Odgovor direktora projekta „Jadar“ na otvoreno pismo Danice Popović - Cene variraju, ali će Projekat „Jadar“ biti ekonomski održiv tokom više od 40 godina rada rudnika

U proteklih 12 meseci direktno smo se sastali i razgovarali sa više od 4.000 ljudi. Otvoreni smo i voljni da se sastanemo sa svim zainteresovanim stranama, uključujući i naše najoštrije kritičare i nadam se da ćete u narednom periodu prihvatiti da se lično sastanete s gđom Marijanti Babić, glavnom zastupnicom Rio Tinta u Srbiji i sa mnom, navodi se u odgovoru na kolumnu Otvoreno pismo direktoru Rio Tinta, objavljenu u Radaru

Poštovana profesorko Popović,

Hvala Vam na otvorenom pismu. Moje ime je Čed Bluit i direktor sam Projekta „Jadar“ u kompaniji Rio Tinto. Izvršni direktor kompanije Rio Tinto Jakob Stausholm zamolio me je da Vam u ime kompanije odgovorim na otvoreno pismo koje ste mu uputili 20. avgusta 2024. godine.

Čitav profesionalni život sam proveo u rudarskom sektoru, a odrastao sam u rudarskom mestu u Australiji, zemlji članici G20, koja je, po veličini, 13. ekonomija sveta. Prošle godine, rudarstvo je dalo najveći poreski doprinos Australiji, čijem nacionalnom dohotku veoma snažno doprinosi posebno u pogledu privlačenja novih investicija, kreiranju visoko plaćeni radnih mesta, povećanju izvoza, javnih prihoda i razvoju infrastrukture čitave zajednice.

Rudarski sektor je oduvek imao ogromnu ulogu u ekonomiji Australije, što pokazuje da rudarstvo može (i treba) da bude pozitivna pokretačka snaga u jačanju ekonomije jedne zemlje, kao i da rudarstvo može (i treba) da bude bezbedno i da ne utiče negativno na zdravlje ljudi, čist vazduh i vodu.

Više puta smo pozivali naše najžešće kritičare na takve razgovore, ali su mnogi od njih do sada te pozive odbijali. U takvom jednom dijalogu svi naučnici treba da podele kompletne naučne metodologije koje su koristili i empirijske dokaze koji podržavaju njihove tvrdnje

Takođe, ja sam jedno od mnogih lica Projekta „Jadar“ i uvek sam spreman da ljudima u lokalnoj zajednici i medijima odgovorim na bilo koje pitanje ili zabrinutost. U proteklih 12 meseci direktno smo se sastali i razgovarali sa više od 4.000 ljudi i odgovorili smo na sve upite medija. Otvoreni smo i voljni da se sastanemo sa svim zainteresovanim stranama, uključujući i naše najoštrije kritičare.

Nadam se da ćete u narednom periodu prihvatiti da se lično sastanete s gđom Marijanti Babić, glavnom zastupnicom Rio Tinta u Srbiji i sa mnom, kao i sa stručnjacima naše kompanije i nezavisnim srpskim i međunarodnim ekspertima. Veoma bismo voleli da se sretnemo i da razgovaramo na osnovu činjenica o rizicima i prilikama koje donosi Projekat „Jadar“. Taj dijalog će svima biti koristan.

U nastavku su moji odgovori na vaših šest pitanja.

1. Koja je to minimalna cena litijuma na svetskom tržištu, ispod koje Vam se ne isplati rudarenje litijuma u Srbiji? U poslednje dve godine cena mu je pala više od 80 odsto, a padaće, kažu procene, najmanje do 2030. Očekujem da od Vas stigne rutinski odgovor – da je litijum za Rio Tinto strateška sirovina, pa da cena u narednih desetak godina kompaniji nije presudna. Ali onda je moje pitanje: šta je presudno u Vašoj poslovnoj politici u Jadru?

