Leposavin dnevnik: Na dan kad je nekad davno Butin bio u Beogradu

Danas sam u food -centru sedela s Boksijem i Dimitrijem. Dok smo jeli moj omiljeni sladoled s prelivom od kikirikija, Boksi je iznenada opet počeo da priča o politici, što mene uvek zabavlja. On zna neke stvari koje se ne uče na fakultetu, a teško se mogu naći čak i na kontranetu na koji ionako nerado idem otkako je u potpunosti stavljen pod zabranu.

Sve je počelo od njegove tvrdnje da su se u neka davna vremena sladoledi proizvodili i kod nas, ovde u Srbiji, i to ne samo od vanile, nego i od čokolade, lešnika, kafe, jagode.... zapravo od skoro svakog voća, pa čak i od limuna i pistaća. Ja to ne mogu da zamislim, ali Dimitrije mi je potvrdio da je i on nešto načuo o tome.

A onda nam je Boksi ispričao jednu zanimljivu priču kad je jednog dana u posetu Beogradu svratio tadašnji ruski premijer Butin ili Putin, nisam dobro čula, ali zapamtila sam da je Vladimir, isto kao Vlada, na samo desetak sati. To je bilo valjda negde između 2010. i 2015, u svakom slučaju za vreme prvog civilizovanja Libije od strane Crvenog krsta koji se u to vreme još zvao NATO, a pre drugog civilizovanja Srbije. Kako god, tada su u Srbiji na vlasti bile proevropske snage, ali ne dovoljno svesne da podrže humanitarno civilizovanje, a ni ekonomska situacija im nije išla na ruku. Bila je u toku velika ekonomska kriza pa se i kod nas živelo bednije nego ikad ranije u XXI veku.

E sad, pošto vlasti nisu htele da dozvole organizovano okupljanje građana koji bi pozdravili ruskog državnika jer je u to vreme bilo mnogo onih koji su bili razočarani u Evropu i spas tražili u Rusiji, taj Butin ili Putin se setio da zakaže gostovanje na nekoj levoj fudbalskoj utakmici između jednog srpskog i jednog ruskog fudbalskog kluba. Naime, u to vreme se Partizan još zvao Crvena zvezda (čak se i Partizanara zvala Zvezdara), i tad je ta Zvezda igrala protiv nekog ruskog kluba čijeg imena ni Boksi nije mogao da se seti i to podmladak, znači ne ona glavna postava nego juniori ili tako nešto. Uz to, samo drugo poluvreme. Na velikom stadionu se okupila gomila ljudi da ga pozdravi, stadion pun ko brod, a mnogi su za tu priliku sašili ruske zastave ili su samo okrenuli srpske naopako. Da sve bude čudnije, nisu to toliko bili fudbalski navijači koliko bajkeri, ljubitelji vožnje motora. Naime, Butin je voleo da vozi motor i družio se sa srpskim bajkerima koji su masovno došli da ga pozdrave. Naravno, bilo je tu i mnogo rusofila i energičnih protivnika evropske ideje. Okupila se tu valjda i velika količina taksista i maloletnih delikvenata jer još nije bio izglasan Zakon o automatskom smeštaju u popravne domove.

Najbolje što se od čitave te posete istorija ne seća ničega osim tog bizarnog događaja. Ne zna se ni da li se ruski predsednik vlade sastao sa srpskim kolegom, iako verovatno jeste, ali ne zna se ni o čemu su razgovarali ni šta su se dogovorili, da li su spominjali događaje u Libiji, pa čak ni zašto je uopšte čovek dolazio. Samo u nekim izvorima se spominje neka turistička saradnja, a ja sam posle proverila u udžbeniku iz političke istorije i odnosima s Rusijom, turizam se ne spominje nigde.

Kad smo izašli iz food -centra i kad su Dimitrije i Boksi mogli da skinu kravate, prošetali smo se do Partizanare do spomenika DŽordžu Bušu Trećem i tamo sreli Galinu s novim dečkom baš u trenutku kad su ih pripadnici Evropske komisije za sprovođenje humanosti legitimisali. Ispostavilo se da je njen novi dečko Dalibor u školi nekoliko puta privođen zbog magarećih ušiju i da samim tim nema pravo da obilazi javna mesta pa su ga odmah odveli. Za ovaj prekršaj sledi kazna od tri godine braka s debelom političarkom. Galina stvarno nema sreće s momcima. A i ko joj je kriv što ne proverava podatke pre nego što se zaljubi?