"Krunski svedok"

(Jedna prvoaprilska priča)

Priprema svedoka

Istražitelj: - Gospodine Serdemoviću, Vi ste voljni kako mi je rečeno i kako ja vama kažem da svedočite o vašem učešću u genocidu?

Mržen Serdemović: - Da, objektivno i pre svega istinito, kako se dogovorimo i kako Vi kažete.

Istražitelj: - Vi ćete biti naš krunski svedok kojim ćemo dokazati nameru Srba da izvrše njihov udruženi zločinački poduhvat i da ih okrivimo za genocid.To je glavni motiv vašeg svedočenja. Uostalom poznata vam je njihova izjava da će sve protivnike srpstva pobiti i to zarđalom kašikom. Da bi dokazali taj zločin i genocid, ako uopšte to treba dokazivati kada su u pitanju Srbi, na sudu kažite da ste pucali u zarobljenike.

Mržen Serdemović: - Da, da. Odavno ja imam neraščšćene račune sa njima. Jednom kad sam bio mali i igrali smo klikere, jedan moj komšija Srbin me je uhvatio da varam, pa mi je udario šamar i opsovao majku.

Istražitelj:-  Aha, aha, odličan detalj. To pokazuje da je njima zločin i maltretiranje urođeno, iako nisu ničim isprovocirani. Tužilac će vas pitati na saslušanju, da navedete tačno taj događaj. To što vam je opsovao majku je  krunski dokaz da Srbi vrše diskriminacije po rodu, polu, naciji, rasi i veri.

Mržen Serdemović: - Ma još me boli obraz. Odlično se sećam svega.

Istražitelj: - Iako ste oslobođeni vojske, navešćete da ste bili u streljačkoj desetini, koja je kako ime govori, streljala nevino stanovništvo.  Ta desetina je bila u sastavu dobrovoljačke divizije iz Srbije.Znate, kao ono kad su za vreme Drugog svetskog rata Hrvati i muslimani slali doborovoljačke jedinice na Istočni front, kod Staljingrada. Upravo to što je tako mala jedinica – desetina pobila toliko ljudi, dokazuje koliko je zločin monstruozan, kao i da su Srbi zločine vršili na širokom prostoru, što takođe dokazuje koliko su oni monstruozni.Takođe, prilikom svedočenja kao razlog navedite da svedočite pod pritiskom savesti, pošto ste pobili te silne žrtve, hiljade i hiljade nevinih.

Mržen Serdemović: - Ma da , jasno mi je. Mada mi nije jasno kako deset može da bude u jedinici, a i taj zločin kako ste ono rekli .. uzan, a na širokom prostoru.

Istražitelj: - Monsutruozan, monstruozan, ne monstrouzan.

Mržen Serdemović: -Razumeo sam, monstrouzan. Ali ako vi i dalje mislite da je jedan veće od deset, evo ja ću da vam dam jedan evro, a vi meni dajte deset. Jel' može?

Istražitelj: - Ma ne može.

Mržen Serdemović:- Eto, vidite da sam ja u pravu.

Istražitelj: - Uh, šta me snađe! Vi samo zapamtite ono za vojsku.

Mražen Serdemović: -  Ne brinite, zapamtio sam. Samo da znate,  vojske sam oslobođen  zato što mi je poremećen centar za ravnotežu, a i nešto mi zuji u ušima, stalno čujem neke glasove. Tako mi je od rođenja.

Istražitelj: - Ma vidim, vidim. Boljeg od vas nismo mogli da nađemo. U zabludi ste kada mislite da je to od rođenja. Ne, nije vam to od rođenja, to je sigurno posledica onog šamara, što je u stvari  posledica srpskog genocida koji ste pretrpeli još kao dete.

Mržen Serdemović: - A da ja vama dam jedan evro, a vi meni deset?

Istražitelj: - Ma kaki bre! Vi samo na sudu pričajte kako smo se dogovorili, pa ćemo vam dati i više od toga. A pošto vas je taj Srbin udario, mi ćemo da vas pomilujemo.