Tržište mineralnih sirovina je mnogo kompleksnije nego što to može delovati na prvi pogled. Zato Rio Tinto ima ekonomske stručnjake širom sveta (Singapur, London, Frankfurt i Čikago) koji se bave naprednom analizom makroekonomskih uslova, demografskih faktora, klimatskih promena i specifičnih dinamika u okviru industrije, razvijajući kako kratkoročne, tako i dugoročne modele ponude i tražnje za resursima koji su ključni za savremeno društvo. Uz podršku multidisciplinarnog tima koji analizira buduće tehnološke trendove, nove i zamenske proizvode, u saradnji sa vodećim svetskim univerzitetima, ovaj posao je ključan za dugoročni uspeh naše kompanije koja posluje više od 150 godina i svake godine ulaže milijarde dolara u ovaj sektor.

Za učesnike na tržištu litijuma koji aktivno prate ovaj metal najmanje 15 godina, cena litijuma nije „pala za 80 odsto“ u 2022. godini – ona se jednostavno (i očekivano) vratila sa neodrživo visokog nivoa na raspon cena koji je preovladavao do 2021. godine, neposredno pre naglog rasta. Cene sirovina su ciklične i zavise od ekonomskih procesa. Velike rudarske kompanije poput Rio Tinta diversifikuju svoje portfelje ulaganjem kako u sirovine i proizvode sa cikličnom, tako i sa necikličnom (stabilnom) tražnjom, kao i u geografski i tehnološki raznovrsne resurse. U Rio Tintu razvijamo i ulažemo u velika, dugoročna rudna nalazišta svetske klase kao što je „Jadar“. Naš pristup smanjuje ukupni rizik i osigurava da resursi rade u sinergiji, što kompaniju čini otpornom na povremene padove cena pojedinačnih sirovina, koji su inače relativno uobičajeni i očekivani, kao što je bio slučaj, na primer, sa padom cena bakra sa 8.000 dolara u 2008. na ispod 3.000 dolara u 2009. godini, da bi 2020. cena porasla na preko 10.000 dolara.

Litijum je ključna komponenta za čiste tehnologije poput električnih vozila i skladištenja energije u baterijama, i kao takav će igrati ključnu ulogu u tranziciji ka ekonomiji sa niskim emisijama ugljenika. Obim i kvalitet nalazišta Projekta „Jadar“ pružaju potencijal za rudnik koji će decenijama snabdevati litijumskim proizvodima lanac vrednosti električnih vozila, pozicionirajući Srbiju kao evropsko čvorište zelene energije. U narednoj deceniji se očekuje dvocifreni rast potražnje za litijumom.

2. Koja je interna stopa prinosa ovog projekta? Da pojasnim čitaocima: pitam gospodina Štausholma, koliku profitnu stopu Rio Tinto očekuje od ovog posla. A još više me zanima – koliko se ta profitna stopa menja sa padom cene litijuma?

Interne stope prinosa za neki projekat zavise od više ekonomskih i cenovnih faktora. Kratkoročne cene variraju, ali kada ulažemo, cilj nam je ulaganje na više decenija i to pokazuje naše poverenje u dugoročnu potražnju za litijumom zbog njegove važnosti za zelenu i digitalnu tranziciju. Iz gore navedenih razloga, uvereni smo da će Projekat „Jadar“ biti ekonomski održiv tokom više od 40 godina rada rudnika. Kao globalna diversifikovana rudarska kompanija, fokusirana na visokokvalitetne resurse dugog veka, Rio Tinto uobičajeno očekuje internu stopu prinosa od Projekta „Jadar“ od najmanje 10 procenata.

Dodatno, treba uzeti u obzir da je jadarit jedinstvena ruda jer će se preradom dobiti tri proizvoda koja se mogu plasirati na tržište, a ne samo jedan: litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum-sulfat. Takođe, nalazište Jadar je boljeg kvaliteta u poređenju sa većinom drugih nalazišta litijuma u Evropi i svetu.

3. Koji bi deo profita u Projektu „Jadar“ pripao Srbiji? Pošto govorimo o internoj stopi prinosa, naš udeo se lako računa i iznosi – nula. E sad, kad smo to razjasnili, ostaje pitanje – koliko novca Rio Tinto planira da izdvoji u cilju zaštite zdravlja, čiste vode i vazduha u Srbiji? Kada, u kom iznosu i za koje namene? I da, u kojoj dinamici? Zabrinuti smo, jer uporedo sa padom svetske cene litijuma, padaju prihodi i zarada Vaše kompanije, pa se pitam, čime ćete onda finansirati sve ove naše potrebe?

