Морамо отворено рећи да је садашњи економски систем унутар ЕУ систем спутаног тржишта, у коме константно расте централна контрола над привредом. Резултат је стални пораст уплитања власти у тржишне процесе.

Чим култура уђе у политичку арену, она мора бити подложна преиспитивању. Ни свештеници, ни имами било које религије немају више права на поштовање, само зато што користе божанску реторику.

Рат је био прљав јер се није могао наставити никако друкчије осим против цивила, иначе би био изгубљен. Перспектива је била катастрофална: не могу се употребити трупе на земљи да се рат брзо заврши, не може се никоме објаснити зашто се води.

Панарин очигледно верује да оно што се десило Совјетском Савезу и што може да се деси Руској Федерацији, једнако може да се деси и Сједињеним Државама, уколико се узме да Сједињене Државе и Русија функционишу по упоредивим системима.

Називати данас руску војску „тигром од папира“, у ситуацију када та армија тренутно има више нуклеарних бојевих глава од САД, па чак и више тенкова од САД, више је него чудно. Осим, ако у елементе поређења нису ушле и плате војника и официра.

Земља, која је једном представљала сигурно уточиште за људе попут Спинозе, какве ни једна друга држава не би трпела, сада суди онима који имају спорне ставове.Слобода говора више не постоји у земљи једном познатој по својој толеранцији и слободи.

За председника Обаму, користан почетак за размишљања о томе шта треба учинити у југоисточној Европи биће његови ставови о Ираку. Приметне су контрадикције између интервенционистичког става Вашингтона по питању Балкана и става о Ираку тадашњег сенатора Обаме.

Амерички избори 2008. били су у знаку промене. Али то се неће десити на пољу спољне политике. Уместо радикалног одступања од Буша, све је вероватније да ћемо на крају завршити са мање више истом ствари. И можда је управо то оно што нам треба.

„Украјина мора у НАТО“, узвикнуо је пре неколико месеци Џорџ Буш. Један део Европе то је одмах, на самиту НАТО-а у Букурешту, здушно подржао, други део Европе био је врло скептичан. Ови први сада се смрзавају, ови други још имају какве-такве залихе гаса.

Из Архиве НСПМ-а (01.08.2006)

"За оно што Израелу толеришу, избегавајући чак и млаку вербалну осуду у Савету безбедности, нама би бацили атомску бомбу" – то је, отприлике, реакција српске јавности.