.jpg)
| Редовни бројеви | |||
Број 1-2/2008 Тема: Косово и европски идентитет Србије |
 |
 |
 |
|
Уводник
Тема овог броја Нове српске политичке мисли је Косово и европски идентитет Србије. Реч је о питању у односу на које се не само препознају и повлаче демаркационе линије на српској политичкој сцени, него – што је у теоријском, научном и културолошком смислу далеко важније – у великој мери артикулише, уобличава и усмерава целокупно стваралаштво из области друштвених наука и одређује његов даљи правац. Од одговора на питање како ћемо разумети питање Косова и питање свог европског идентитета, односно, питање односа српског националног идентитета и наднационалне, европске вредносне и политичке идентификације и њихову међусобну везу умногоме зависи какав ће идентитетски образац овог народа бити успостављен и какав ће бити референтни оквир унутар којег ће се градити будућа српска политикологија и друштвена наука, као и српски духовни и културни простор. С друге стране, проблематизација Косова и европског идентитета, иако на први поглед може тако деловати, није само српско питање и питање о Србији. То је проблем ширих размера у политичком, правном, социолошком и филозофском смислу, с обзиром да собом отвара како начелно питање односа националног и наднационалног идентитета, тако и питање о самом пројекту и будућности ЕУ (као првог транснационалног савеза у историји) у светлу актуелног окретања према категоријама државе и нације у постглобалном свету. Најзад, ово питање подразумева и низ стручних расправа до којих је дошло поводом самопрокламоване независности Косова супротно међународном праву и чињеници да никада и нигде у новијој историји сувереност једне државе није била доведена у питање на начин на који је то учињено у случају Србије. На тај начин, питање Косова и европског идентитета истовремено се испоставља и као питање о држави, суверености, праву, демократији, садашњости и будућности Европе, и, са друге стране, као нормативно питање о вредностима, значењу, смислу и тековинама европске цивилизације, дакле, питање које је, стога, од значаја и за светски политиколошки, социолошки, правни и политичко-филозофски дискурс. Шта је, дакле, европски одговор на европски проблем? Какав је стварни однос српског националног идентитета и европског идентитета већине српског народа? У ком смислу је питање Косова неодвојиво и парадигматично за српски национални идентитет? Односно, није ли, напротив, управо идеја о Косову као неодвојивом делу Србије заснована на принципу мултиетничности, а не на националном принципу? У каквом односу стоје категорије суверености и сецесије према питању идентитета? Да ли је могућа и у пракси остварива идеја о истовременом остварењу националног и наднационалног идентитета? Која је веза између идентитета и демократије? Ово су нека од питања на које угледни политиколози, социолози, филозофи и историчари одговарају у тематском блоку овог броја Нове српске политичке мисли. Темат започиње анализом Радмиле Накараде у којој се аргуменише у прилог тезе да се целокупан однос ЕУ према распаду бивше СФРЈ, а нарочито косовском питању, показао као неадекватан и у суштинском смислу „неевропски“. Следи филозофски прилог Богдане Кољевић, у којем се наднационални и национални идентитетски обрасци разматрају кроз политичке пројекте САД и ЕУ у протеклој деценији, са посебним освртом на Косово и Метохију и питање демократије. Слободан Самарџић анализира идеју о „прецедентном карактеру“ косовског проблема као класичног случаја захтева за сецесијом, док Горан Николић излаже структуру демографских процеса на Косову и Метохији након Другог светског рата и друштвене последице тог процеса. Социолошки рад Слободана Миладиновића излаже резултате емпиријских истраживања српског јавног мњења о проблему Косова и Метохије, а у прилогу Ивоне Лађевац и Драгана Ђукановића износи се закључак о само привидној мултиетничности и стварној етничкој подељености на простору Косова. У анализи Јелене Пономарјове излаже се идеја о квазидржавности као облику ширења глобалног управљања, док се у прилогу Драгомира Анђелковића образлаже идеја о Косову као огледалу европског идентитета Срба. У рубрици Огледи доносимо критичку анализу Владана Кутлешића поводом мишљења Венецијанске комисије о новом уставу Србије, као и текст Наде Радушки, која даје упоредни преглед модела по којима се мањинска питања решавају у различитим европским државама. У истој рубрици објављују се и радови Лорне Штрбац и Зорана Крстића о различитим аспектима проблема глобализације, као и разматрање Дејана Вука Станковића о Поперовој и Хајековој критичкој ревизији колективизма. У овом броју Нове српске политичке мисли објављујемо и превод недавно преминулог руског филозофа Александра Панарина, као и осврте, рецензије и приказе Дејана Петровића, Добрице Гајића, Небојше Вуковића, Марија Брудара, Милице Весковић и Славише Орловића.