Mržen Serdemović: - A kako to?

Istražitelj: - Mi ćemo kobajagi da vas osudimo zbog vaših zločina, ali ćemo odmah da vas pustimo. Osim toga dobro ćemo da  vam pomognemo. Platićemo vam za bol i duševnu patnju koju ste pretrpeli, tako ćete dobiti mnogo više.

Mržen Serdemović: - Ma opet mi zuji u ušima. Da li ste vi to rekli da ćete dobro da mi platite?

Istražitelj: - Da, i to dobro, baš dobro.

Mržen Serdemović: - Dobro.

Istražitelj: - Pa rekao sam dobro.

Mržen Serdemović: - Pa i ja sam rekao dobro.

Istražitelj:-  A niste pitali?

Mržen Serdemović: - Ne.

Istražitelj: - Dobro.

Mržen Serdemović: - Dobro?

Istražitelj: - A zašto sad kažete dobro.

Mržen Serdemović: - Ma nisam rekao, pitao sam.

Istražitelj: - 'Ajde da prekinemo sa ovim, moram još da vas naučim, šta ćete da kažete na sudu.

Mržen Serdemović: - Dobro.

Istražitelj: - Jeste li sad rekli ili pitali?

Mržen Serdemović: - Rekao.

Istražitelj: - Dobro.

Mržen Serdemović: - Dobro?

Istražitelj: - Slušajte dobro! Nemojte više da koristite tu reč u razgovoru!

Mržen Serdemović: - Dobro.

Istražitelj: - Ovo ne vodi nikuda. Da li vam je poznato da Srbi imaju poslovicu „Nas i Rusa trista miliona“? Da li ste zapamtili šta sam vas upravo pitao?

Mržen Serdemović: - Da.

Istražitelj:- Šta?

Mržen Serdemović: - Šta.

Istražitelj: - Šta, šta?

Mržen Serdemović: - Šta, šta.

Istražitelj: - Ama čoveče kažite mi šta sam vas poslednje pitao?

Mržen Serdemović: - Pa to sam i rekao.

Istražitelj: - Šta?

Mržen Serdemović: - Pa poslednje ste me pitali „šta.“

Istražitelj: - Bolje da to zaobiđemo.Tužilac ili sudija , to je u našem sudu kada su Srbi pitanju sasvim sve jedno, će vas pitati da li je u vašoj jedinici bilo Rusa. Vi ćete odgovoriti da jeste.

Mržen Serdemović: - Dobro.

Istražitelj: - Takođe, ćete navesti da su u toj jedinici bili pre svega Srbi. Uostalom  neće vam biti teško da to kažete pošto ste vi  Hrvat.

Mržen Serdemović: - Zar jesam?

Istražitelj:- Da! Da!

Mržen Serdemović: - Dobro.

Istražitelj: - Neeee! To nikako ne može da bude dobro!

Mržen Serdemović: - To što sam Hrvat?

Istražitelj: - Ama čoveče rekao sam da ne koristite više tu reč!!!

Mržen Serdemović: - Koju reč?

Istražitelj: - Dobroooo!!! Dobroooo!!!

Mržen Serdemović: - Dobro.

Istražitelj: - Ipak je on rođen, takav. Nijedan šamar ne bi imao ovakve posledice.

Mržen Serdemović: - Molim?

Istražitelj: - Ništa, ništa. Ja to onako nešto za sebe.

Mržen Serdemović: - Ništa?

Istražitelj: - Neee!!! Ni tu reč nesmete više da koristite!

Mržen Serdemović: - Dobro.

Istražitelj: - Jeste li sve zapamtili?

Mržen Serdemović: - Da.

Istražitelj: - Da?

Mržen Serdemović: - Da?

Istražitelj: - Ima li ovome kraja? Ni tu reč ne smete više da izgovorite!

