Докази су неумољиви да Вашингтон има Русију и Кину на мети. Да ли је циљ да се униште обе земље, или само да им се осујети свака могућност супротстављања хегемонији Вашингтона, није јасно. 

Када је 29. априла прошле године Божидар Ђелић потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Србија се од тог потеза тресла све до избора, који су одржани 11. маја. Зашто је годину дана после еуфоричног потписивања, питање Европе стављено на дубоки лед?

Док са једне стране западни званичници и медији отворено говоре о недемократичности, бруталности и злоделима Асадове власти, са друге стране мало се говори о томе ко су противници Асаду окупљени у Сиријском националном савету и шта су њихови циљеви.

Превелики је број искоришћених прилика да би се његова каријера приписала само срећи. Нити је то могуће постићи уз помоћ само једног талента или технике. Чак је и умро на време, баш на самом почетку велике кризе која је уништила његову државу и режим.

Шансе да Британија изађе из ЕУ током неколико следећих година су веће него икада. Пре свега, Британија се никада није заљубљивала у Европу, и на првом месту је меркала трошкове насупрот економским користима.

Тадић је изјавио да је „потребно променити изборне законе, законе о регистровању и финансирању странака” и дефиницију броја посланика. Дакле, Тадић сматра много значајним промене изборних закона, при чему мисли на увођење комбинованог система - већинског и пропорционалног.

Поједини аналитичари сматрају да промена власти у Парагвају не би ни могла да се деси уколико већ унапред није одобрена у Вашингтону, наводећи да је Парагвај после Хондураса, други Обамин државни удар. То су за сада ипак претпоставке.

Бора је био дипломата врхунског домета. Могао је то бити, пре свега, зато што је, као правник и аналитичар, добро прознавао суштину дрштвених и политичких процеса, зато што је познавао циљеве и могућности како своје земље тако и земље слуижбовања и што је био у стању да реално сагледа могућности за сарадњу.

Високи представник и Канцеларија ОХР прилично уверљиво показују одбојност према РС и њеним институцијама. То најбоље показује велики број нерегуларно пренесених ентитетских надлежности, број наметнутих одлука и смењених кадрова.

Народ, у потпуности слуђен актуелним дешавањима, гледа у неверици како се врши примопредаја власти, уз пуно међусобних, чак и нескривених смешака и намигивања, па чак и јавних међусобних очијукања у стилу “могли би и заједно да владамо”, уз крајњи закључак “нека, рано је, има времена, следећи пут”!