Zahvalnica redakciji "E-novina"

Svaki normalan čovek voli da dobije nagradu. Priželjkuje trenutak kada će njegovo delo konačno biti priznato od premudre i uvek budne kritike. Jedna dobra kritika ili nagrada mu otvaraju rajska vrata i obezbeđuju mesto među drugim besmrtnim velikanima. A naša kritika je kao stoglava aždaja, koju je jako teško zasititi. Ona se hrani nesigurnim piscima, pesnicima, muzičarima i drugim umetnicima u pokušaju. Dovoljno je da ti, barem jedna, od tih premudrih glava napiše lošu recenziju, pa da ti cela karijera krene nizbrdo. Tvoj umetnički život će se survati kao čamčić niz džinovski vodopad. Zato se svi mi, koji nešto piskaramo, uzdamo da će nas njegovo veličanstvo Kritika ipak blagosloviti, pa ćemo se za života ogrebati i za koju nagradu. Pa da je ponosno istaknemo na nekom počasnom mestu u našim kućama. Oni izabrani, koji su imali tu sreću da budu višestruko nagrađivani, mogu u svome stanu od jedne sobe napraviti i mali muzej, kako bi u njemu izložili sve svoje nagrade. Posle se tu mogu priređivati turistički obilasci za goste koji im dođu na krsnu slavu. Gledaju gosti ljubomorno sve te silne trofeje, čiji im sjaj bukvalno zaslepljuje oči, kao da su ušli u Ali-babinu pećinu. Mrze te u sebi, a ti rasteš od zadovoljstva kao kvasac.

Mene su, na žalost, mnoge nagrade zaobišle. To je itekako poljuljalo moje samopouzdanje i veru u ono što radim. Ožiljci poraza će zauvek ostati na mome drhtavom srcu. Najviše poraza sam doživeo sa Beogradskim sindikatom, koji nikada nije uspeo da pronađe pravi recept za dobru kritiku. Naši albumi su uvek dobijali mizerne ocene, a koncerti proglašavani za potpune promašaje. Sećam se kada je jedan ugledni kritičar, na svetski poznatom sajtu «Popboks», napisao da su naše pesme banalne i prevaziđene – tada nisam mogao da dođem sebi mesec dana. Propio sam se i zapostavio sve svoje obaveze. Mogao si me svako veče zateći samog u kafani, kako plačem, lomim čaše i proklinjem svoju tužnu sudbu. A kada nam je, onomad, za dlaku izmakao «Oskar popularnosti» - mislio sam da je svemu došao kraj. Spasla me je spremačica koja me je zatekla na simsu, sa kojeg sam se spremao da skočim u neki lepši život ispunjen nagradama. Završio sam na psihijatriji, vezan za krevet i nakljukan lekovima koji bi oborili i konja, a kamoli jednog nenagrađivanog magarca.

I baš kada sam planirao da dignem ruke od sebe i od svega, da prestanem da pišem i da napustim jalovi Sindikat, stiglo je priznanje koje sam oduvek priželjkivao. Kultni Internet sajt «E-novine» me je uvrstio na top listu «20 najgorih u Srbiji u 2011.god.» i time odao počast mojem minulom radu. Pogotovo mi je milo što je pun naziv takmičenja: «Ima se, može se: Još 20 najgorih u Srbiji!», budući da su autori za naziv iskoristili reči pesme BS-a «Divljina» i time nam dodatno dali na značaju. Na toj listi sam zauzeo solidno 12. mesto, uz sjajan komentar da sam, između ostalog, «nacionalni radnik u muzičkoj industriji, Srbin 200 odsto...pesmom podržava Jarinje & Brnjak...» i sve tako u tom stilu. Možda će zlonamerni reći da je to samo 12. mesto, ali ne zaboravite da je konkurencija bila izuzetno žestoka, posebno kada se uzme u obzir koliko su vodeći ljudi «E-novina» strastveni i koliko vole ljude i svet oko sebe.

A dobiti jedno ovakvo priznanje od glodu(a)ra Lukovića – rodonačelnika srpske pornografije i paranormalnosti - priznaćete, nije baš mala stvar. Ja mogu samo da se zahvalim ovim toplim ljudima što su mi odali ovo veliko priznanje. Trudiću se da u novoj 2012.god. opravdam ukazano poverenje i sve ću učiniti da se popnem za još koje mesto na top-listi. Nastaviću da se, kao i do sada, zalažem za solidarnost, pravdu i patriotizam, što će mi, nadam se i sledeće godine doneti titulu jednog od «20 najgorih u Srbiji». Svečano obećavam da se neću zalagati za ukidanje Republike Šumske ili nezavisnost Vojvodine i Sandžaka, kako se slučajno ne bih našao na vašoj listi «20 najboljih u Srbiji». Voleo bih da mi neku narednu nagradu uruči lično drug Pera, na nekoj sednici, prema starim običajima Komunističke partije, ili da organizujemo slet u kome će učestvovati svi članovi redakcije «E-novina» i dobitnici nagrada. Na sletu bi mogli da izvodimo razne piruete i da se u trikoima i šorcićima preokrećemo do mile volje, pa da tako znojavi i veseli uđemo u Evropsku uniju, bez mnogo cimanja, kao što se dvoje lako smuvaju u porniću, u režiji našeg druga Pere.

(Autor je član Beogradskog sindikata)