Mržen Serdemović: - Koju reč?

Istražitelj: - Da! Da!

Mržen Serdemović: - Dobro, ne.

Istražitelj: - Da li imate Vi mene nešto da pitate?

Mržen Serdemović: - Imam. Koja čarapa se oblači na levu, a koja na desnu nogu?

Saslušanje Mržena Serdemovića u sudu, u Hadu

Predsednik sudskog veća: - Vi ste ovde pozvani kao svedok tužilašatva. Opominjem vas, da ste dužni da govorite samo istinu i ništa osim istine. Zakunite se.

Mržen Serdemović: - Evo kunem se. Joooooj Mrženeeeee, Mrženeeeee, ni majka nije mogla da te voli, pa je kumu koga je jedva našla i to tek pošto ga je napila rekla kakvo ime da ti daaaaa, jooooooooj! Joooooj, znala je da ćete svi mrzeti i takvo ti je ime i nadenulaaaaaa, jooooooooj! 

Predsednik sudskog veća: - S obzirom da svedočite protiv Srba, prihvatićemo i ovako izrečenu zakletvu. Neka tužiteljka počne sa ispitivanjem.

Tužiteljka :  - Da li ste vi Mržen Serdemović?

Mržen Serdemović: - Ne.

Tužiteljka: - Ne?

Mržen Serdemović: - Ne.

Tužiteljka : - Poštovani članovi sudskog veća, molim Vas da imate u vidu, da je svedok još uvek pod stresom i kajanjem zbog onog što je uradio i da neki njegovi odgovori mogu da budu posledica toga.

Branilac optuženog koga je imenovalo tužilaštvo: - Tako je!

Tužiteljka: - Da li se sa vama postupalo dobro tokom boravka ovde i tokom istražnog postupka?

Mržen Serdemović: - Ne.

Tužiteljka: - Odgovorite samo,  dobro, ili loše.

Mržen Serdemović: - Samo loše.

Tužiteljka: -Da li ovu izjavu dajete dobrovoljno i bez ikakvog pritiska?

Mržen Serdemović: - Ne. Dajem je pod pritiskom savesti silnih žrtava koje ste pobili, hiljada i hiljada nevinih...

Tužiteljka: - Poštovani članovi sudskog veća, da li vidite kakve je posledice na svedoka ostavilo strašno delo koje je izvršio? Molim da ovaj njegov odgovor kao i prethodni i buduće negativne i nesuvlisne prihvatite kao potvrdu navoda optužnice. Uostalom podsećam Vas da u osnivačkom aktu ovog suda piše da su Srbi krivi kao narod. To je izričito navedeno u članu B-92.

Predsednik sudskog veća: - Prihvatamo, na osnovu člana B-92.

Branilac optuženog koga je imenovalo tužilaštvo: - Tako je!

Tužiteljka: - Koji je glavni motiv vašeg svedočenja?

Mržen Serdemović: - Da dokažem vaš udruženi zločinački poduhvat protiv Srba i da vas okrivim za genocid, kao i da dokažem da ste zločine protiv Srba vršili na širokom prostoru, što dokazuje koliko ste monstrouzani. To je glavni motiv mog svedočenja.

Tužiteljka: - Mislite koliko smo monstruozni?

Mržen Serdemović: - To!To! Baš to!

Tužiteljka: - Molim sudsko veće da ima u vidu ono što sam prethodno rekla. Vi ste bili učesnik rata u Bosni?

Mržen Serdemović: - Ne.

Tužiteljka: - U kojoj ste jedinici služili?

Mržen Serdemović: - Nije bila jedinica, već nas deset.

Tužiteljka: - Dobro, deset, to se zove desetina.

Mržen Serdemović: - Kako vi kažete. Bio sam u  streljačkoj diviziji  u kojoj su kako joj ime govori bili svi oni koje smo streljali. Ta jedinica je bila u sastavu srpske dobrovoljačke desetine.

