.jpg)
| Редовни бројеви | |||
Број 1-2/2009 Тема: Савремена политичка филозофија |
 |
 |
 |
 Садржај Резимеи Summaries Contents САДРЖАЈ Уводник......................................................................................... 3
ТЕМА БРОЈА
савремена политичка филозофија
Милица Весковић
Централизована монархија или слободан савез: недоумица
у оквиру Кантовог пројекта.................................................... 7
Давид Пуповац
Кантова теорија права и појам јавног.................................... 29
Милош Букумира
Фихтеово оправдање државе.................................................. 61
Тамара Попић
Ролсова и Погеова концепција „права народа“
– упоредна анализа................................................................. 85
Драгана Трипковић
Ернест Гелнер и Ентони Смит: Две идеје о настанку
и будућности нација............................................................... 127
Јелена Манић
Неки аспекти моралне анализе савременог капитализма..... 151
Богдана Кољевић
Рођење мноштва и моћ биополитике код Харта и Негрија.. 173
Огледи
Мирослав Јевтовић
Скица за интелектуални портрет Ремона Арона................... 201
Јован Ћирић
Криза морала и корупција...................................................... 233
Мирослав Свирчевић
Прослава 150-годишњице Светоандрејске скупштине –
један необележени јубилеј...................................................... 253
Сучељавања
Мило Ломпар
Титоизам и секуларно свештенство....................................... 263
Ђорђе Станковић
Историјска наука и политички судови................................... 287
Осврт
Радош Љушић
Историографија одбира, србофобије и југофилије............... 303
Рецензије, прикази
Иван Милић
Објективност и релативизам
(Адам Свифт, Политичка филозофија)................................. 343
Владимир Милутиновић
Жижекова филозофизација хришћанства
(Славој Жижек, Чудовишност Христа)................................. 347
Мирослав Свирчевић
Омаж теоретичару сукоба цивилизација
(Семјуел Хантингтон, Амерички идентитет)...................... 352
Саша Гајић
Против струје
(Марк Сеџвик, Против модерног света)............................... 357
Немања Џуверовић
Од религије до насиља
(Марк Курлански, Ненасиље, историја опасне идеје).......... 360
Жељка Бутуровић
Бајка о рационалном гласачу
(Bryan Caplan, The Myth of the Rational Voter)....................... 363
Слободан Антонић
Идеолошки изговор за доминацију
(Група ауторкиња, Неко је рекао феминизам? Како је
феминизам утицао на жене XXI века).................................. 366
Contents......................................................................................... 373
Нспм
Београд
Централизована монархија
или слободан савез: недоумица
у оквиру Кантовог пројекта
Сажетак: Републиканизација, слободан савез држава и поштовање хоспиталитета јесу услови које Кант поставља државама ради достизања мира. Други услов, успостављање слободног савеза држава, јесте извор многих несугласица Кантових интерпретатора. Ови прикази се крећу од захтева за потпуном независношћу држава до захтева за постојањем супранационалне власти. Осврћући се на различитост природног стања држава од природног стања појединаца, неповредивост народног суверенитета и неодвојивост етике од политике, аутор покушава да укаже на праву природу овог савеза. Основни став је да је овај филозоф од нација-држава захтевао да ступе у слободну федерацију у којој ће њихов суверенитет бити у потпуности очуван. Само у овако схваћеном савезу слобода сваког појединца може остати ненарушена, што је услов да постигнути мир буде у складу са захтевима ума.
Кључне речи: вечни мир, слободан савез држава, централизована монархија, природно стање, друштвени уговор, ум, слобода, суверенитет.
Milica Vesković
CENTRALIZED MONARCHY OR FREE ASSOCIATION: DOUBTS ABOUT KANT’S PROJECT
Summary
Republicanization, free association of states and hospitality are Kant’s conditions that states have to meet if they want peace. Another condition, a free association of states caused many disputes among Kant scholars. Their interpretations range from full independence of states up to supranational authority. By looking into difference between the natural state of countries and natural state of the individual, inviolability of sovereignty of people and the inseparability of ethics and politics, I tried to point to the real nation of this association. It is my opinion that this philosopher wanted nation states to form a free federation in which their sovereignty shall be preserved. This is the only kind of association which can keep every individual’s freedom intact, and is necessary to harmonize the achieved peace with the requirements of the reason (Vernunft).