Уводник ........................................................................................3
ТЕМА БРОЈА: КОСОВО И ЕВРОПСКИ ИДЕНТИТЕТ СРБИЈЕ
Радмила Накарада Европски одговор за eвропски проблем............................................ 7 Богдана Кољевић Косово и Европска унија: питања идентитета и демократије ......................19 Слободан Самарџић Сувереност – самоопредељење – сецесија ............................................33 Горан Николић Албански популациони бум на Косову и Метохији након Другог светског рата ......................51 Слободан Миладиновић Преговори о статусу Косова – поглед из српског угла: између праведног и реалног ......................67 Ивона Лађевац и Драган Ђукановић Косово – између прокламоване мултиетничности и стварне етничке подељености ......................93 Jeлена Пономарјова Квазидржавност као инструмент хегемоније: случај Косовo ......................105 Драгомир Анђелковић Косово као огледало eвропског идентитета Срба ............................................121 Огледи Владан Кутлешић Венецијанска комисија о Уставу Србије ............................................137 Нада Радушки Решавање мањинског питања у развијеним eвропским државама – Оландска острва као узор ......................153 Лорна Штрбац Културна глобализација ............................................167 Зоран Крстић Глобализација и десуверенизација ............................................189 Дејан Вук Станковић Поперова и Хајекова критичка ревизија колективизма ............................................207
Превод Александар Панарин Хришћански фундаментализам против „тржишног тероризма“ ......................227
Осврти, рецензије, прикази Дејан Петровић Партнерство уместо непријатељства (Џон Лојд, Шта медији раде нашој политици) ......................249 Добрица Гајић Балкан у 19. веку (Анђело Тамбора, Кавур и Балкан) ............................................253 Небојша Вуковић Будући пут Русије (Юрий Николаевич Голубчиков, Владимир Федорович Нестеренко, Будущее России) ......................265 Марио Брудар Узалудан ангажман (Бранислав Крстић, Ампутирано Косово – одбрана Милошевића која траје) ......................272 Милица Весковић Од мита до идентитета (Пјотр Кунцевич, Легенда Европе) ............................................275 Славиша Орловић Од слободе једног до слободе свих (Војислав Становчић, Политичка теорија) ............................................279
Contents ..................................................................287
Радмила Накарада Факултет политичких наука Beograd ЕВРОПСКИ ОДГОВОР ЗА ЕВРОПСКИ ПРОБЛЕМ Сажетак: У раду се полази од тезе да је однос ЕУ према распаду Југославије, а посебно према косовском заплету у великој мери суспендовао принципе на којима се она сама уздигла и које је промовисала. На тај начин разградила је мировни консензус, као и консензус о ненасилном мењању граница, чиме је допринела успостављању владавине над правом, рехабилитовању силе и ширењу конфузије и хаоса. Разлоге за посезањем за неевропске одговоре ЕУ аутор налази у њеним хегемонским аспирацијама, потреби унутрашњег дисциплиновања и пацификације Србије. Аутор се на крају осврће на противречности реализма који не изводи до краја консеквенце свог прагматизма. Кључне речи: ЕУ, Србија, Косово, међународно право, мировни консензус, реализам, илузије, сила.
Богдана Кољевић Нова школа за друштвена истраживања Њујорк КОСОВО И ЕВРОПСКА УНИЈА: ПИТАЊА ИДЕНТИТЕТА И ДЕМОКРАТИЈЕ Сажетак: У чланку се полази од разматрања односа националних и наднационалних идентитетских образаца у савременој политичкој теорији и пракси. Аутор износи аргумент да је идеја о „светској држави“, супротно самопрокламованој замисли и заједно са идејом о универзалном моделу либерално-западне демократије, заправо послужила за афирмацију америчког националног интереса. Политички пројект САД у протеклој деценији реализован је као синтеза неопрагматизма, постмодернизма и криптошмитијанизма, и недостатак јасне и доследне идеолошке профилисаности један је од основних разлога неуспеха овог пројекта, као и пропратног дискредитовања идеја демократије и плурализма. Пројект ЕУ, с друге стране, као први транснационални савез у историји, појмовно и практично садржао је могућност за образовање политичке заједнице са другачијим идентитетским обрасцем, али недостатак концептуалног оквира и сагласја око водећих принципа довео је до нарастајућег утиска о нереалности европског идентитета, било да је реч о правној или нормативној компоненти. Контекст у којем се стратешка конвергенција САД и ЕУ непрестано повећава довео је у питање не само политички субјективитет ЕУ, већ и европску идеју демократије и структуру међународних односа у целини. Арбитраран однос према питању националног идентитета и међународном праву произвео је дилему о избору Србије између Косова и Метохије и ЕУ, чиме је ЕУ непосредно стала на страну конституисања произвољног „друштва демократија“, као производа идеје либералног интервенционизма. Кључне речи: национални идентитет, демократија, транснационални идентитет, Косово и Метохија, Европска унија, САД, либерални интервенционизам.
