Kako sam zaključio da sam lezbejka

Čini mi se da nešto nije u redu sa ovim savremenim svetom, pa i sa savremenom Srbijom, jer je Srbija deo savremenog sveta. Čini mi se da nešto nije u redu ni sa mnom, jer sam i ja deo savremene Srbije i otkrih da sam i ja savremen.

Nevolje me prate oduvek, jer su me oduvek privlačile žene, pa sam zaključio da sam lezbejka. Nisam imao kome da se žalim, nisam ni pokušao da se učlanim u neku NVO koja bi blagonaklono gledala na moj problem. Država nije imala razumevanja za moj slučaj, razumevanja koje bi pokazala nekom donacijom. Napominjem da je mnogo ovakvih kao što sam ja, tako da je većina u stvari ugrožena manjina.

Ali ja sam strpljiv čovek i dočekao sam mojih pet minuta.

A strpljenje se nagrađuje. Na primer, besplatne akcije vrednosti hiljadu evra – koje sada vrede dvadeset evra i ukoliko im vrednost bude rasla ovim tempom dostići će obećani iznos za nekih pedeset godina, taman na vreme da se tada potroše za proslavu prvih penzionerskih dana sadašnjih akcionara.  U isto vreme se očekuje i da Srbija bude veoma blizu prijema u EU. Ova socijalno odgovorna Vlada time opet dokazuje da ima jasnu viziju dugoročnog razvoja Srbije.

Što se tiče dugoročnog razvoja stanovnika Srbije, uprkos mnogobrojnih kritika Vlada ni tu nije omanula. Napisah već da sam počeo da se osećam nelagodno, odnosno kao ugrožena manjina, pošto sam lezbejka. Ali tu je naša dušebrižna dogovorna (jer je plod dogovora, više spoljnih, a manje unutrašnjih) i odgovorna (jer odgovara više spolja nego unutra) Vlada, koja nas brzinom brzih srpskih vozova vodi u EU. Predložila je, a Skupština je dogovorno (isto) i odgovorno (opet isto) usvojila Zakon o zaštiti manjina. Štaviše, omogućila je i javna okupljanja, pa i parade nas sa ovakvim usmerenjima.

Međutim u ovoj zaostaloj, takoreći evropskoj sredini digla se hajka, kao da smo nenormalni.

Trpeo sam i trpeli smo strpljivo noseći preteško breme ugroženih. Tome je sada kraj, jer je trpljen-spasen. Iako nismo nenormalni, mi sada imamo naša prava koje nam garantuju Zakon, Skupština, Vlada i predsednik.

Pravo da nemamo posao, pravo da plaćamo račune, pravo da izdržavamo birokratiju, pravo da gledamo zatvorenih očiju i da pričamo zatvorenih usta (to jest pravo na demokratiju), pravo da glasamo kao da se pitamo i kao da nešto odlučujemo, pravo da budemo gluvi za sve informacije osim zvaničnih, pravo da im verujemo, pravo da budemo ugroženi, pravo da zbog uživanja svih ovih prava postanemo i ostanemo (ne)normalni.

Toliko prava, a nijedna obaveza.

Eto šta se sve može postići i dobiti kada si strpljiv, trpljiv i ćutljiv.