Najtajniji od svih tajnih sastanaka - kako je propao patriotski blok i kako podelismo Miškove pare

Dok smo tako čekali na najtajnijem sastanku da se Šef vrati sa tajnog sastanka o kojem su već sve novine brujale (ppv..., ovaj, ppp...da ne čuje Zlo), neki od prisutnih su se unervozili. Činilo mi se, najviše Lektor, iako on (tako da kažemo) često ima više petlje od ostalih članova redakcije.

- Ljudi, a šta mislite o toj inicijativi o stvaranju patriotskog bloka? – konačno upita upravo lektor, verovatno više iz dosade nego iz radoznalosti.

- Pravo da ti kažem, ja mislim da od toga nema ništa – reče Supermoderator – Baš sam juče gledao polutajni izveštaj s tajnih pregovora, nije išlo dobro...

- Pa šta im bi, majku mu? – upita Cenzor, iako spada u najgore cenzore od svih cenzora.

- Pa, nisu mogli da se dogovore oko imena, koliko sam ja čuo – reče Moderator, koji inače ima bogato političko iskustvo, i to kao stari radikalni element.

- Prvo je predloženo da se lista zove Patriotska opozicija Srbije, ali ovi bivši moji nisu hteli da imaju ništa sa onom koalicijom, pa ni zadnje dve reči.

- I? – radoznalo svi skočiše.

- Pa neko od njih je onda predložio da se nazovu Narodnim frontom, ali na to je Andrija pao u nesvest, Voja ga je jedva osvestio šećerom i vodom.

-Au, pa to nije bilo pametno – primeti Cenzor – Pa svi znaju da Andrija ne podnosi ništa što asocira na crvene i žute

- Dobro, šta je bilo posle? – upita Supermoderator Moderatora, definitivno „upecan“ na priču – Taj izveštaj koji sam čitao nije bio potpun.

- Onda je Voja predložio da se nazovu Srpska patriotska opozicija, ali je onda ustao Boško i rekao da mu ne pada na pamet da im skraćenica bude SPO, dok je Mladen stavio do znanja da neće učestvovati ni u čemu srpskom, što nije srbsko. E, tada je Voja izvadio iz torbe nekoliko tomova pravopisa Matice srpske i narednih pet sati im čitao razjašnjenja zašto je uopšte došlo do izjednačavanja suglasnika po zvučnosti. Tad su zaspali, i tako dočekali ponoć, kad im je isteklo vreme za taj sastanak. Međutim, sutradan je Ivan još na samom početku rekao da ne želi ništa patriotsko u nazivu, jer je „patriota“ strana reč, pa je predložio naziv „Rodoljubi Srbije“, ali onda su oni radikalni u glas skočili „Zašto Rodoljubi Srbije, a ne Srpski rodoljubi?!“, pa je Mladen opet uzviknuo „SrBski!“, što je Voju podstaklo da naglasi da je naziv „ustavobranitelji“ daleko primereniji izraz od „rodoljuba“ s obzirom na kontekst takve koalicije...

- Uuuuu... To je baš bilo gadno - primeti Supermoderator – I onda šta je bilo?

- Na to skoči Boško, koji je uglavnom ćutao inače, i reče da je „rodoljub“ deplasiran pojam jer najveći deo srpskog roda sad iskvaren i zabrazdio u izdaju, pa je kao spasonosno rešenje predložio da se u naslov pokreta nekako ubaci car Vladimir... I tako su se raspravljali, kad ih samo u jednom trenutku pozvaše iz matičnih kancelarija, i rekoše im da su sve liste predate, pa je bilo i prekasno za dogovor. Mada, čujem da će se opet sastati... – završi Moderator.

- Ne sluti to na dobro – primeti Cenzor Pripravnik.

- Ne budi pesimista, ni ovima drugima ruže ne cvetaju – reče Cenzor u neuspelom pokušaju da razvedri atmosferu, baš trenutak pre no što je Šef uleteo u "najtajniju salu za najtajnije sastanke".

Pošto su svi očekivali dobre vesti, naprasno je zavladao muk, jer je ovog puta Šef nosio poveću kesu, ali ne s Koka-Kolom, kao obično, već nečim drugim, lepo upakovanim i složenim.

- Je l` Vam to Miškov novac unutra? – upita Lektor, široko se osmehujući.

- Ma ne bre, to je spisak tekstova koje treba da spremiš za sajt ujutru – odgovori Šef, na šta se osmeh s Lektorovog lica povukao – Ali, ne brinite se, onaj Miško je ipak odrešio kesu!

- Toooooo! Konačno! – zagrmelo je prostorijom – Koliki je naš deo?

- Tja, šta da vam kažem, uspeo sam da ugovorim 10 posto, zasad – reče Šef neraspoloženo.

- 10 posto? Pa zar samo 10 miliona za nas? Nema smisla. A toliko smo se trudili – zavapi Moderator, spreman da zaplače pred očiglednom nepravdom.