Слободан Самарџић Факултет политичких наука Београд Сувереност – самоопредељење – сецесија* на примеру отцепљења Косова Сажетак: У овом чланку аутор полази од чињенице да је протеклих година на Косову и Метохији на провери истовремено била способност међународне заједнице, спремност Срба и Албанаца да постигну компромис, као и питање смисла вредности на којима почива савремени политички, нарочито европски, поредак. У том контексту, аутор анализира идеју о „преседану“, разликујући негативно значење преседана у међународним односима и позитивно значење, као могући начин уређења унутрашњих односа. Аргумент да се „прецедентни карактер“ косовског проблема ни на који начин не треба разумети као „преседан“ у првом смислу аутор излаже кроз анализу „косовског случаја“ као класичног случаја захтева за сецесијом, тј. кроз политичко-правну чињеницу да је спор између Срба и Албанаца сукоб између суверености и сецесије. У другом делу, полазећи од увида је реч о сукобу између права на сувереност државе и права на самоопредељење једне етничке заједнице, разматрају се правнонормативни приступ и теоријски приступ овом проблему. Аутор закључује да се у оба смисла питање оправданости сецесије суочава са тешкоћама и формалне и материјалне природе, као и да су последице сецесије Косова и Метохије, као „преседана“ у негативном значењу, трајно конфликтног карактера у погледу будућности и стабилности Балкана. Кључне речи: сувереност, сецесија, јединствен случај, самоопредељење, правнонормативни приступ, теоријски приступ, стабилност.
Горан Николић НСПМ Београд АЛБАНСКИ ПОПУЛАЦИОНИ БУМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА Сажетак: Повећање броја Албанаца на Косову и Метохији у периоду након Другог светског рата резултат је демографских процеса који су се међу њима одвијали у овом периоду (повећање разлике између наталитета и морталитета). Мерама економске, здравствене, просветне и социјалне политике, као и повећањем животног стандарда, дошло је до значајног пада смртности (одраслих и одојчади), док је наталитет стагнирао или благо падао. Привреда, због своје структуре, није била у стању да прихвати вишкове радне снаге, па тако ни да створи економску подлогу за еманципацију албанске жене. Планирању породице међу косовско-метохијским Албанцима опирао се жилав патријархални систем. Контроли рађања опирали су се морал, предрасуде и незнање. Конзервирању патријархалног система помагао је и комунистички режим како самом својом природом (колективизам), тако и политиком пактирања и инкорпорирања (у себе) патријархалних врхова. Кључне речи: Албанци, Косово и Метохија, наталитет, морталитет, патријархални систем.
Слободан Миладиновић Факултет организационих наука Београд ПРЕГОВОРИ О СТАТУСУ КОСОВА – ПОГЛЕД ИЗ СРПСКОГ УГЛА: ИЗМЕЂУ ПРАВЕДНОГ И РЕАЛНОГ Сажетак: Резултати емпиријских истраживања указују на то да у свести грађана Србије, као модални, доминира став који исказује више од половине грађана да би најправеднији исход преговора о статусу Косова и Метохије требало да буде (проширена) аутономија у оквиру Србије. С друге стране, велики број њих сматра да ће се преговори завршити самосталношћу Косова и Метохије. Констатује се да аксиолошки моменат има пресудну важност у заузимању става о праведном исходу, те да се о рационалним мотивима мало размишља. Ово потврђују и подаци да је већина грађана убедљиво против могућности да се убрзано прикључење Европској унији услови давањем (прихватањем са српске стране) аутономије Косову и Метохији. У тексту се анализира утицај партијско-политичког и идеолошког детерминизма на заузимање ставова о косовској кризи и закључује се да постоје две групе гласача и симпатизера водећих парламентарних странака које се могу приказати као тврда (ДСС, СРС и СПС) и мека (ЛДП, Г17 плус и ДС) линија у формулисању ставова везаних за будући исход преговора о статусу Косова, с тим да се опредељени гласачи ЛДП-а показују као ултрамека линија. На крају се даје осврт на социо-историјски контекст косовске кризе и указује на могуће правце њеног решавања, при чему се као најреалнија и историјски најпродуктивнија разматра успостављање дугорочног протектората Уједињених нација на Косову и Метохији. Кључне речи: партијско-политички и идеолошки детерминизам, етнички конфликт, сецесионизам, вредносна свест.
Ивона Лађевац и Драган Ђукановић Институт за међународну политику и привреду Београд КОСОВО – ИЗМЕЂУ ПРОКЛАМОВАНЕ МУЛТИЕТНИЧНОСТИ И СТВАРНЕ ЕТНИЧКЕ ПОДЕЉЕНОСТИ* Сажетак: Аутори у овом раду анализирају међуетничке односе на Косову након једнострано проглашене независности овог ентитета 17. фебруара 2008. године. С тим у вези они посебно указују на драстичну измену етничке структуре покрајине у раздобљу од 1981. до 2008. године, као и на еволуцију настанка неформалне српске територијалне аутономије на Косову – ЗаједницесрпскихопштинаинасељаКосоваиМетохијеод 2003. године. Посебан акценат у овој анализи стављен је на уставно регулисање статуса етничких заједница на Косову, као и на њихову загарантовану заступљеност у политичким институцијама и органима јавне управе. Међутим, аутори закључују да је Косово у складу са Уставом из 2008. године и поред бројних грађанских прокламација заправо дефинисано као етнонационална „држава“ Албанаца. Кључне речи: Косово, Свеобухватни предлог за решење статуса Косова, Устав, међуетнички односи, Албанци, Срби, Заједница српских општина и насеља Косова и Метохије, Роми, Бошњаци, Горанци, Турци.