Tužiteljka: - Molim vas da dobro razmislite, šta pričate. Kako divizija može da bude u sastavu desetine?

Mržen Serdemović: -Pa to sam pokušao i da objasnim onom vašem istražitelju. Ako je divizija jedinica, onda samo jedinica može da bude u desetki, a ne desetka u jedinici, prosto zato što je deset veće od jedan. To se uči u prvom razredu osnovne škole!

Predsednik sudskog veća: - Stres je bio zaista veoma jak, mada svedok očigledno ume da računa do deset. Nastavite.

Tužiteljka:- Koje su nacionalnosti sve bile zastupljene u toj desetici, pardon desetini?

Mržen Serdemović: - Pa kako samo ime kaže bili su sve sami Srbi, tojest Hrvati i muslimani.

Tužiteljka: - Da li je bilo Rusa?

Predsednik sudskog veća: -Da, da, da li je bilo Rusa?

Mržen Serdemović: - Ne. Ali bolje je da to zaobiđete.

Tužiteljka: - Šta?

Mržen Serdemović: - Ruse.

Tužiteljka: - Preformulisaću pitanje. Koliko je u toj srpskoj dobrovoljačkoj  desetini bilo Rusa?

Mržen Serdemović: - Trista miliona.

Tužiteljka: - Da li ste sigurni?

Mržen Serdemović: - Ne. Možda ih je bilo malo manje.Nas nisam računao.

Branilac optuženog koga je imenovalo tužilaštvo: - Tako je!

Predsednik sudskog veća: - Opominjem branioca da se uzdrži od neosnovanih upadica. Do sad su njegove intervencije u korist optuženog bile na mestu, ali ova nije.

Tužiteljka: – Pa kako sad može trista miliona da bude manje od deset?

Mržen Serdemović: - Tako mi je onaj vaš istažitelj rekao i tako sam se sa njim dogovor....

Predsednik sudskog veća: - Molim tužiteljku da ne dovodi u pitanje kredibilitet svedoka. Već smo konstatovali da svedok ume da računa do deset, što je za ovaj sud dovoljan dokaz njegove pouzdanosti. Osim toga on je kako ste naveli u tužbi Vaš, a samim tim i naš krunski svedok.

Tužiteljka: -  Prihavatam sugestiju. Recite nam  gde je dejstvovala ta vaša dobrovoljačka jedinica, koja je došla iz Srbije?

Mržen Serdemović: - Na Istočnom frontu, kod Staljingrada.

Tužiteljka: - A u Bosni?

Mržen Serdemović: - Ne.

Tužiteljka: -  Da li ste Vi učestvovali u likvidaciji zarobljenika?

Mržen Serdemović: - Ne.

Tužiteljka: - Preforumulisaću pitanje. Šta ste radili sa zarobljenicima?

Mržen Serdemović: - Igrao sam klikere.

Tužiteljka: - Šta ste radili???!!! A zatim, zatim, šta se dogodilo?

Mržen Serdemović: - Onda me je jedan od njih uhvatio kako varam, pa mi je udario šamar i opsovao kliker. To je dokaz da Srbi vrše diskriminaciju klikera po rodu, polu, rasi, naciji i veri, majku vam vašu...

Tužiteljka: - Ne nastavljajte rečenicu, da ne bi odgovarali zbog vređanja ovog organa!

Mržen Serdemović: - Kog organa?

Tužiteljka: - Ovog, evropskog.

Mržen Serdemović: -  A, tog.

Tužiteljka: -  Recite šta se onda desilo?

Mržen Serdemović: - Sa organom?

Tužiteljka: - Ne! Šta se desilo posle, kada su vam udarili šamar!?

Mržen Serdemović: - Ja sam potegao zarđalu kašiku i počeo da pucam.

Tužiteljka: - Molim članove veća da obrate pažnju na ovaj detalj, koji samo govori o strašnim razmerama zločina i surovosti koja se pokazala u ovom genocidnom aktu. Svedok je očigledno veoma potresen.

