Британско повлачење из ЕУ не би само нарушило тезу да је формирање ЕУ историјска неминовност, већ би изменило и унутрашњу хемију Уније. Немачкој би припала позиција хегемона коју она не жели и то би подрило слагање унутар ЕУ. Француска би подређеност могла још теже издржати.

Православни народи две највеће земље на Балкану, Србије и Грчке, морају да се организују ван државних апарата, а ако успемо да преокренемо ситуацију, и Русија нам помогне у томе, могли бисмо да се надамо формирању снажне силе на Балкану која би гарантовала стабилност, јединство и економски напредак.

Цео геополитички контекст у време почетка транзиције био је другачији од садањег. По чувеном руском економисти Кондратијевом, који је стрељан у једном од Стаљинових логора, капитализам карактеришу циклуси прогреса и рецесије, који сваких педесет година смењују један другог.

Последице избора ће свакако бити изражене и у појединачним државама тј. биће видљиве у домаћим политикама, док ће се на нивоу доношења одлука у Европском парламенту – чија су овлашћења према Лисабонском уговору сада проширена – појавити расправе и преиспитивања.

„Украјинско пролеће“ није дало очекивани резултат, чак штавише, трансформише се у неку врсту „руског пролећа“, па је разумљива све већа нервоза Вашингтона.

Наглашене везе „кинеског змаја“ и „руског медведа“ у последњим деценијама, које нису искључиво економске природе, од великог су значаја за расподелу моћи у новом, мултиполараном светском поретку. 

Да нису били и остали њени лоши ђаци, одговор на то питање лако би нашли у “учитељици живота”,. За мање од 25 година, током два светска рата и једне интервенције 1918-20. године, западне силе су три пута напале Русију године и проузроковале око 40 милиона жртава.

Улогу Вуковара преузео је Славјанск, а уместо разједињене, коматозне заједничке команде ЈНА, чије је недостатке компензовало присуство партијски обојених паравојски и самозваних гарди, у Украјини имамо тешко наоружане припаднике десничарских група и националистичког „Правог сектора“ који надопуњују неспособност дејства разједињене регуларне украјинске армије.

Немце је затим изненадила још једна непријатност. Ако су дотле и мислили да живе у независној држави, морали су да се разочарају и схвате да и њихова самосталност има извесне границе. Да и она мора да се подудара са националним интересима Сједињених Америчких Држава.

Очување територијалног интегритета је универзалан принцип и он би требало да важи за све чланице међународне заједнице. Недопустиво је да се тај принцип примењује према произвољним критеријумима великих и моћних; у једном случају то је закон, у другом- необавезна играрија.