Rio Tinto posluje duže od 150 godina i u tom periodu je uspešno poslovao i tokom mnogih ciklusa fluktuacija cena sirovina. Rio Tinto drži izuzetno jaku bilansnu poziciju i ima kreditne rejtinge investicionog stepena i od agencije Moody’s (A1, stabilan) i od Standard & Poor’s (A, stabilan). Ova finansijska disciplina pruža otpornost i čini Rio Tinto jednom od retkih rudarskih kompanija na svetu koja u svojim projektima može da obezbedi vrhunske i dosledne standarde zaštite zdravlja, bezbednosti i životne sredine, kakvi su planirani i za Projekat „Jadar“.

Pre nego što rudnik i postrojenje za preradu litijuma u okviru Projekta „Jadar“ postanu operativni, primenili bismo sve relevantne mere zaštite životne sredine koje zahtevaju značajne investicije. Na primer, investiraćemo preko 100 miliona dolara samo na izgradnju sistema za prečišćavanje vode i zaštitu životne sredine i biodiverziteta, i sarađivaćemo sa Agencijom za zaštitu životne sredine Srbije, drugim državnim institucijama i organizacijama civilnog društva u monitoringu korišćenja vode u okviru projekta.

Što se tiče ekonomskih benefita projekta za Srbiju, česta je zabluda da Srbija neće ostvarivati nikakve prihode dok projekat ne postane profitabilan. Planirana investicija iznosi preko 2,55 milijardi evra, što bi bila jedna od najvećih industrijskih grinfild direktnih stranih investicija u istoriji Srbije. Kada rudnik i postrojenje za preradu postanu operativni, Srbija će imati stalne poreske prihode. Direktni poreski prihodi uključivaće rudnu rentu, porez na dobit, porez po odbitku, porez na imovinu itd. Prema studijama procene ekonomskog uticaja iz 2023. godine, procenjuje se da će godišnji doprinosi budžetu Srbije direktno od Projekta „Jadar“ (bez indirektnih i indukovanih uticaja) dostići 185 miliona evra, što je skoro jedan odsto ukupnih prihoda državnog budžeta Srbije u 2022. godini.

Kada rudnik i postrojenje za preradu postanu operativni, procenjuje se da će godišnji doprinosi budžetu Srbije direktno od Projekta „Jadar“ (bez indirektnih i indukovanih uticaja) dostići 185 miliona evra, što je skoro jedan odsto ukupnih prihoda državnog budžeta Srbije u 2022.

Još jedna dezinformacija koja se često širi je da Srbija neće ubirati rudnu rentu od „Jadra“ dok projekat ne postane profitabilan. Treba razjasniti da je rudna renta u Srbiji obračunski vezana za prihod kompanije a ne profit, i da se zbog toga plaća i u godinama kada kompanija radi sa gubitkom. Prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara (čl. 22 i 23), rudna renta za minerale u Srbiji iznosi 5% od prihoda kompanije, odnosno od korigovanog prihoda u slučaju vertikalno integrisane kompanije i u proseku je viša ili jednaka rudnoj renti za metalične sirovine u većini zemalja. Poređenja radi, u našem regionu – u Rumuniji je 5%, u Hrvatskoj 3%, u Mađarskoj 2%, u Severnoj Makedoniji 2%, a u Turskoj 3%. Za „Jadar“ bi, zapravo, važila jedna od komparativno najviših rudnih renti na svetu za vertikalno integrisane litijumske projekte iz čvrste stene poput „Jadra“, i kao primer, bila bi gotovo duplo veća od sličnog integrisanog projekta koji bi se realizovao u Australiji. Australija je relevantan primer pošto je najveći svetski proizvođač litijuma iz čvrste stene.