Jeлена Пономарјова Фонд за стратешку културу Москва Квазидржавност као инструмент хегемоније: случај Косовo Сажетак:Овај рад разматра корене косовског проблема, полазећи од Берлинског конгреса 1878. године, и појаву квазидржавности повезује са ширењем глобалног управљања. У ситуацији када се заоштрава светска конкуренција по питању минералних ресурса, тежња за успостављањем режима спољашњег управљања на Косову веома је логична. Водећим западним државама није одговарала опција очувања Косова под јурисдикцијом Београда са прихватањем Србије у „велику Европу“, већ је кудикамо боље решење „интернационализација“ српских ресурса. Наиме, након распада биполарног света управо ова варијанта могућности добијања приступа сировинама постала је јако популарна међу земљама-хегемонима. У том смислу, Косово не представља „јединствен случај“, већ је само један од јасних примера стварања вештачких територијално-политичких субјеката са „проблематичном“ државношћу. Кључне речи: квазидржавност, глобално управљање, Косово, независност.
Драгомир Анђелковић Нова српска политичка мисао Београд КОСОВО КАО ОГЛЕДАЛО ЕВРОПСКОГ ИДЕНТИТЕТА СРБА Сажетак:Овај рад је усредсређен на органску везу између европског идентитета Срба и политике активне заштите територијалног интегритета Србије. Европске интеграције су произашле из интереса Француске, Немачке и других земаља ЕУ, а нису резултат емоција. Успон Запада био је утемељен на прагматизму и тежњи ка већој моћи, а не на алтруизму. Латинска реч identitas, из које је изведен термин идентитет, значи „истоветност“. Отуда спремност да се истрајно бране витални национални интереси представља прави тест европског идентитета Срба. Свака држава у саставу ЕУ то чини, чак и у вези са питањима која нису тако важна као што је територијални интегритет земље. Рећи „Косово је Србија“, и бити спреман да се у прилог томе дугорочно ради, уједно значи и да су Срби Европљани на исти начин као што су то Енглези, Французи или Немци. Кључне речи: идентитет, национални интерес, територијални интегритет, прагматизам, доследност, напредак, Европа, Срби, Косово.
Владан Кутлешић Мегатренд универзитет Београд ВЕНЕЦИЈАНСКА КОМИСИЈА О УСТАВУ СРБИЈЕ Сажетак: Венецијанска комисија основана је 1990. године као саветодавно тело за уставна питања Савета Европе и према тврдњи њених чланова постала је међународно признати независни правни саветодавац који пружа уставноправну прву помоћ појединачним државама. Пре него што критички размотри садржину Мишљења Комисије о Уставу Србије треба установити од кога, каква и коме се нуди прва помоћ, а нарочито да ли је та прва помоћ стручна и независна. Након разматрања Мишљења Комисије о Уставу Србије закључује се да је оно дубоко и тешко оптерећено политичким преференцијама, да је његов стручни значај, сем мањег броја изричито назначених изузетака, мали, а понекад и тривијалан и да Устав Србије заслужује озбиљнију и стручнију оцену и критику од оне коју је изнела Венецијанска комисија. Кључне речи: Венецијанска комисија, Устав Србије, правна помоћ, правна анализа.
Нада Радушки Институт друштвених наука Београд РЕШАВАЊЕ МАЊИНСКОГ ПИТАЊА У РАЗВИЈЕНИМ ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА – ОЛАНДСКА ОСТРВА КАО УЗОР Сажетак: Заштита мањина представља једно од кључних политичких питања, будући да националне мањине могу бити како фактор унапређења међусуседских односа, тако и стални „камен спотицања“. Положај и заштита мањина су добар показатељ ефикасности мањинске политике, политике мултикултуралности, степена демократизације и политичке стабилности сваке државе. Етнички конфликти и мањински проблеми нашли су плодно тло на подручју Балкана, али нису непознати ни у развијеним демократским државама. Позитивна искуства неких од развијених европских земаља могу представљати путоказ ка решавању мањинских проблема у другим државама. Из тог разлога посебну пажњу посветићемо анализи већинско-мањинских односа у Финској, која је питање положаја и заштите шведске националне мањине на Оландским острвима решила на изузетно ефикасан и успешан начин. Кључне речи: етнички конфликти, националне мањине, Финска, аутономија, Оландска острва.
Лорна Штрбац НСПМ Београд Културна глобализација Сажетак: У раду се анализира појам културне глобализације. Указује се на феномен реактуелизације појма културе у социологији, и истичу фактори који су допринели тој реактуелизацији. Теоријска реактуелизација појма културе је компатибилна променама у самој стварности које су проистекле из културне глобализације. Културна глобализација има различите аспекте и контрадикције, може се схватити не само као вестернизација, него и као процес који угрожава и западну културу. Поменута је улога глобалних медија у културној глобализацији. На крају је стављен акценат на културни неолиберализам који заједно са политичким и економским неолиберализмом ствара конзистентан идеолошки пројекат легитимације глобалних промена. Кључне речи: култура, културна глобализација, глобални медији, културни неолиберализам.
