Куба је током последњих педесет година била иритантни изузетак тој политици, али руководиоци САД морају јасно ставити на знање како Чавесовој влади, тако и Медведев/Путиновој администрацији да Вашингтон неће толерисати још један изузетак.

На нивоу глобалних економских процеса, утицај Русије, отворено говорећи, није онолики, колики би ми хтели да буде. Али могућности наше земље морају бити значајне, како приличи историјској улози Русије. Савладаћемо кризу, заосталост и корупцију. Изградићемо нову Русију. Русија, напред!

Обама је већ одобрио слање додатних 21.000 војника у Авганистан ради повећања броја америчких снага на 68.000. Један виши функционер Министарства одбране је рекао да се сматра да ће генерал МекКристал тежити да повећа америчке снаге до јачине од 80.000 војника.

Сасвим је јасно да речи “пронађена” и “сумња се” не иду заједно у саопштењу једне озбиљне медијске куће. Остаје недоумица да ли је то случајност или нешто што је постало симптоматично када су у питању изјаве овог типа.

Разлика између Америке из времена прохибиције и Србије данас је у томе што овде неће бити могуће да се појави неки Ал Капоне који би профитирао од продаје никотина. Зато што у Србији новац од продаје никотина не иде мафији, него држави.

Иста идеологија која позива на национално и верско јединство скрива класно нејединство у оквиру исте нације и вере. То је данас њена основна друштвена улога, да покуша да помири капиталисте и раднике, експлоататоре и експлоатисане.

Било је ту и провокатора, али су они брзо напустили скуп и отишли да праве неред по улицама. Тада је СНП 1389 јавно, што је први пут на Балкану, спалио заставу мрске ЕУ. Ове године симболички смо, на исти дан, запалили заставу НАТО испред Вечне ватре.

Постављање Даничића уместо Шормаза свакако не иде у прилог тези да Војислав Коштуница води Демократску странку Србије према бољој будућности. Чиме се још једном намеће питање да ли је можда Драган Шормаз био у праву?

Сви ти „децентрализатори“, као што су Чанак, Кацин или Цоле, очигледно, мисле да смо неинтелигентни и  безумни, очигледно мисле да је веома забавно и уносно пред нашим очима и за наш новац растурати ову државу.

Велика је штета што је политизација победе над фашизмом на неки начин бацила сенку на овај свечани догађај, али једно је сигурно – тековине рата ће упркос овој политизацији остати вечне, јер жртве и разлог због којег су  поднете никада не смемо да заборавимо.