Key words: perpetual peace, free association of states, centralized monarchy, natural state, social contract, reason, freedom, sovereignty.
Давид Пуповац
Београд
Кантова теорија права и појам јавног
Сажетак: Централна тачка Кантове практичне филозофије јесте категорички императив. Поред тога, његово одређење права неизоставно прати и проблем јавног, и то у два смера – с једне стране јавно право које је везано за државу, а са друге стране јавну употребу ума која је усмерена ка држави, а припада грађанима. Оба појма, јавно право и јавна употреба ума, гарантују највећу могућу спољашњу слободу и једнакост грађана. Циљ овог рада јесте расветљење појма јавног извођењем из самих принципа практичког ума. Иако Кант нигде не говори о идеји јавног, рад показује да ову идеју ум намеће нашој пракси. Крајњи резултат је да се читава Кантова политичка филозофија може интерпретирати кроз појам јавног, где се поштовање те идеје јавља као нужан услов праведности.
Кључне речи: јавно право, приватно право, ум, слобода, етика, воља, хтење.
David Pupovac
KANT’S THEORY OF LAW AND THE CONCEPT
OF THE PUBLIC
Summary
The key point of Kant’s practical philosophy is categorical imperative. Apart from that, his definition of law is followed by the problem of the public, and it has two aspects – on the one hand, there is public law, which is associated with the state, and on the other, there is the public use of reason directed toward the state, and it belongs to its citizens. Both public law and public use of reason guarantee the highest possible level of external freedom and equality of citizens. The aim of this paper is to shed light on the concept of the public by deriving it from the very principles of the practical reason. Although Kant never speaks about the idea of the public, this paper shows that the reason imposes this idea on our practice. The final conclusion of this paper is that Kant’s political philosophy can be interpreted through the concept of the public, in which adherence to this idea is the necessary condition for justice.
Key words: public law, private law, reason, freedom, ethics, will, willingness.
Милош Букумира
Београд
ФИХТЕОВО ОПРАВДАЊЕ ДРЖАВЕ
Сажетак: Потреба за оправдањем државе произилази директно из Фихтеових спекулативних ставова. Човек, тј. оно Ја лежи у основи сваке мисли, постојања и сваке вредности. Његова суштинска и највећа вредност на којој се гради његово читаво постојање је слобода.Слобода је начин човековог постојања, јер се он и одређује преко свог слободног деловања. Било која држава, да би уопште постојала, мора одузети део природне слободе сваког свог грађанина. Услед тога је држави потребно оправдање које Фихте изводи рационалним објашњењем њеног постојања. Он то чини тако што доказује да човек кроз своју слободу остварује право на својину, што захтева постојање уговора који гарантује сигурност сваком појединцу. Тако настаје држава директно из потребе ума, а са циљем уређења правних односа међу људима и њиховог напредовања у култури према слободи.
Кључне речи: Фихте, човек, слобода, држава, својина, уговор.
Miloš Bukumira
FICHTE’S JUSTIFICATION OF THE STATE
Summary
The necessity to justify the state comes directly from Fichte’s speculative attitudes. Man, i.e. his I, is the core of every thought, existence and every value. The essential and highest value of man, which is the foundation of his existence, is freedom. Freedom is a means of man’s existence, because he is determined through the freedom of his actions. In order to exist, every state has to deprive each citizen of part of his natural freedom. Therefore, the state needs justification for that, which Fichte does by giving a rational explanation of its existence. He does it by proving that man exercises his right of ownership through his freedom, which requires a contract which guarantees safety to every individual. That is how the state comes directly from the need of the reason and its purpose is to establish legal relations between people and to help them progress in culture toward freedom.
Key words: Fichte, man, freedom, state, ownership, contract.