4. Ima li šanse da činovnicima Vaše kompanije objasnite da je pogrešno to što se, govoreći o budućnosti, pozivaju na „naučno utvrđene činjenice“, umesto, kako je nobelovac Robert Lukas davno napomenuo – kad govorimo o budućnosti, postoje samo očekivanja! Dakle, postoje procene (spekulacije), i projekcije, uz pridodate verovatnoće ostvarivanja. Bilo bi lekovito ako bi Vaši činovnici to usvojili, umesto da uglednim osobama zbog iznetih stručnih komentara prete „svim pravno raspoloživim sredstvima“ koja Vam stoje na raspolaganju.

Izjava Roberta Lukasa da se o budućnosti može govoriti samo u kontekstu očekivanja, odnosi se na ekonomska predviđanja, jer neizvesnost i ljudsko ponašanje čine ishode u ekonomskoj sferi nepredvidivim. Nasuprot tome, inženjerska rešenja u industrijama kao što su proizvodnja električne energije, izgradnja brana, mostova, postrojenja za prečišćavanje vode i medicinskih instrumenata, zasnovana su na naučnim principima, rigoroznom testiranju i preciznim proračunima, čime se osiguravaju pouzdanost i stabilnost. Ovi inženjerski sistemi, poput doslednog rada elektroenergetskih mreža ili strukturnog integriteta mostova, čine okosnicu modernog života, pružajući kvalitet i doslednost koje ekonomske prognoze ne mogu garantovati.

Rudna renta u Srbiji obračunski je vezana za prihod kompanije, a ne profit, i zbog toga se plaća i u godinama kada kompanija radi sa gubitkom. Za minerale u Srbiji ona iznosi pet odsto od prihoda kompanije, odnosno od korigovanog prihoda u slučaju vertikalno integrisane kompanije i u proseku je viša ili jednaka rudnoj renti za metalične sirovine

Ipak, diskusije radi, hajde da prihvatimo tezu da u vezi s budućnošću mogu postojati samo očekivanja. Upravo zbog toga Rio Tinto investira značajno vreme i sredstva kako bi na najvišem ekspertskom nivou sproveo rigorozne studije početnog stanja životne sredine, a zatim i studije procene potencijalnih uticaja na životnu sredinu i planove za ublažavanje i upravljanje tim uticajima, sve po striktnoj naučnoj metodologiji. U junu ove godine, dobrovoljno smo objavili radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu (EIA) za Projekat „Jadar“. Ove studije su rezultat ukupno šest i po godina rada preko sto naučnika koji su sproveli više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Nacrti studija su sveobuhvatni i zasnovani na opsežnim podacima koji omogućavaju precizne zaključke o potencijalnim uticajima na životnu sredinu i odgovarajućim merama zaštite. U pitanju su najsveobuhvatnije studije ove vrste koje su ikada rađene u Srbiji.

Protiv Projekta „Jadar“ se vodi intenzivna kampanje širenja dezinformacija u kojoj se na osnovu zlonamernih lažnih vesti neosnovano tvrdi da će Rio Tinto i Projekat „Jadar“ imati destruktivne, negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Objavili smo ove studije potpuno svesni da ćemo ih ažurirati i unaprediti, u skladu sa srpskim regulatornim zahtevima, uključujući otvorene javne diskusije sa svim zainteresovanim stranama. Što se tiče naših javnih reagovanja i demantija na komentare stručnjaka, tražimo samo dijalog zasnovan na činjenicama. Nažalost, moramo da ukažemo na očiglednu kampanju dezinformacija koja se vodi protiv naše kompanije i Projekta „Jadar“. Dezinformacije ne pomažu nikome, a nanose štetu svima.

5. Kako ocenjujete izjavu Vaših neimenovanih činovnika o doktorki Dragani Đorđević, naučnoj savetnici Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, da njeni „neistiniti navodi dovode građane u zabludu“? Jesu li takvi odgovori, poslati uglednim srpskim ekspertima, umetnicima, ali i široj javnosti, zaista primereni Vašoj kompaniji, koja se trudi da spere sa sebe ljagu posle ogromne štete koju je Rio Tinto naneo Aboridžinima, razorivši svetilište u klisuri Jukan staro, kažu, 46.000 godina, gde su u jalovinu pretvoreni svi ljudski tragovi, uključujući pronađene pramenove kose, delove skeleta, itd?

