Савремени свет | |||
Амерички удари по Сирији и последице по Русију |
петак, 20. април 2018. | |
Очекивано, после низа изјава руководстава САД-а, Велике Британије и Француске, догодио се ракетни удар по сиријским циљевима. Како се и очекивало, овај ноћни напад није носио неке реалне војне задатке – циљеви су били непоуздани, а њихово особље благовремено евакуисано. Ипак, до сада је остало мноштво питања у вези резултата удара – она се тичу, како списка циљева, тако и броја ракета које су долетеле и које су оборене. Информације које су доставили Министарство одбране Русије и Пентагон, дијаметрално се разликују, што још више компликује свођење резултата удара за разлику од прошлогодишњег напада на ваздухопловну базу Шајрат, где је све било довољно очигледно. Покушаћемо да проанализирамо постојеће податке. Колико је било циљева?
Питања се намећу од старта – руско министарство одбране прво је иступило са изјавом о резултатима удара САД-а и њихових савезника. Према подацима које је обелоданио начелник Главне оперативне управе генералштаба ОС РФ генерал-пуковник Сергеј Рудској, на 10 циљева у Сирији биле су лансиране 103 крстареће ракете, од којих је 71 била пресретнута од стране система ПВО Сирије. При томе, на списку циљева постојао је низ сиријских аеродрома – Думејр (оборено свих 12 ракета), Дували (оборене све 4 ракете), Блеји (оборено свих 18 ракета), Шајрат (оборено свих 12 ракета), Мезе (оборене 3 од 5 ракета), Хомс (оборено 13 од 16 ракета). Снимак кратера од обореног томахавка на сиријској државној телевизији Од 30 ракета које су лансиране по објектима у рејону насељених места Барзе и Џарамана, оборено је 7. Утврђено је да су све те крстареће ракете оборене противваздушним системима С-125, С-200, „Бук“, „Квадрат“ и „Оса“. Од набројних, у савремене може да се сврста само „Бук-М2Е“ који се у одређеном броју налази у ОС Сирије. Такође, владине трупе поседују не мање од 40 противваздушних топовско-ракетних система „Панцир С-1“ који су, како се после показало, такође учествовали у одбијању напада. Према подацима руског министарства одбране, „Панцири“ су лансирали 25 противваздушних вођених ракета од којих су 23 погодиле циљ, системи „Бук“ су лансирали 29 пројектила, а 24 су погодила циљ, системи „Оса“ су лансирали 11 пројектила а 5 је погодило циљ, С-125 је уз помоћ 13 пројектила оборио 5 циљева, „Стрела-10“ је са 5 пројектила изашла на крај са 3 циља, систем „Квадрат“ је оборио 11 циљева уз помоћ 21 пројектила, док системи С-200 нису оборили нити један циљ иако су лансирали 8 пројектила. Амерички брифинг се десио нешто касније – на њему су објављени потпуно другачији подаци. Лансирано је 105 пројектила на 3 циља, и сви су долетели до тачке гађања, док је сиријска ПВО узалуд лансирала 40 пројектила, (при чему тек после погађања циљева, са чисто пропагандном сврхом). Распоред лансираних пројектила је био следећи – 30 крстарећих ракета Tomahawk са крстарице Monterey типа Ticonderoga, седам Tomahawk-а са разарача Laboon типа Arleigh Burk (оба брода су гађала са акваторије Црвеног мора), 23 крстареће ракете Tomahawk са разарача Higgins типа Arleigh Burk (са акваторије северног дела Персијског залива), 6 Tomahawk-а са палубе атомске подморнице SSN John Warner типа Virginia и 3 крстареће ракете SCALP Naval са палубе француске фрегате D653 Languedoc типа FREMM (обе из акваторије Средоземног мора). Такође је дејствовала и авијација – два америчка бомбардера Б-1Б лансирала су 19 крстарећих ракета AGM-158BJASSM-ER, британски Tornado и Typhoon лансирали су 8 крстарећих ракета Storm Shadow, а 9 крстарећих ракета SCALP EG лансирали су француски авиони Rafale. Што се тиче самих циљева, по истраживачком центру у околини Дамаска (Барза), било је лансирано 76 крстарећих ракета, 22 ракете су отишле на претпостављено складиште хемијског оружја у околини Хомса, док је други објекат у Хомсу, такође тобоже повезан са хемијским оружјем погођен са 7 ракета. Били су презентирани и сателитски снимци тих објеката пре и после удара. Обе стране преувеличавају своје успехе? Руско-сиријска верзија догађаја, под условом да је у потпуности тачна, значила би успех без преседана система ПВО у борби са масовном применом крстарећих ракета. Пре се успевало