Ambasadori iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke se već godinama direktno mešaju u politiku Srbije. Život svih nas je zavisio i zavisi od njihovih aktivnosti i izjava. Srbija poslednjih godina krši Bečke konvencije, diplomatske i konzularne, jer toleriše neprimereno ponašanje stranih diplomata.

Kako je očigledno da u našoj politici ima sve manje morala tako su i preletači sve učestaliji i preletanje postaje sve lakše. U tom pogledu smo ispred modernih zapadnih demokratija, to jest kod nas je „moralna supstanca“ koja podmazuje sistem brže iščilela iz političke mašinerije.

Da bismo bili sigurni da li se neki stranac meša, ili se ne meša u naša unutrašnja pitanja trebalo bismo da vidimo jasnu granicu sopstvenog suvereniteta. Gde je ta granica i šta je naš suverenitet, bitnija su pitanja od promene naziva ulica, pa čak i stanja šokiranosti diplomata. 

Reč je o „obeležju“ koje bi trebalo da podseti da su se na ovim mestima nalazili „koncentracioni logori“ u kojima su stradali Hrvati koje je u vreme ratnih zbivanja, devedesetih godina, zarobila JNA, tada još jedina legitimna vojna sila na prostorima bivše Jugoslavije.

Nema „povorki“, nema istopolnih brakova. Ili će se 20. septembar postati lajtmotiv sadašnje vlasti. U tom slučaju, vlast i radikalne LGBT grupe su ti koji su generatori nasilja – nasilja nad biračkom voljom građana Srbije, koju se nisu udostojili ni da konsultuju.

Većina slobodnomislećih ljudi u Srbiji već je uverena da smo predmet tzv. meke okupacije. Nju simbolišu zarobljeni mediji i teledirigovani političari. Ali, sa političkom represijom, zabranom raznih organizacija i hapšenjem njihovih lidera, dobićemo pravu, "tvrdu" okupaciju. 

Na zvanično pitanje upućeno Zavodu za statistiku, imamo li nacionalni zdravstveni račun i koliko ukupno trošimo za zdravstvo, zvaničan odgovor glasi – nemamo nacionalni zdravstveni račun, nema podataka. Možda odgovor imaju astrolozi?  

Situacija u zdravstvu je najdrastičniji dokaz društvene krize i apsurda. To se pre svega ogleda u veoma zastareloj organizaciji zdravstvene službe koja ne odgovara sadašnjem vremenu visoke tehnologije.

Srpski narod nikad nije čuo od zvaničnika SAD i Francuske ni jednu reč izvinjenja u vezi sa smrću ma i jednog deteta tokom bombardovanja, niti o zagađenju Srbije municijom sa osiromašenim uranijumom. Naši zvaničnici se utrkuju u tome ko će manje pitati i uznemiriti Zapad.