Branilac optuženog koga je imenovalo tužilaštvo: - Tako je!

Tužiteljka: - Koje nacionalnosti su bili ljudi u čijem ste ubijanju učestvovali?

Mržen Serdemović: - To su bili pre svega Srbi.Uostalom Vi ste Hrvat.

Tužiteljka: - Zar jesam? Vi ste ipak posle svega, rekli nešto što nije tačno. Ja sam Švajcarskinja. Hrvatska tuži Srbiju u predmetu koji nije predmet razmatranja ovog veća. Vi ste svakako mislili na muslimane?

Mržen Serdemović: - Ne.

Tužiteljka: -Da se vratimo na oružije koje ste koristili. Da li ste sigurni da je to bila zarđala kašika?

Mržen Serdemović: - Ne.

Tužiteljka: -  Možda je bila srebrna kašika?

Mržen Serdemović: - Možda.

Tužiteljka: - Molim sudsko veće da obrati pažnju na ovaj bitan detalj. Materijal od koga je napravljena kašika, odnosno oružije kojim je izvršen genocid direktno je povezan sa imenom mesta u kome se genocid odigrao. To samo govori da je zločin bio unapred pažljivo isplaniran.

Branilac optuženog koga je imenovalo tužilaštvo: - Tako je!

Tužiteljka: - Molim vas das izričito potvrdite ovom sudu, da posle zločina u kome ste učestvovali ništa nije ostalo u životu. Naglašavam, ništa!

Mržen Serdemović: - Sve je ostalo u životu.

Tužiteljka: - Ovim bih završila ovo potresno i verodostojno svedočenje. Sigurna sam da posle ovoga ni branilac, ni sudsko veće neće imati pitanja.

Branilac optuženog koga je imenovalo tužilaštvo: - Tako je!

Predsednik sudskog veća: - Tako je! Ja bih samo pitao svedoka , da li ima još nešto da izjavi.?

Mržen Serdemović : - Imam nešto da pitam.

Predsednik sudskog veća: - Izvolite, pitajte.

Mržen Serdemović: - Koja se čarapa oblači na levu, a koja na desnu nogu?

Predsednik sudskog veća: -  Zar niste mogli nešto lakše da pitate? Ovaj sud nije kompetentan da vam odgovori.Vaše pitanje ćemo proslediti zakonodavnom telu Evropske unije, koje će, ako već nije, doneti odgovarajući propis . Potom će svi korisnici čarapa, članovi unije, kao i oni koji apliciraju za članstvo morati da ga poštuju. Hvala Vam što ste nam skrenuli pažnju na taj problem.

Presuda

Predsednik sudskog veća: - Da se vratimo na ovaj proces. Sudsko veće i bez međusobne konsultacije smatra da ovo svedočenje u potpunosti potvrđuje navode optužnice i unapred dezavuiše svaki pokušaj da se zločin genocida negira. Zbog svega toga odbrana verovatno ne želi da da završnu reč.

Branilac optuženog koga je imenovalo tužilaštvo: - Tako je!

Predsednik sudskog veća: -  Optuženi da li imate pre izricanja presude nešto da kažete? Ustanite!

Optuženi: - Ja...

Predsednik sudskog veća:- Hvala. Iskoristili ste Vaše vreme.Optuženi sedite. Posle ovog svedočenja, koje je od svih iznetih dokaza  u ovom slučaju ima najveću težinu i koje je za ovo sudsko veće posle pažljivog i nepristrasnog razmatranja najvalidnije, posle reči odbrane koja je aktivno učestvovala u ovom saslušanju i dala sve od sebe da utvrdimo istinitost iskaza ovog svedoka, istovremeno na veoma ubedljiv način štiteći interese optuženog, ovo sudsko veće , pre svega poštujući član B-92 Statuta ovog suda,  optuženog osuđuje na dvadeset osam doživotnih zatvorskih kazni.