Тамара Попић
Хумболт универзитет
Берлин
Ролсова и Погеова концепција
„права народа“ – упоредна анализа
Сажетак: У овом раду изложена је упоредна анализа двају становишта међународне правде и међународних односа Џона Ролса и Томаса Погеа. Основни предмет анализе су Погеове и Ролсове концепције „права народа“ као концепције правде за међународно друштво. Први део рада бави се испитивањем кључних идеја Ролсове теорије међународне правде изложене у његовом делу Право народа. Други део рада посвећен је Погеовој критици Ролса и излагању темељних поставки његовог схватања међународне правде која почива на идеји институционалног космополитизма заснованог на људским правима. Кроз испитивање њихових становишта ауторка издваја два проблема која, према њеном мишљењу, представљају основни предмет спора између поменутих филозофа. Први проблем тиче се начина на који либерална демократска друштва могу и треба да толеришу друштва чије се унутрашње политичко уређење разликује од њиховог и оправдано је на темељу другачијих филозофских и политичких принципа. Други проблем тиче се међународне дистрибутивне правде и у оквиру њега се разматра у којој мери либерални народи имају дужност да пруже помоћ сиромашним друштвима која нису у стању да успоставе добро уређене, праведне институције и обезбеде добробит свих појединаца који у њима живе. У светлу Ролсових и Погеових решења за ова два проблема ауторка разматра основне тачке њихових схватања међународне правде: њихову одлуку да за субјекта међународног права изаберу народ или појединца, њихово тумачење људских права, као и њихов однос према нелибералним народима.
Кључне речи: Ролс, Поге, међународна правда, толеранција, међународна дистрибутивна правда, људска права, космополитизам.
Tamara Popić
Rawls’s and Pogge’s concept of the Law
of Peoples – a comparative analysis
Summary
This paper exposes the comparative analysis of two views of international justice and international relations, presented by John Rawls and Thomas Pogge. The main subject of the analysis is Pogge’s and Rawls’s conceptions of the “Law of Peoples” as the conceptions of justice for international society. The first part of the text examines the major ideas of Rawls’s theory of international justice exposed in his book The Law of Peoples. The second part of the text deals with Pogge’s critique of Rawls and expounds the main ideas of his version of international justice based on the idea of institutional cosmopolitism founded on human rights. Through examination of their views, the author distinguishes two problems which, in her opinion, present the main clashing point between the two philosophers. The first problem concerns with the way in which liberal democratic societies can and should tolerate other societies whose political system differs from their and is justified on the basis of different philosophical and political principles. The second problem deals with international distributive justice and examines whether the liberal peoples have a duty to help poor societies which are not able to establish well-ordered, just institutions and the well-being of all their members. In terms of Rawls’s and Pogge’s solutions for these two problems, the author considers the key points of their views on international justice; their decision to take individuals or peoples as subjects of international law, their interpretation of human rights, as well as their relation to the non-liberal peoples.
Key words: Rawls, Pogge, international justice, tolerance, international distributive justice, human rights, cosmopolitism.
Драгана Трипковић
Београд
Ернест Гелнер и Ентони Смит:
Две идеје о настанку и будућности
нација
Сажетак: Један од најважнијих проблема теорије нације и национализма јесте дефинисање појма нације. Овај проблем подстиче дебату о објективности елемената које појам нације укључује, као и недоумице поводом његовог настанка. Као могући одговори нуде се две теорије. Теорија Ернеста Гелнера, који је заступник модернистичког модела, држи становиште по којем је нација производ услова модернизације, нешто што је настало и створено, па зато може и да пропадне, тј. да буде превазиђено. Насупрот њему, Ентони Смит тврди да корени нације сежу у предмодерно доба, што имплицира њено постојање и трајање независно од друштвених услова.
Кључне речи: нација, националност, етницитет, модернизација, национални идентитет.
