Koaliciona osveta istorije

(Danas, 29.6.2012)

U našoj politici odavno nema nikakvih demarkacionih ideoloških ili programatskih crvenih linija, jer je politika postala samo deo dobro uigrane političke mašinerije za osvajanje vlasti. Sada se kao najuspešniji političar proglašava lider „reformisanih” socijalista, čija se politička doslednost ogleda u tome da će uvek naći put da pređe na stranu pobednika, a pri tome u ovoj izbornoj kampanji nije pokazao ni elementarnu lojalnost koaliciji koja mu je omogućila političku revitalizaciju, već je vodio promiloševićevsku kampanju kao da pripada opozicionom političkom korpusu.

Tako je jedino on značajno političi profitirao ostavljajući na čistini Demokratsku stranku da plati najveću cenu njihove koalicije. Pokazalo se da su te velike priče o reformisanim socijalistima najobičnije politikantske tlapnje, jer oni nisu promenili ništa u načinu vođenja politike iz vremena kada je S. Milošević vodio ovu partiju. Ovakvo predatorsko shvatanje politike najbolje i najpregnantnije je izraženo u stavu političko-privrednog funkcionera SPS Dušana Bajatovića da su ”stranke samo firme za eksploataciju vlasti, a politika je matematika”.

Ovaj nama tako dobro poznati obrazac političkog delovanja preuzeli su i dodatno usavršili kako DS tako i ostale naše stranke i to je najogoljeniji i najbrutalniji izraz nultog stanja srpske politike koji možemo prepoznati u izjavama većine stranačkih funkcionera. Izjava lidera najvažnijeg i u kampanji DS nedodirljivog lidera socijalista, da je demokratska revolucija od 5. oktobra 2000. godine bila uzaludna i da nije donela nikakve pozitivne rezultate, jeste svojevrsna osveta istorije.

DS nije reagovala ni na ovu izjavu verovatno da ne bi okrnjila svoj tako dragoceni koalicioni potencijal, ali u toj izjavi ima i gorkog zrna istine, jer dvostruki poraz vladajuće stranke iznad svega je posledica i izraz izneveravanja osnovnih demokratskih ideja i republikanskih vrednosti i ideala. Pa velikog talasa razočaranosti, i ogorčenosti, koji je sada dominantan kod onog dela biračkog tela koje je duže od jedne decenije podgrevalo nadu da će biti radikalno promenjen nasleđeni način partitokratske i autoritarne vladavine i da će doći do afirmacije vladavine prava, podele vlasti, snaženja javnosti i slobodnih medija, rešavanja teških i dramatičnih socijalnih problema nastalih nakon pljačkaške privatizacije, eliminisanja političkog uticaja tajkuna i pravednije raspodele društvenog bogatstva.

Svi su ovi ideali i nade potrošene i zato se ne treba čuditi što je došla do izražaja velika apstinencija i to u redovima onog biračkog tela koje je bilo zaloga rušenja starog režima, koji je sada samo promenio svoje obličje i pretvorio se u demokraturu. Politički kredit je nemilice trošen i sad je DS neminovno morala doživeti težak izborni poraz. Boris Tadić je u izbornoj kampanji nekoliko puta pokretao pitanje imovine koju on poseduje, ali nije u tome problem njegove kampanje, već je glavno pitanje kolika je imovina njegove stranačke i funkcionerske svite i političke klijentele.

U toku vladavine prodemokratskih i proevropskih stranaka od 2000. godine u stvari je dramatično smanjen i sužen demokratski potencijal našeg društva, a u oblasti političke kulture dobili smo preovlađujući i sve razorniji uticaj političkog pragmatizma u kome su moguće i prihvatljive sve političke kombinacije, a politička trgovina postala je glavno obeležje našeg političkog života. Tako je i stvoren zatvoreni partijsko klijentelistički oligarhijski krug, a pri tome je nastavljen proces sve dubljeg i dramatičnijeg raslojavanja društva. I sada je očigledno da su vladajuće političke elite okrenute nakon ovih izbora odbrani pre svega svojih stranačkih, ekonomskih i klijentelističkih interesa.

Osnovno pitanje ovih izbora je bilo na koji način će se artikulisati i kanalisati veliko nezadovoljstvo naših građana, a rezultati parlamentarnih izbora nisu dali u potpunosti jasan odgovor, jer očigledno je da SNS nije uspela da bude stvarni politički izraz socijalne krize u našem društvu bez obzira što imaju najveći broj poslanika u Parlamentu. Ali drugi krug predsedničkih izbora je pokazao da je još uvek živa i delatna ideja i uverenje da je suština demokratske vlasti u njenoj smenjivosti, ograničenosti, političkoj ravnoteži, ustavnosti, podeli i kontroli vlasti i slobodnim medijima kao korektivu svake vlasti, ali i neophodnosti podsticanja kritičkog dijaloga i kritičke svesti. Velika apstinencija koja ima svoju aktivnu dimenziju označila je nultu poziciju naše demokratije i ona se ne može prevladati ako ne dođe do suštinske revitalizacije temeljnih demokratskih načela i republikanskih vrlina.

Optuživati sada bele listiće i intelektualce da su izneverili strateške evropske ideje vladajuće DS i njihovo glavno izborno opredeljenje da se ponovo bira manje zlo i sigurna evropska budućnost samo pokazuje do koje mere je ova stranka ostala zatvorena u svoj oligarhijsko-klijentelistički krug plutajući i dalje u svom virtuelnom marketinškom svetu oslonjena na već dobrano istrošenu političku harizmu njenog stranačkog lidera. Pri tome se pokazao očigledan deficit u osmišljavanju nove političke alternative, koja će otvarati perspektive razvoja naše zemlje i pri tome se suočavati sa najtežim izazovima realnog života, ne praveći pri tome trule politikantske kompromise sa strankama koje su u izborima pokazale da su više nego nelojalni saveznici.