Dvadeset sedam doživotnih kazni će te služiti u državam članicama EU, svaku doživotnu, u po jednoj državi članici, što je ujedno i dokaz da su sve članice unije jednake, kako je to nedavno i utvrđeno usvojenim Lisabonskim sporazumom. Budite ponosni, kao što smi i mi ponosni, kao što će siguran sam i vlast u Srbiji biti ponosna , što je ova i ovakva presuda prvi i pravi dokaz tog jedinstva, kome je i vlastu u Srbiji doprinela vašim izručenjem, kao i što treba da budete ponosni što EU počinje novu etapu svog razvoja baš ovakvom presudom, negujući i dokazujući istinske evropske vrednosti kao što su pravednost, pravičnosti i kako se to i na vašem i primeru vaše države i vaših sunarodnika dokazalo, pre svega humkanost. Ovom presudom se trudimo da nastavimo neprekinutu nit humkanosti koju pre svega sprovodi naša vojna organizacija NATO, u njenim,  kako ih tačno nazivaju humkanitarnim akcijama, sejući humke širom sveta, što je iako ničim izazvana i ovlašćena, sa pravom učinila nedavno i u Srbiji.

Sudsko veće takođe smatra da je uverljivost ovog svedočenja takva da nisu bili potrebni nikakvi drugi dokazi. Pri izricanju presude veće je cenilo kao još jednu otežavjuću okolnost  činjenicu da tokom čitanja presude sedite, što je dokaz nepoštovanja ovog suda.

Ipak, imajući humkanost u vidu,  omogućavamo vam da posle isteka dvadeset sedme doživotne kazne podnesete molbu za pomilovanje, pošto dvadeset osmu treba da odslužite u vašoj državi, koja će, zbog već pomenutog doprinosa,  tada imati status kandidata za člana EU,  što verujemo, ako Srbija bude postojala, što ne verujemo. Ako ne bude postojala, smatrajte da ste ipak imali sreće, jer smo prema vama pokazali samilost i razumevanje , koju vi niste imali za vaše žrtve.

Ukoliko želite da podnesete žalbu, imajte u vidu da su vaši sunarodnici koji su verovali u pravičnost ovog suda i žalili se na presude, dobili duže vremenske kazne. Svakako, zbog nepristrasnosti i uravnoteženog pristupa , te jednakog tretmana prema svim stranama, pripadnici drugih naroda su oslobađani zbog navodnih zločina koje su navodno učinili nad Srbima.

Ovaj sud su osnovale UN i  zbog toga je izvesno da će te u drugostepenom postupku biti osuđeni na onoliko doživotnih zatvorskih kazni, koliko je članica te organizacije. Takođe, u broj doživotnih kazni nismo uračunali SAD, što je dokaz nezavisne politike koju EU vodi naspram te države.Budite ponosni što se dokaz i te činjenice. Pri tome ovo sudsko veće nije uvereno da će vlastu u Srbiji biti ponosna na nešto što je nezavisno od SAD.

Tužiteljka: - Mi ćemo momentalno uložiti žalbu na ovu preblagu  i nedostojnu presudu. Smatramo da je kazna neprimerena težini učinjenog dela i da sudsko veće nije u potpunosti uzelo u obzir svedečenje ovog nadasve pouzdanog svedoka o holokaustu koji istorija ne pamti, kao i da je član B-92 Statuta ovog suda, sudsko veće protumačilo u korist optuženog.

Branilac optuženog koga je imenovalo tužilaštvo: - Tako je!

Predsednik sudskog veća :- Takođe, na osnovu ovog istinitog, uverljivog i potresnog svedočenja, ovaj sud će zatražiti da Evropski parlament donese rezoluciju o genocidu izvršenog srebrnom kašikom, kao i da to učini i parlament u Srbiji.

Branilac optuženog koga je imenovalo tužilaštvo: - Tako je!

Mržen Serdemović: - Ne.