Зоран Крстић Факултет политичких наука Универзитет у Београду ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ДЕСУВЕРЕНИЗАЦИЈА Сажетак: Класично одређење државе обухвата три елемента: територију, становништво и суверену власт. У ужем, тзв. класном веберовском смислу држава је организација владајуће класе која располаже монополом легитимне физичке принуде. У ужем, организационом смислу држава представља организацију политичких актера: политичких партија, интересних група, група за притисак, политичких покрета, невладиних организација, појединаца као бирача итд. У најужем функционално-институционалном смислу, држава је организација политичке власти: извршне, законодавне и судске власти. Ново доба које је почело са процесом глобализације радикално је изменило поменуту слику државе. Уместо државе као суверене власти добили смо државу са битно ограниченом влашћу. Талас глобализације је довео до промене статуса и улоге националних држава у процесу формирања савременог глобалног система, тј. задирања „супранационалних“ организација, попут ММФ-а, Светске банке и Европске уније, у унутрашње ствари суверених држава. Последица тога јесте редукција националног суверенитета. Кључне речи: глобализација, суверенизација, демократизација, национална држава, политички систем, партије, владине и невладине организације, Европска унија, Уједињене нације.
Дејан Вук Станковић Учитељски факултет Београд Поперова и Хајекова критичка ревизија колективизма Сажетак: Аутор анализира основне претпоставке и главне ставове Фридриха Августа фон Хајека и Карла Рајмунда Попера, двојице двадесетовековних критичара колективистичких идеологија и научно-филозофских теорија које представљају њихов интелектуални бекграунд. Посматрана у свом тематском контексту, Попер-Хајекова критичка анализа колективизма је свеобухватна и радикална. Она обухвата области етике, политике, економије, епистемолошко-методолошких разматрања. Као и у случају свих социо-политички сензитивних учења, и Попер и Хајек су своја теоријска схватања засновали и усавршавали под значајним утицајем историјских догађаја који су обележили 20. век. Ипак, иако су теоријско-научна схватања ове двојице филозофа под значајним утицајем социо-историјских догађаја, она се не могу искључиво свести на њих. У склопу њихових учења развијена је плаузабилна појмовна апаратура која сведочи о значајном нивоу њиховог објективно-рационалног садржаја несводивог на вантеоријске факторе њихове интерпретације. Без обзира на многе плаузабилне приговоре, концептуални оквир ових теорија твори њихову информативну вредност. Информативна вредност очитује се у двоструком смислу: 1) стварање плаузабилне експланаторне основе за разумевање краха социјалистичких политичко-економских поредака и 2) објашњење компаративних предности либералне демократије и капиталистичког модела економије у односу на њихову социјалистичку политичко-економску алтернативу. Кључне речи: Фридрих фон Хајек, Карл Попер, етика, политика, економија, социјалистички политичко-економски поредак, либерална демократија, капиталистички модел економије.
Александар Панарин ХРИШЋАНСКИ ФУНДАМЕНТАЛИЗАМ ПРОТИВ „ТРЖИШНОГ ТЕРОРИЗМА“* Сажетак:Савремено друштво отворено се разара (руско брже од других). И разара га његов нови „илегални човек“, који је неочекивано опуномоћен да ствара „тржишне реформе“. Како је необично да се у Русији дубока илегала докопава власти већ два пута у току једног века. На почетку 20. века то је било политичко подземље револуције, које је, као резултат Октобарског преврата, установило своју диктатуру. На крају 20. века на власт је дошло „економско подземље“ тајних буржуја, који су дуго носили маску партијске номенклатуре и коначно одлучили да збаце јарам партијско-идеолошких обавеза са себе, и започну са „истинским животом“. Али, као и свако подземље, они се, као и обично, боје истинске, принципијелне и неподмитљиве власти. Идеје такве власти изгледају им као „фундаменталистичке“ и зато је борба са фундаментализмом, тј. са свешћу, која је озбиљно усмерена на више, непролазне вредности, данас проглашена за интернационалну дужност либералних глобалиста. Њихов кредо је тржиште као самодовољан систем, без потреба за интервенцијом државе, нити за мешањем инстанција које оваплоћују вишу, морално-религиозну идеју.