Dragana Tripković
ERNEST GELLNER AND ANTHONY SMITH: TWO IDEAS ABOUT THE CREATION AND FUTURE OF NATIONS
Summary
One of the most important issues of the theory of nation and nationalism is how to define nation. This issue gives rise to a debate about the objectivity of elements included in the concept of nation and doubts about the formation of this concept. There are two theories which could answer these questions. According to Ernest Geller, a proponent of Modernity, nation is a product of modernization, something that was formed and created and can therefore perish, i.e. become outdated. On the other hand, Anthony Smith claims that the roots of nation can be found in Premodernity, which implies that it exists independently of social conditions.
Key words: nation, nationality, ethnicity, modernization, national identity.
Јелена Манић
Београдска отворена школа
Београд
Неки аспекти моралне анализе
савременог капитализма
Сажетак: У овом раду морални статус савременог капитализма анализира се са становишта утилитаристичке, Кантове и Ролсове етичке теорије. Структурни елементи пословања у капитализму подвргавају се проценама усаглашености са принципом корисности, категоричким императивом и принципима правде, нарочито са другим принципом. Док је са утилитаристичке позиције капитализам потпуно прихватљив, и сам представља својеврсно отелотворење утилитаристичког принципа, доводи се у питање оправданост капиталистичког система из угла друге две етичке теорије. Анализа индивидуалне мотивације и мотивације корпорација за економско деловање, однос теорије друштвено одговорног пословања и теорије заинтересованих страна модерних корпорација, потом и питање економских слобода, стављају се у контекст разматрања.
Кључне речи: капитализам, категорички императив, лични интерес, друштвено одговорно пословање, теорија правде, теорија заинтересованих страна модерних корпорација.
Jelena Manić
Some aspects of moral analysis of modern
capitalism
Summary
This paper deals with the moral analysis of the contemporary capitalism from the perspective of utilitarian and Kantian ethics, as well as from the perspective of the Rawls’s theory of justice. Compatibility of business structural elements with the utility principle, categorical imperative and theory of justice, is being assessed. Explicit adequacy between utilitarianism and capitalistic principles is presented, while such adequacy with other ethical theories is being inquired. Individual as well as corporative motivations for economic conduct on the market, socially responsible business and stakeholder theory of modern corporations, as well as economic freedom concept, are being analyzed in the framework of the paper.
Key words: capitalism, categorical imperative, individual interest, socially responsible business, theory of justice, stakeholder theory of modern corporations.
Богдана Кољевић
Нова школа за друштвена истраживања
Њујорк
Рођење мноштва и моћ биополитике код Харта и Негрија
Сажетак: У овом чланку аутор разматра теоријску и практичну концепцију биополитике Антонија Негрија и Мајкла Харта како су изложене пре свега у делима Империја (Empire) и Мноштво (Multitude). Анализирајући идеју о биомоћи као карактеристичној за савремену империју, аутор се усредсређује на питања парадигме рата и мира као простора биомоћи, тј. на начине на које се Фукоово и сасвим другачије Агамбеново разумевање биополитике преплићу у артикулацији „мноштва“ као новог политичког субјективитета. У другом делу рада експлицира се идеја „биополитичке производње“ као конститутивна за мисао о „позитивној биополитици“. Аутор аргументише да на темељу разлике између Империје и Мноштва, односно разлике између могућности демократског суверенитета и оповргавања такве могућности то представља одлучујуће место сусрета филозофског и политичког код Харта и Негрија и истовремено место где се појављују највећи изазови за њихов пројект.
Кључне речи: мноштво, биомоћ, биополитика, рат, мир, демократија, суверенитет, право, савремени дискурс.
Bogdana Koljević
THE BIRTH OF THE MULTITUDE AND
THE POWER OF BIOPOLITICS IN HARDT AND NEGRI
Summary
In this article the author considers the theoretical and practical conception of biopolitics in Antonio Negri and Michael Hardt, as they are exposed first and foremost in Empire and Multitude. Analyzing the idea of biopower as a characteristic of contemporary empire, the author focuses on the issues of paradigm of war and peace as the space of biopower, i.e. on the ways in which Foucault’s and completely different Agamben’s understanding of biopolitics interwine in the articulation of the „multitude“ as the new political subjectivity. In the second part of the essay, the idea of „biopolitical production“ is explicated, as constitutive for the thought of „positive biopolitics“. The author argues that on the basis of difference between Empire and Multitude, i.e. the difference between the possibility of democratic sovereignty and dissmisal of such possibility, represents the decisive moment of encounter of the philosophical and political in Hardt and Negri and simoultaniously the space where the greates challenges for their project emerge.
