Budi se Sever i Jug

Probudi se ujutru Sever, tmurno, kišovito nebo, pipne radijatore - baš dobro greju. Istušira se zatim Sever u svom novom đakuzi tušu i popije oranž đus 100% prirodan. (Jedino što nije razmišljao otkuda u Austriji 100% prirodne pomorandže, ali, dobro...) Doručkuje cerealije i pročita u novinama izveštaje sa berze. Odveze se na posao u svojoj novoj limuzini, gde ga na stolu čekaju planovi za proizvodnju novih laptopova i kućnih robota. Za ručak pojede tri lista zelene salate (što bi rekao Žika Obretković) i popije čašu negazirane francuske mineralne vode. Vrati se kući, otvori konzervu belgijskog piva, upali televizor i zadrema, imao je naporan dan. Onda se trgne, probudi, ode da se istušira pre deset sati da ne bi ometao komšije, takav je red. Obeća svojoj plavuši da će za vikend imati ludi provod i dobar sex i cmokne je za laku noć.

Juga ujutro dočeka vrućina. Izađe krmeljiv pred svoj kućerak na obali i otpliva malo, tek da se protegne. Ubere pomorandžu sa komšijinog drveta, neće se komšija naljutiti, jedna pomorandža manje više. Zatim se jedva dovuče do kafića, pomisli ko će po ovoj vrućini još da radi, otvori novine, prvo sportsku stranu. Popije, jednu, drugu, treću kafu i dok si dlanom o dlan, već je podne, vreme za pauzu za ručak  Sarmice od vinovog lišća. Uveče kada se vrati kući, čeka ga podatna crnka i onda dugo, dugo vode ljubav. Onda njih dvoje odu na igranku gde su svi raspevani i razigrani i svako igra sa svakim. Vrate se tek kasno, pred zoru, policajcu koji ih zaustavi samo odmahnu rukom, a i on njima odmahne, neće ih valjda kontrolisati.

Onda jednoga jutra osvane vest da je Jug bankrotirao. Jug, prvo što pomisli: „za sve su krivi njegovi zemljaci, južnjaci, eksperti, koje je on poslao da ih školuje na Sever, a oni onda došli natrag (tamo na Severu, ni Severu, ni nikom drugom ti eksperti nisu nikada ni bili potrebni, zato su se i vratili na Jug) da šire znanje i novu veru. Zatvorili i ono malo fabričica koje je Jug imao i uzeli nove povoljne kredite od Severa. Kako i od čega sada da vrati sve te kredite, pomisli Jug, ali onda se ipak malo razvedri: „pa dobro, sunce i more su i dalje topli, pomorandže i dalje rastu, a feta i masline isti su kao i pre.“ I Jug te večeri opet izvede svoju crnku na ples i muziku. Kola, kojim se odvezu na ples, stara su i nikakva, ali ih turisti sa Severa i naročito Istoka, slikaju da bi ih posle prikazivali kod kuće kao oldtajmere.

Sever se ipak više uplaši, jer kada Jug bankrotira, ko će onda kupovati laptove i robote koje je Sever projektovao (a Istok sklopio)? Ako Jug bude imao para samo za fetu, masline i ples, povući će sve za sobom i kako će onda Sever da zaradi pare da greje svoje radijatore? Šta da radi? Da opet navuče šlem i čizme i da se preseli na Jug? Ali, šta tamo da radi? Šta ako Sever ne uspe da promeni Juga, šta ako Jug pokvari Severa, pa i Sever počne samo da peva i igra i ne radi ništa? Možda je bolje da mu Sever ipak da još malo para, još malo zajma, još malo kredita, pa neka Jug i dalje igra i peva, ali da ima para da kupuje ono šro Sever proizvede? Ili je možda još bolje da Sever promeni svoje škole i da drukčije uči eksperte koji mu sa Juga dolaze na školovanje. Možda da ipak pre svega promeni veru i ideologiju i da više ne školuje južnjake na način na koji ih je školovao? Možda je bolje da ih pusti da žive kako su i do sada živeli?

P.S. Ovo nije priča ni o Grku Zorbi, niti pak moderna antiglobalističla basna o cvrčku i mravima. Ovo je priča o dve ambasadorke i dva prijema u Beogradu. 5.jula na prijemu kod ambasadorke Venecuele nije se pričalo o politici. Svirala je original latino muzika i na čelu sa ambasadorkom svi su đuskali. Na prijem pretodnog dana kod jedne druge ambasadorke, nisu me ni zvali. Verujem da je bilo mnogo ozbiljnije i da su se delili resori i sastavljala vlada. No, šta će meni resori? Ja ipak više volim sir i masline, ples i crnke. Dobro, volim i plavuše, ali, o tome drugi put.