NEW SERBIAN POLITICAL THOUGHT
New Edition, vol. XVI (2008), no. 1–2 Editorial ............................................3
TOPIC OF THE ISSUE: KOSOVO AND SERBIA’S EUROPEAN IDENTITY Radmila Nakarada European Response to a European Problem ............................................7 Bogdana Koljević Kosovo and The European Union – Identity and Democracy Issues ......................19 Slobodan Samardžić Sovereignty – Determination – Secession ............................................33 Goran Nikolić Albanian Population Boom in Kosovo after Second World War ......................51 Slobodan Miladinović Kosovo Status Negotiations – A Serbian Point of View ......................67 Ivona Lađevac and Dragan Đukanović Kosovo – Between Proclaimed Multiethnicity and Ethnic Division in Reality ......................93 Elena Ponomareva Quasi-statehood as an Instrument of Hegemony: The Case of Kosovo ......................105 Dragomir Anđelković Kosovo, the Test of the European Identity of the Serbs ......................121 Studies Vladan Kutlešić Venice Commission on The Constitution of Serbia ............................................137 Nada Raduški Solving of Minority Issues in Developed European States – Aland Island as a Paradigm ......................153 Lorna Štrbac Cultural Globalization ............................................167 Zoran Krstić Globalization and Desovereignization ............................................189 Dejan Vuk Stanković Popper’s and Hayek’s Critical Revisions of Collectivism ......................207
Translation Aleksandar Panarin Christian Fundamentalism against “Market Terrorism” ......................227
Rewiews Dejan Petrović Partnership instead of Enmity (John Lloyd: Šta mediji rade našoj politici) ......................249 Dobrica Gajić Balkans in 21st Century (Anđelo Tambora: Kavur i Balkan) ............................................253 Nebojša Vuković The Future Path of Russia (Юрий Николаевич Голубчиков, Владимир Федорович Нестеренко: Будущее России.) ......................265 Mario Brudar Futile Engagedment (Branislav Krstić: Amputirano Kosovo – odbrana Miloševića koja traje) ......................272 Milica Vesković From Myth to Identity (Pjotr Kuncevič: Legenda Evrope) ............................................275 Slaviša Orlović From Individual to Collective Freedom (Vojislav Stanovčić: Politička teorija) ............................................279
Contents ..................................................................287
SUMMARIES Radmila Nakarada EUROPAN RESPONSE TO A EUROPAN PROBLEM Summary This paper starts with the hypothesis that the attitude of EU toward the disintegration of Yugoslavia, and particularly to the Kosovo intricacies, suspended the principles on which it was founded and those it promoted. In that way it undermined peace consensus and the consensus that state borders should not be changed in a violent way, by which it contributed to disturbing the rule of law, rehabilitation of the use of force and spreading chaos and confusion. The author finds that EU resorted to use of non-European responses because of its hegemonic aspirations and because it found it necessary to discipline and pacify Serbia. At the end of the paper the author mentions the contradictions of realism which does not fully develop the consequences of its pragmatism. Key words: EU, Serbia, Kosovo, International Law, peace consensus, realism, illusions, force.
Bogdana Koljević KOSOVO AND THE EUROPEAN UNION – IDENTITY AND DEMOCRACY ISSUES Summary The article begins with a review of the relation between national and supranational identity patterns in modern political theory and practice. The author argues that the idea of a “world state“, contrary to the original plan and along with the idea of the universal model of liberal western democracy actually served to promote American national interest. In the previous decade the implementation of the US political project was a synthesis of neopragmatism, postmodernism and crypto-Schmittianism, and lack of a clear and consistent ideological profile is one of the main reasons for its failure and of discrediting the ideas of democracy and pluralism, which was a side-effect. On the other hand, the EU project, belonging to the first transnational union in history, notionally and practically allowed the possibility of forming a political community with different identity pattern, but lack of conceptual framework and agreement about key principles has lead to the growing impression that forming a European identity is not realistic, regardless of whether we are dealing with its legal or normative components. The context in which strategic convergence of the US and EU permanently expands and it jeopardized both the political subjectivity of the EU, the European idea of democracy and structure of international relations in general. An arbitrary attitude toward the question of national identity and international law has created a dilemma about Serbia’s choice between Kosovo and EU, by which EU indirectly indirectly sided with the constitution of an arbitrary “society of democracies“, which is a product of liberal interventionism. Key words: national identity, democracy, transnational identity, Kosovo, EU, USA, liberal interventionism.
Slobodan Samardžić SOVEREIGNTY – SELF-DETERMINATION – SECESSION Summary The starting point of this article is that in recent years Kosovo proved to be a good testing ground for checking the capability of the international community, readiness of both Serbs and Albanians to make compromise and the values underlying the modern political order, especially the one established in Europe. In that sense, the author analyzes the notion of “precedent”, distinguishing the negative meaning of precedent in international relations and its positive meaning, which refers to a possible way of settling internal relations. The argument that the “precedent character” of the Kosovo issue should in no way be interpreted as “precedent” in its primary sense is given through an analysis of the Kosovo case as a classic example of secession, i.e. through the political/legal fact that the dispute between the Serbs and Albanians is a conflict between sovereignty and secession. Starting with the fact that there is a conflict between the right of a state to claim its sovereignty and the right of an ethnic community to self-determination, in the other part of the paper the author elaborates on the legal-normative and the theory-based approaches. He concludes that in both senses the question of secession faces both formal and material difficulties and that the consequences of Kosovo’s secession, as a “precedent” in its negative meaning, will permanently have a conflicting character and an impact on the future and stability of the Balkans. Key words: sovereignty, secession, unique case, self-determination, legal-normative approach, theory-based approach, stability.
Goran Nikolić ALBANIAN POPULATION BOOM IN KOSOVO AFTER SECOND WORLD WAR Summary Albanian population growth in Kosovo-Metohija after the Second World War is a result of demographic processes which took place among them in this period (increased difference between death and birth rates). Economic, health, education and welfare policy measures and better standard of living resulted in much lower death rate (among infants and adults), whereas birth rate remained the same or decreased slightly. Because of its structure, the economy could not deal with surplus labor and thus create an economic basis for Albanian women to emancipate. A stout patriarchal system in which Kosovo-Metohia Albanians lived strongly opposed to family planning. Morality, prejudice and ignorance also played a part in it. The communist regime, with its nature (collectivism) and policies of making deals and inclusion of patriarchal leaders contributed to sustaining the patriarchal system. Key words: Albanian population, Kosovo and Metohia, death and birth rates, patriarchal system.