Key words: multitude, biopower, biopolitics, war peace, democracy, sovereignty, law, contemporary discourse.
Мирослав Јевтовић
Криминалистичко-полицијска академија
Београд
СКИЦА ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ПОРТРЕТ
РЕМОНА АРОНА
Сажетак: Ремон Арон је знаменити француски мислилац друге половине 20. века. Као дубоки познавалац друштвено-историјских феномена и, посебно, политичке динамике савременог света, Арон је увелико утицао како на развој новије друштвено-теоријске (филозофске и научне) мисли, тако и на обликовање главних образаца идеолошког мишљења на „западној страни“ донедавно дихотомно подељеног света. У раду су приказани кључни моменти Аронове богате интелектуалне биографије и критички су анализирани његови доприноси филозофији историје, социологији и политикологији као либералном политичко-идеолошком корпусу.
Кључне речи: Ремон Арон, филозофија историје, политичка филозофија, политикологија, либерално-демократска идеологија, методска скепса, критика, апологија.
Miroslav Jevtović
A SKETCH FOR THE INTELLECTUAL PORTRAIT
OF RAYMOND ARON
Summary
Raymond Aron is a notable late-twentieth century thinker. Being more than conversant with social and historical phenomena and political dynamics of the modern world, Aron had a great impact on modern social theory thought (both in science and philosophy) and on shaping the main patterns of ideological thought of the “western side” of the world which was until recently divided between two opposites. This paper presents key moments of Aron’s rich intellectual biography and gives a critique of his contributions to philosophy of history, sociology and political science, which form a corpus of liberal political ideology.
Key words: Raymond Aron, philosophy of history, philosophy of politics, political science, liberal-democratic ideology, method-skepticism, critique, apologia.
Јован Ћирић
Институт за упоредно право
Београд
КРИЗА МОРАЛА И КОРУПЦИЈА
Сажетак: У овом раду аутор говори о томе како је у последњих неколико година дошло до врло изразите кризе морала код младе генерације. Презентују се резултати многих истраживања, спроведених у последњих десетак–петнаест година међу младом популацијом у Србији, који показују да су себичност, хедонизам и индивидуализам постали најдоминантније моралне вредности, вредности које су прихваћене од највећег броја младих људи. Насупрот другим, просоцијалним вредностима. Према мишљењу аутора, ово недвосмислено води у криминал сваке врсте, а првенствено води у корупцију. С друге стране, присуствујемо и кризи ауторитета уопште, својеврсном скептицизму и моралном релативизму, а што, када је у питању судство, обично има врло неповољне последице на пад поверења у правосуђе, односно даље на ширење корупције. На све то, према мишљењу аутора, надовезују се и проблеми у вези са ратним догађањима на просторима бивше СФРЈ, који су продубљивали сваку врсту кризе, па и моралне.
Кључне речи: криза морала, себичност, индивидуализам, криза ауторитета, корупција.
Jovan Ćirić
THE CRISIS OF MORALITY AND THE CORRUPTION
Summary
Тhere is a link between corruption and crisis of morality Here, there are presented some researches in which it is shown that the young generation has accepted in the last few years in Serbia some new moral values based on selfishness, individualism and hedonism. The new spirit of time promotes new values as something desirable and socially acceptable. All of that was promoted especially in the mass-media. The author in this text speaks also about the moral scepticism of the man in the twentieth century. There is a problem of crisis of the authority generally speaking, especially crisis of the authority of some very important social institutions, such as family, church, judiciary. In that sense the untrust in judiciary, the belief that judiciary is corrupted leads to the corruption. In the media there were, in the last few years, many texts and comments given by politicians and some experts, in which it was explicitily said that the judiciary was corrupted. That situation had very negative impact on the normal work of the judiciary. There are aslo some other factors that had and still have influences on the crisis of morality and the author mentioned some of them.Behaivor of politicians usually is the example for the others. It also has to be said that almost everything that so called international community did in the crisis of former Yugoslavia was the negation of justice and morality and had the negative impact on the crisis of morality in Serbia Ordinary people in many situations had the opportunity to see that the power is above the law.