Iako svi imamo sopstvene stavove, važno je priznati da niko nema monopol nad istinom, osim nauke, koja se zasniva na dokazima.

Što se tiče klisure Jukan, narušili smo poverenje koje su nam ukazali starosedeoci, tradicionalni vlasnici zemlje, i poslednje tri i po godine uvodimo velike promene širom naše kompanije kako bismo bolje zaštitili kulturno nasleđe

Pozdravljamo dijalog zasnovan na činjenicama, čak i sa našim najžešćim kritičarima, i odbacujemo dezinformacije. Lično pozivam dr Draganu Đorđević, naučnu savetnicu Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu, kao i bilo kog drugog srpskog naučnika i građanina, da sedne s našim internim stručnjacima iz Projekta „Jadar“ i nezavisnim spoljnim ekspertima kako bi razgovarali na osnovu činjenica. Više puta smo pozivali naše najžešće kritičare na takve razgovore, ali su mnogi od njih do sada te pozive odbijali. U takvom jednom dijalogu svi naučnici treba da podele kompletne naučne metodologije koje su koristili i empirijske dokaze koji podržavaju njihove tvrdnje.

U vezi s tim, pozivam Vas i sve građane Srbije da pročitate zvaničan dopis sa zahtevom za povlačenje rada Dragane Đorđević i saradnika, koji je poslat uredničkom odboru časopisa Nature 19. avgusta, a koji su potpisali glavni naučnik kompanije Rio Tinto i trojica srpskih naučnika koji su predvodili izradu gore spomenutih nacrta studija o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta „Jadar“.

Nakon ishodovanja neophodnih dozvola i odobrenja, hiljade zaposlenih u kompaniji Rio Tinto i zaposlenih u kompanijama koje ćemo angažovati kao podizvođače, živeće i radiće u Loznici i Gornjim Nedeljicama tokom izgradnje rudnika, a stotine njih će tamo živeti i raditi stalno tokom višedecenijskog rada rudnika i njegovog zatvaranja

Što se tiče klisure Jukan, narušili smo poverenje koje su nam ukazali starosedeoci, tradicionalni vlasnici zemlje, i poslednje tri i po godine uvodimo velike promene širom naše kompanije kako bismo bolje zaštitili kulturno nasleđe. Ostajemo posvećeni cilju da iz takvih situacija učimo, da te lekcije postanu deo našeg pristupa i nastavimo dalje da radimo na nove načine – uvek ruku pod ruku sa ljudima u zajednicama koje su nam domaćini, u mestima koja mnogi od nas takođe zovu domom.

6. Na kraju, imam spasonosni predlog: da se obe centrale kompanije Rio Tinto, i ona iz Londona i ona iz Melburna, lepo presele u Gornje Nedeljice. To za Vašu kompaniju ne bi bio nepremostiv trošak, a postigli biste punu transparentnost, koja Vam neprestano i nadasve nezasluženo izmiče. Tamo su Vam hrana, vazduh i voda savršeno čisti, a od trenutka kad se doselite – tako će i ostati. Zašto? Zato što će se sve odvijati „na održiv način i u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije“, kako nas Vaša kompanija svakodnevno uverava. Možemo li Vas, onda, očekivati u Nedeljicama?

Kao što je slučaj sa svim poslovima kompanije Rio Tinto širom sveta, nakon ishodovanja neophodnih dozvola i odobrenja, uključujući odobrenje finalnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu i drugih ključnih studija uz relevantne javne konsultacije, hiljade zaposlenih u kompaniji Rio Tinto i zaposlenih u kompanijama koje ćemo angažovati kao podizvođače, živeće i radiće u Loznici i Gornjim Nedeljicama tokom izgradnje rudnika, a stotine njih će tamo živeti i raditi stalno tokom višedecenijskog rada rudnika i njegovog zatvaranja. To će dovesti do značajnog zapošljavanja, ostvarivanja prihoda i razvoja fizičke i institucionalne infrastrukture u lozničkom regionu. Potpuno smo uvereni da će „Jadar“ biti realizovan bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine Srbije i Evropske unije.

(Radar)