost.

Budućnost ostaje neprozirna

Sada svi gledaju šta će uraditi car pošto je neposlušnika smestio u britanski zatvor. Pravni savetnici su dobili težak zadatak da ga pribave iz švedskog zatvora. Pitanje je kako anestezirati novinare i svetsko javno mnjenje i istovremeno sprečiti buduće ispade lucidnih pojedinaca.

Čak i kada svi drugi vide da je car na glavu stavio najbolji šlem i opasao najskuplji mač, prinicljivi pojedinac, koji nije državni funkcioner, i dalje vidi samo moralnu golotinju, staračku osionost i oronuo telo.

Mi ne znamo kakva nas budućnost čeka, čak ni u narednoj deceniji, a kamoli do 2050. Analitičari svetskog sistema sa zabrinutošću osmatraju stepen silazne strmine navodno poslednjeg ciklusa Kondratejeva. Hoće li se evroatlantska družina tek tako pomiriti sa nastupajućom azijskopacifičkom dominacijom. Hoće li ovaj geopolitički tektonski poremećaj biti propraćen svetskim ratom za „demoktratiju“ na izdisaju.

Valestrin[2] tvrdi da ishod velike promene svetskog sistema zavisi i od akcije svakog pojedinca. Hvala mu na ohrabrujućem antropološkom optimizmu! Zbog toga je veoma važno da nas car, njegova svita, njegovi podanici, učenjaci, plaćenici i simpatizeri sa drugih dvorova ne uvuku još dublje u mračni vilajet svoje obmane i samoobmane.