Slobodan Miladinović KOSOVO STATUS NEGOTIATIONS – A SERBIAN POINT OF VIEW Summary Results of empirical research point to the fact that among Serbian citizens there is a dominant modal attitude, shared by more than half of the subjects, that the fairest outcome of Kosovo negotiations should be an (extended) autonomy within Serbia. On the other hand, many subjects think that the negotiations will end in Kosovo’s independence. We have ascertained that the axiological moment is of crucial importance for taking an attitude toward the fair outcome and that rational moments are not sufficiently taken into account. The fact that the majority of subjects would strongly oppose to possibility that Serbia’s accelerated accession to the EU might depend on granting autonomy to Kosovo-Metohija (by Serbia). The text analyzes the impact of partisan, political and ideological determinism on attitudes toward the Kosovo crisis and our conclusion is that there are two groups of voters and supporters of leading parliamentary parties which can be described as hardliners (DSS, SRS and SPS) and softliners (LDP, G 17+ and DS) when it comes to attitudes toward the outcome of the Kosovo status negotiations; LDP voters can be described as ultra-softliners. At the end of the paper there is a section about sociological and historical contexts of the Kosovo crisis and how it could be solved, and the most realistic and historically productive way would be to form a long-term protectorate of the United Nations. Key words: partisan, political and ideological determinism, ethnic conflict, secessionism, value-awareness.
Ivоna Lađevac and Dragan Đukanović KOSOVO BETWEEN PROCLAIMED MULTIETHNICITY AND ETHNIC DIVISION IN REALITY Summary The authors of this paper analyze ethnic relations in Kosovo since February 17th 2008. when this entity unilaterally proclaimed its independence. In this connection they focus on dramatic changes in ethnic structure in the period between 1981 and 2008 and on the evolution of informal Serbian territorial autonomy in Kosovo – the Association of Serbian Municipalities and Communities in Kosovo-Metohija, established in 2003. This analysis places a special emphasis on constitutional regulation of ethnic community status in Kosovo and their guaranteed presence in political institutions and public administration. However, the authors conclude that in spite of many citizen-oriented proclamations Kosovo is actually defined as an ethnic and national state of Albanians in its 2008 Constitution. Key words: Kosovo, the Comprehensive Proposal for Kosovo Status Settlement, Constitution, ethnic relations, Albanians, Serbs, the Association of Serbian Municipalities and Communities in Kosovo-Metohija, Romanies, Bosnians, Goranis, Turks.
Elena Ponomareva QUASI-STATEHOOD AS AN INSTRUMENT OF HEGEMONY: THE CASE OF KOSOVO Summary This paper analyzes the roots of the Kosovo issue, starting with the Berlin Congress (1878), and it links the phenomenon of quasi-stetehood with the spread of global management. In the situation when the mineral resources competition is becoming tense, it is quite logical that there is a tendency to start a regime of foreign rule in Kosovo. Major Western countries did not find it convenient to leave Kosovo under Belgrade’s jurisdiction along with the acceptance of Serbia in “Great Europe”. They instead decided to “internationalize” Serbian resources. After the disintegration of the bipolar world, this option for gaining access to raw materials became very popular among hegemons. In that sense Kosovo is not a “unique case”, but just one of clear examples of creating artificial territorial and political subjects whose statehood is “problematic.” Key words: quasi-statehood, global management, Kosovo, independence.
Dragomir Anđelković KOSOVO, THE TEST OF THE EUROPEAN IDENTITY OF THE SERBS Summary This paper is focused on the organic connection between the European identity of the Serbs and the policy of active protection of the territorial integrity of Serbia. European integrations emerged from the interests of France, Germany and other countries of EU, not as a result of emotions. The rise of the West was based on the pragmatism and striving for power, not on altruism. The Latin world identitas, from which the modern term identity was derived, means „the same“. Therefore, the real test of the European identity of the Serbs is their readiness to protect their vital national interests persistently. Every EU nation does so, even regarding the issues which ar not as important as the territorial integrity of the country. Obviously, to say “Kosovo is Serbia”, and to be ready to insist on it in the long term, also means the Serbs are Europeans in the same way as the English, the French or the Germans. Key words: identity, national interest, territorial integrity, pragmatism, consistency, progress, Europe, Serbs, Kosovo.
Vladan Kutlešić VENICE COMMISSION ON THE CONSTITUTION OF SERBIA Summary The Venice Commission was founded in 1990 as advisory body for European Council’s constitutional issues and, according to its members, it became an internationally recognized independent legal advisory body which helps individual states in dealing with legal and constitutional issues. Before a critical analysis of the opinion of the Venice Commission about the Constitution of Serbia we should determine who offers primary aid, its nature and who it is offered to and ascertain whether that aid is professional and independent. After analyzing the Commission’s opinion about the Constitution of Serbia we concluded that it is heavily burdened with political preferences, that its professional significance, excluding a small number of explicitly stated exceptions, is small, sometimes even trivial and that the Constitution of Serbia deserves a more serious and professional evaluation than one given by the Venice Commission. Key words: Venice Commission, Constitution of Serbia, legal assistance, legal analysis.