- Vala, bolje da nam je samo Milku poslao, makar nešto lepo da vidim, a ne k`o uvek vas da gledam, život da mi se smuči. Izvini Lektore, nije se odnosilo na tebe – požali se Cenzor Pripravnik, na šta su ga svi oštro pogledali, a Lektor samo odmahnu rukom.

- Ništa me ne pitajte, stipsa stara - mora da se tako nekada i Vučiću zamerio – reče Šef rezignirano. Ali izvukao bih možda i više, možda i trećinu, što bi bilo približno zaslugama. Nego je Žare nazvao baš kad smo završili predjelo, nešto kukumavčio, te plate, te štamparija, sitna deca i radnici, i tako to. Mrak mi je pao na oči. Ali, ovaj jedva dočekao i čim je čuo da ga je Žare zvao, rekao je da može dati najviše 10 miliona, i eto[1]...

- Pa što nisi odmah došao? Ispade da si ostao tamo s njim samo da biste završili s jelom – upita Cenzor Pripravnik, koji, iz nekog razloga, jedini ima privilegiju da Šefu ne persira.

- Ma nisam, svega mi – odgovori Šef – Odmah sam ustao i izleteo napolje, kad, ispred hotela odjednom iskoči onaj Medenica. Tražio 10.000 zbog neke lamele na „Puntu“. Jedva sam uspeo da mu objasnim da imamo i previše problema, da ne mogu da raspakujem torbu zbog takve siće i da će svoj deo morati sam da izmoljaka[2]...

- Au, gadan taj Medenica stvarno – primeti Supermoderator – Misliš, nema ga i odjednom tek tako iskoči iz mraka.

- Ne pitaj me ništa – odgovori Šef – Ali gledajte, nije baš toliko loše, jer ni ovima s druge strane ne cvetaju ruže. Evo, pogledajte novine danas, Svetislav me opet nije ni spomenuo, mora da se naprasno otreznio, pa izgleda počeo da izdaje neke autobiografske knjige. Pera i dalje na svom nazovi-sajtu koristi iste po 3 godine stare foto-montaže mene i Slobe. To mi toliko smeta da sam hteo da mu mi pošaljemo neku noviju, zajedno sa kojim dinarom za ne daj bože, dok Cane sasvim ne skine ljagu sa svog lika i dela. Ali znam da bi u startu odbio bilo šta od nas, pa i pomoć. Nego, da ja vas pitam, kako je stanje kod nas?

- Ništa nas ne pitajte, otkako se pronela vest da Miško deli tih 100 miliona, svi se digli. Od Fristajla do Žalosne sove, da ne kažem Konobara, čak i Albanopolis - reče Cenzor – I svi traže svoj deo, ne znam šta da radim ceo dan, skoro nijedan njihov komentar nisam pustio, iz straha da možda ne bude ništa od toga.

- Ma pustite ih slobodno, biće i za njih – reče Šef – Jel to sve?

- Pa, šta da kažem... Albanopolis, Misterbiti i Sulejman Vokši i dalje šalju po 100 komentara po hronici, i meni se omače jutros i pustih par njihovih, a onda dođoše ovi naši i odmah me ispljuvaše na mrtvo ime kako smo postali izdajnički sajt jer samo njih puštamo – odgovori Cenzor Pripravnik.

- E, pa to je danak neiskustvu – primeti Cenzor, onako s visine kao i što i inače govori, iako nije naročito visok – Ja u smeni bacam kocku za svaki njihov komentar, pa koji dobije šest, tog pustim.

- Pobogu, pa zar stvarno radiš tako? – ubaci se Supermoderator, koji je ovom upadicom dodatno iznervirao Cenzora.

- Jaoj, molim te, ti kad nisi na sajtu samo kukaš „te napao nas DOS, te napao nas DOS“, kao da smo jedini koje je DOS napao – odgovori mu Cenzor, vidno iziritiran.

- Nije bre to DOS, već DDoS napad, latinično DDoS – pokuša Supermoderator da vrda, ali kad je video da će mu Cenzor zameriti i što koristi latinične skraćenice, naglo ućuta.

- Dobro bre ljudi, smirite se – ubaci se Moderator, koji je inače jako ćutljiv, ali ne i ovog puta – Koliko tu ide nama pojedinačno Šefe?

- Pa, mislio sam svakome po milion, a ostatak komentatorima.

- Pa zar toliko njima? – iznenadi se Supercenzor, na kog su svi bili i zaboravili, jer je otišao, pa se iznenada vratio nakon Spavačevog odlaska – Pa je l` hoćete da pomremo od gladi? Pa kako ćemo sad nabaviti francuski kavijar za užinu?

- Ajde ne glupirajte se – odgovori Šef na ovu očiglednu provokaciju – Sami ste rekli da više nećete kavijar za užinu, nego škampe i dagnje. Skromnost je vrlina, a i gde vam je patriotska svest o težini istorijskog trenutka. Uostalom, evo sledovanje kavijara se prepolovljava, i prelazimo na ruski, zbog cene i emocije. Šampanjac od sada samo parnim danima, a umesto "čivasa", točiće se samo votka (ruska, razume se).