са обарањем само појединачних ракета, док је овде реч о систематском одбијању удара. Ипак, сувише су оптимистичне представљене бројке, а постоји још један моменат у извештајима који изазива велика питања – према извештају Министарства одбране Русије, на сваку крстарећу ракету системи „Панцир“ и „Бук“ лансирали су само један противваздушни пројектил. Такав се приступ у реалним борбеним дејствима не примењује – на сваки циљ треба да се лансирају најмање две противваздушне ракете. Постоји још једно интересантно питање – на који је начин „Стрела-10“ тако ефикасно дејствовала по нисколетећим крстарећим ракетама, ако систем није способан да прими означавање циља од авиона са далеким радарским откривањем и навођењем, и копнених радара („Стрела-10“ се ослања само на инфрацрвено и фотоконтрастно навођење?). На та питања је врло тешко наћи одговор, као и на то како објаснити одсуство било каквих пронађених и фотографисаних крхотина 71 оборене ракете. Снимак Министарства одбране САД погођених циљева у Хомсу Што се тиче америчке верзије, и ту постоје одређена питања. Пре свега, зашто се лансира 76 крстарећих ракета по једном циљу? Поред тога, код већине експерата приликом посматрања фотографија са рушевинама истраживачког центра у Барзи, јавља се сумња да је објекат гађан са толиким бројем ракета, узимајући у обзир да је укупна моћ убојних делова чинила не мање од двадесет тона еквивалента тротилу. Постоји и друго мишљење, да крстареће ракете са пробијајућим борбеним деловима могу да изазову управо таква разарања. Може се дакле замислити сценарио да је руководство САД-а обелоданило само оне циљеве до којих су крстареће ракете заиста долетеле. Или је до циљева долетео само део ракета па зато разарања нису тако велика. Највероватније да се истина, како то често бива, налази негде на средини – на пример, да је реално оборено око 15-20 крстарећих ракета. На жалост, без објективних информација, као што су видео записи и остаци оборених ракета, врло је тешко установити шта се заиста десило. Политичке последице Сасвим је очигледно да ни у једном од набројаних објеката није било хемијског оружја. Штавише, Организација за забрану хемијског оружја, која је у новембру 2017. године спровела инспекцију бивших објеката хемијског оружја у Сирији, и открила да је 25 од 27 објеката већ уништено, а у преостала два нису пронађени трагови хемијског оружја, разматрала је потписивање уговора са компанијом која ће да помогне Сирији око рушења тих објеката. По свему судећи, показало се, да су оружане снаге САД-а, та унајмљена компанија. 22. новембра 2017. године, спроведена је инспекција истраживачког института у Барзи, где такође нису нађени ма какви трагови хемијског оружја. Уништени научно-истраживачки центар у Дамаску, наводни "центар за израду хемијског наоружања", бавио се развојем лекова против рака и производњом противотрова од уједа змија и шкорпија Штавише, удар по објекту у којем се налази хемијско наоружање још и на подручју града, јесте злочин сам по себи пошто би од тровања умро велики број житеља околине. Јасно је да су САД и савезници били потпуно уверени да објекти не садрже хемијско оружје али је ипак ракетни удар био извршен. Независно од тога што су САД раније упозорили Русију у погледу циљева, услед чега није било никаквих жртава и реалних војних последица, Москва је претрпела опипљиве губитке када је у питању њен углед. Већ други пут један од најближих савезника Русије трпи удар без одговора. Таква тенденција може да постане закономерност, о чему смо говорили још пре годину дана приликом удара на авиобазу Шајрат. Одсуство било каквог одговора на други ракетни удар и на смрт значајног броја руских грађана у саставу приватних војних компанија, који учествују у сиријском грађанском рату, услед америчког бомбардовања, само ће да појача притисак САД-а на Москву и Дамаск. Ако нема црвених линија зашто се суздржавати? Треба рећи да у прилог САД-у иде видљиво јача групација трупа у региону, а такође и знатно веће могућности војно-поморских снага. Али, све то не спречава да се, као минимум, спроведе масовно бомбардовање проамеричких опозиционих групација. превео са руског: Небојша Вуковић Извор: https://regnum.ru/news/polit/2405533.html |