Nada Raduški SOLVING OF MINORITy ISSUES IN DEVELOPED EUROPEaN states – ALAND ISLAND AS A PARADIGM Summary Protection of minorities represents one of the key political questions having in mind that national minorities could be a factor of promoting relations between neighboring countries, as well as a constant „stumbling block“. The position and protection of minorities are a good indicator of the efficiency of multicultural politics, degree of democratization and political stability of every country. Ethnic conflicts and minority problems have found suitable grounds in the Balkan region, although they are not uncommon in developed democratic countries as well. The positive experience of some of those countries may give an example on how to solve the minority problems in other countries. For that reason we will pay special attention to the analysis of the majority-minority relationships in Finland, which has solved the minority matter in an efficient and successful way in the region of Aland islands. Key words: ethnic conflicts, national minorities, Finland, autonomy, Aland islands.
Lorna Štrbac CULTURAL GLOBALIZATION Summary The aim of this paper is to analyze cultural globalization. The author points to the phenomenon of reactualization of the concept of culture in sociology and emphasizes the factors which contributed to it. Theoretical reactualization of the concept of culture is compatible with the changes in the reality brought about by cultural globalization. Cultural globalization has different aspects and contradictions, it can be understood not only as westernization, but also as a process which puts Western culture into danger as well. The author mentions the role of global media in cultural globalization. At the end of the paper the author highlighted cultural neoliberalism which, along with political and economic neoliberalism, forms a consistent ideological project of legitimization of global changes. Key words: culture, cultural globalization, global media, cultural neoliberalism.
Zoran Krstić GLOBALIZATION AND DESOVEREIGNIZATION Summary The classic definition of the state comprises three elements: territory, population and sovereign authority. In a restricted, class-oriented Weberian sense, the state is the organization of the ruling class which claims a monopoly on the legitimate use of physical force. In terms of its organization, the state is an organization of political actors, i.e. political parties, interest groups, pressure groups, political movements, non-governmental organizations, individual voters, etc. In the most restricted, functional and institutional sense, it is an organization of political power: executive, judiciary and legislative. The new age which started with the process of globalization radically changed the aforementioned image of the state. Instead of state as sovereign authority, what we have is a state whose authority is strictly limited. A wave of globalization brought about a change in status and a different role of nation states in the process of forming the contemporary global system, i.e. incursion of “supranational” organizations, such as IMF, World Bank and EU into internal affairs of sovereign states. The effect of this is reduction of national sovereignty. Key words: globalization, sovereignization, democratization, nation state, political system, political parties, governmental and non-governmental organizations, European Union, United Nations.
Dejan Vuk Stanković POPPER’S AND HAYEK’S CRITICAL REVISIONS OF COLLECTIVISM Summary The author analyzes basic hypotheses and crucial attitudes of Friedrich August von Hayek and Karl Raimund Popper, two twentieth-century critics of collectivist ideologies and scientific/philosophic theories which represent their ideological background. Just like in cases of all other sociopolitical sensitive theories, both Popper and Hayek founded and developed their theories under considerable impact of historic events which left their mark on the twentieth century. Their theoretical and scientific views cannot be simply reduced to social and historic events, although they were influenced by them. They developed a plausible conceptual framework which testifies that there is a considerable level of their objective and rational content which cannot be reduced to non-theoretic factors of their interpretation. Regardless of many plausible objections, the conceptual framework of these theories is the core of their informative value. There are two facets of their informative value: 1) making a plausible theoretical basis for understanding the collapse of socialist political/economic orders and 2) explanation of comparative advantages of liberal democracy and capitalist economy in relation to their socialist alternative. Key words: Friedrich August von Hayek, Karl Popper, ethics, politics, economy, socialist political-economic order, liberal democracy, capitalist model of economy.
Aleksandar Panarin CHRISTIAN FUNDAMENTALISM AGAINST “MARKET TERRORISM” Summary Modern society, Russian in particular, is being overtly destroyed. Its product, the new “illegal man”, who unexpectedly became authorized to introduce “market reforms” is the one who does it. The fact that the underground seized power in Russia twice in a hundred years is so bizarre. At the beginning of the 20th century it was the political underground of the Revolution which established its dictatorship in the aftermath of the October overthrow. At the end of the 20th century the “economic underground” of covert bourgeois came to power. They had long lived under the veil of party nomenclature and eventually decided to cast off the yoke of partisan and ideological duties and start living a “real life”. However, as is the case with the underground, they are normally afraid of truly principled and incorruptible authority. They consider the ideas of such an authority to be “fundamentalist”, and fight against fundamentalism, i.e. consciousness which is usually directed toward higher and lasting values, is nowadays a proclaimed international duty of liberal globalists. Their credo is the market as a self-sufficient system, which does not need state interventions or involvement of institutions which embody lofty, moral and religious ideas. We are now about to speak about how the market and religious (primarily Christian Orthodox) fundamentalism treat the values of progress and the outcome of the impending conflict between them. |