Key words: crisis of morality, selfishness, hedonism, young generation, spirit of time, crisis of authority, corruption.
Мирослав Свирчевић
Балканолошки институт САНУ
Београд
Прослава 150-годишњице Светоандрејске скупштине
Један необележени јубилеј
Сажетак: Рад је посвећен 150-годишњици сазивања чувене Светоандрејске скупштине у Србији, уз анализу њеног правно-политичког састава, рада и најважнијих одлука и критику актуелне српске политичке и интелектуалне елите, која није на достојан начин обележила овај изузетно значајан јубилеј за српску државно-правну повесницу.
Кључне речи: Светоандрејска скупштина, кнез, Савет, уставобранитељи.
Miroslav Svirčević
CELEBRATION OF 150TH ANNIVERSARY OF ST. ANDREW’S DAY ASSEMBLY: AN UNMARKED JUBILEE
Summary
This paper is devoted to the 150th anniversary of St. Andrew’s Day Assembly in Serbia and gives an analysis of its legal and political structure, activities, the most important decisions and criticizes the contemporary intellectual and political elites of Serbia, which did not properly mark this anniversary, which bears great significance for the history of Serbian state and legislation.
Key words: St. Andrew’s Day Assembly, Knez (royal title), Council, Defenders of The Constitution.
Editorial ........................................................................................ 3
TOPIC OF THE ISSUE
contemporary political philosophy
Milica Vesković
centralized monarchy or free association: doubts about kant’s
project....................................................................................... 7
David Pupovac
kant’s theory of law and the concept of the public............... 29
Miloš Bukumira
fichte’s justification of the state.............................................. 61
Tamara Popić
Rawls’s and Pogge’s concept of the Law of Peoples – a comparative analysis 85
Dragana Tripković
ernest gellner and anthony smith: two ideas about the creation
and future of nations................................................................ 127
Jelena Manić
Some aspects of moral analysis of modern capitalism........... 151
Bogdana Koljević
the birth of the multitude and the power of biopolitics in hardt
and negri.................................................................................. 173
Studies
miroslav jevtović
a sketch for the intellectual portrait of raymond aron............... 201
jovan ćirić
the crisis of morality and the corruption................................... 233
miroslav svirčević
celebration of 150th anniversary of st. andrew’s day assembly:
an unmarked jubilee................................................................. 253
Polemics
Milo Lompar
Titiosm and secularist clergy..................................................... 263
Đorđe Stanković
History and political courts....................................................... 287
Retrospection
Radoš Ljušić
A historiography of selection, Serbophobia and Yugophilia..... 303
Rewiews
Ivan Milić
Objectivity and relativism
(Adam Svift, Politička filozofija)............................................... 343
Vladimir Milutinović
Žižek’s philosophization of Christianity
(Slavoj Žižek, Čudovišnost Hrista)........................................... 347
Miroslav Svirčević
Homage to a civilization clash theoretician
(Semjuel Hantington, Američki identitet).................................. 352
Saša Gajić
Against the current
(Mark Sedžvik, Protiv modernog sveta).................................... 357
Nemanja Džuverović
From religion to violence
(Mark Kurlanski, Nenasilje, istorija opasne ideje).................... 360
Željka Buturović
The rational voter fairy tale
(Bryan Caplan, The Myth of the Rational Voter)....................... 363
Slobodan Antonić
Ideological justification for domination
(Grupa autorkinja, Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam
uticao na žene XXI veka).......................................................... 366
Contents......................................................................................... 373
|