- Znači, ostaju nam tri miliona za komentatore. A kako to da podelimo? – zapita se Moderator, čisto da prekine neprijatnu tišinu, koja je zavladala nakon najave ovih restriktivnih mera.

- Pa šta znam...  Kako sad dogovorimo - reče Šef.

- Što se mene tiče – ubaci se Cenzor – Ja bih Tinking mejzu i Fristajlu dao bar po pedes` `iljada, zbog količine napisanog teksta, ali i vernosti sajtu.

- Bogami, taj Fristajlo nešto mnogo počeo da vrda u zadnje vreme – primeti Moderator – bolje da nagradimo ove što su se vratili, tipa Danila i onog... Onog... Što se potpisuje nekim kao pravim imenom, nije ga dugo bilo, al` sad se vratio pošto su ga izbacili sa Perinog sajta i sa...

- Dobro, dobro – ubaci se Šef nestrpljivo– dogovorićemo to naknadno ko je najzaslužniji. Nego, ja sam više mislio da postavimo neke kriterijume i kvote za svakog, da olakšamo sebi posao. Šta da radimo sa Jasnom sa zvezdicom na primer?

- Ako mene pitate, ja bih njoj odrešio kesu. S tim što Jasnu bez zvezdice nema šanse da ću ikad priznati! – uzviknu Cenzor k`o iz topa, u potpunosti spreman da brani principe zaštite kvazi-identiteta na sajtu.

- A ja bogami onom Rediju ne bi ni evrocenta dao, iako ne ume da zaćuti kad počne sa Tinkingom da se prepire. Loš je bre to komentator, kad bi izbacio reč „Srbijanac“ izgubio bi trećinu rečnika – reče Cenzor Pripravnik.

- Dobro, treba njemu staviti neku manju kvotu, ali treba ga i ceniti, mislim da je to jedini čovek koji toliko voli NSPM da je 24 sata tu – primeti Supermoderator – za razliku od BRM-a, koji je tu samo u toku radnog vremena, kad ne zna šta će od dokonosti u svom javnom preduzeću, to jest agenciji, gde je ubačen preko veze da džabalebari. Njemu ne bih ništa, ionako mu je tamo ogromna plata.

-Nemoj da si na kraj srca - obrecnu se šef - obavezno i BRM-u, vidi se da je dobar i blag čovek. A i voli nas. Samo Marku Geju ne treba dati ni pare, jer ko zna za šta će upotrebiti toliki novac.

- Dobro - nevoljno se složi Supermoderator. A ove što se potpisuju pravim imenom treba posebno voditi na listi za isplatu. Međutim, ovima kao što je Observantes, ja ne bih ni cvonjka dao, vidi se da je čovek ozbiljan intelektualac, a šta će takvima novac, kad im je znanje najveće bogatstvo?

- U pravu si - složi se Cenzor ovoga puta - Međutim, Rđosavu i Slavomiru Srpskom treba malo smanjiti kvote. Jeste da mnogo komentarišu, ali brate, jednolični su nekako. Posebno me onaj Rđosav vređa svaki put kad sam u smeni, jer sam vernik.

- E, ljudi, mislim da bi bilo dobro da deo našeg novca preusmerimo u pravljenje posebnog dela za žalbe. U zadnje vreme Petar RV i onaj Miroslav se još više žale što nemaju kome da se žale, kad hoće da se žale - odjednom se seti Moderator, na šta su svi prisutni zakolutali očima, ali su morali da se slože.

U tom trenutku u salu ulete Mladi Spoljni Saradnik, vidno veseo i uzbuđen.

- Jaoj ljudi, ovo morate da čujete, šta vidjeh na „Tviteru“ danas. Pogledajte, ispjevaše pjesmu za Prvog, al` u desetercu:

„Bože mili, čuda velikoga,

Kad se ćaše po zemlji Srbiji,

Po Srbiji zemlji da prevrne

Da Informer postane sudija,

Tu Ivica nije rad izboram,

Nit su radi žuti izelice,

Al` je rada naprednjačka raja,

Što Premijera trpeti ne može...“

- Daj bre više, ostavi nas se tvog „Tvitera“ – prekinu ga Šef, vidno iznerviran – Jedva i malo ovog „Fejsbuka“ držimo, ti zapeo „Tviter“ pa „Tviter“. Nego, sastanak je gotov, ajd` sad svi na svoje radne zadatke. I nemojte odmah sve da spiskate, ko zna kad će sledeći izbori. E, i pazite na žbunje ispred, da vam Medenica ne iskoči. A verovatno se i Dinja tu negde mota...

Napomena: Skoro sve navedene ličnosti i događaji su lažni, a svaka sličnost sa stvarnim ličnostima i događajima je namerna, i neophodna. Takođe, nemamo nikakvo objašnjenje kako su se na ovom tekstu našle ove dve fusnote dole, niti ćemo ga imati. Prijatno!