Koalicija sa DS bila bi mrtva bara

(NIN, 18.11.2010)

Za mladog i perspektivnog proizvođača dobrih srpskih rakija, Tomislava Nikolića, ova godina nije bila sjajna. Kao i ostali zaljubljenici u sveti ritual pravljenja porodične šljive, dunje ili kajsije, i Nikolić kaže da je loše rodilo i da je kvalitet voća bio veoma slab, ali je ipak ispekao tonu i po rakije. Iz komode u njegovom kabinetu vadi kutiju za uzorcima četiri vrste rakije i s neskrivenim ponosom poziva da se proba kajsija. Oštra i čista.

Međutim, za iskusnog političara Tomislava Nikolića ova godina je možda najuspešnija od kada je počeo da se bavi politikom – njegova stranka je za samo dve godine postala najsnažnija, stekao je nove prijatelje u Evropi a gotovo nije izgubio stare glasače u Srbiji. Razgovor počinjemo sa procenom šta Srbija može da očekuje u narednih godinu dana.

- Očekuje nas otpočinjanje pregovora sa predstavnicima privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, očekuje nas dalje zaduživanje, kolaps privrede, socijalni buntovi koji se za sada još uvek drže pod kontrolom zato što imaju u svojim rukama vođe sindikata. Verujem da ćemo iduće godine imati izbore, možda najpre na nivou na kojem se demokrate nadaju pobedi, a to bi mogla da bude Vojvodina, a da zatim prodaju Telekom, malo podele narodu za mesec dana ono što bi trebalo da zarade svojim radom, i eventualno dobiju status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji koji bi pripisali isključivo sebi i onda krenu na izbore. Ali i dalje će Potemkinova sela stajati pored puta, i dalje će ovi marketinški stručnjaci ljuljati vagon iako je voz stao jer dalje nema pruge. To je prava slika ove vlasti - udarili su u zid i to odmah proglasili kao veliki uspeh. Jedan od retkih uspeha ove vlasti je neprekidni bojkot Srpske napredne stranke u skoro svim medijima zbog čega je Srbija postala zemlja apsurda, u kojoj je za sve kriva opozicija a vlast nema nikakvu odgovornost.

Šta bi to moglo da poremeti odnose stranaka vladajuće koalicije, ako već nisu ekonomska kriza, Kosovo, dramatičan pad standarda?

– Nisu to odnosi među političkim strankama. To su odnosi između desetak ljudi koji od toga imaju koristi i to prenesu na 127, 128 poslanika koji od toga imaju koristi. Srbija to ne može da izdrži, političke stranke to ne mogu da izdrže, jer ako predsednik napada Srpsku naprednu stranku i kaže da smo najveći krivci što je u vreme naše vlasti ta situacija bila gora, onda on kritikuje Socijalističku partiju Srbije s kojom je u koaliciji. Ovde nema vladajuće koalicije već dogovor desetak ljudi u kome svako čerupa ono što može i svako gradi pozicije svoje stranke za izbore. Niko od koalicionih partnera nije siguran da će biti na listi Demokratske stranke kojoj je jedino osiguran prolaz na sledećim izborima. Sad se grčevito bore ili da namaknu pet odsto, a vidim da Tadić pušta pojedine političke stranke da se bezmalo reklamiraju više nego Demokratska stranka, kako bi prešle cenzus, ili će se boriti grčevito, uz sve moguće ustupke, da budu na listi DS.

I danas bi vlast takođe želela da opozicija ni u čemu ne učestvuje izuzev da prozove opoziciju kad nešto nije uradila po volji vlade. Zbog toga nema velike koalicije sa demokratama, a posebno ne može da je bude posle sledećih izbora.

A sa kim bi vaša stranka pravila buduću vladu Srbije? Često se u analizama pominje velika koalicija, dogovor Tadića i Nikolića...

– To su samo pokušaji Demokratske stranke da se diskredituje Srpska napredna stranka pričom o tome da se mi pripremamo za koaliciju sa njima.

Isključujete mogućnost koalicije sa DS? Zar niste vi nudili saradnju kako bi zemlja lakše izašla iz krize?

– Ali gde su bili pre dve godine kad sam o tome govorio, kad je trebalo ući u krizu pomiren sa svim strankama koje bi preuzele odgovornost, a ne da nam stranke koje su na vlasti govore kako kriza neće da nas dotakne, pa potom kako smo već izašli iz krize, a sada nam kažu da nas čeka teška godina. A opozicija za to vreme stoji po strani i stalno se optužuje za sve probleme u društvu, što je ova vlast naučila od Slobodana Miloševića. I Srpska radikalna stranka je bila u vladi sa SPS-om i JUL-om, pa je bila do te mere isključena iz rešavanja problema Kosova i Metohije da nijedan član Srpske radikalne stranke nije optužen u Haškom tribunalu za Kosovo i Metohiju. I danas bi vlast takođe želela da opozicija ni u čemu ne učestvuje izuzev da prozove opoziciju kad nešto nije uradila po volji vlade. Zbog toga nema velike koalicije sa demokratama, a posebno ne može da je bude posle sledećih izbora. Mogli smo da je pravimo bez izbora kad je zemlja ulazila u krizu, a sad kad već idemo na izbore, neka vlada onaj ko pobedi. Takozvanom velikom koalicijom amnestirali bismo Demokratsku stranku od odgovornosti za mnoge promašaje i propuste, produžili agoniju u borbi protiv kriminala, mita i korupcije pošto bi koalicija s njima značila status kvo i mrtvu baru jer niko nebi mogao da krene protiv ministara sa kojim ste u koaliciji.

Kakvi su vaši odnosi sa gospodinom Tadićem, da li se čujete, konsultujete?

– Postojala je praksa da se sa nama konsultuje kad je nešto važno, kada se pripremala rezolucija o Kosovu posle presude Međunarodnog suda pravde. Ja sam predlog rezolucije dobio veče pred zasedanje pa sam napisao amandmane od kojih je polovina prihvaćena. Recimo, prihvaćeno je da se izbace besmisleni napadi na sud od kojeg smo sami tražili mišljenje, a zatim ih diskvalifikujemo kada on to mišljenje saopšti. Tražio si, dobio si. To je najviši standard, nije to viši sud u Beogradu pa će da pozove neko iz vlasti i da kaže presudi ovako, presudi onako. Nisu međutim prihvatili važnije amandmane, a jedan od njih je bio da skupština odobri tekst rezolucije koji se šalje u Njujork. Umesto toga poslali su jedan dobar tekst, a kada im je neko sa Zapada zamerio zbog toga brže-bolje su poslali tekst koji im je verovatno neko drugi napisao.

Kako ste se osećali kada ste čuli da je na telefonskoj sednici vlade usvojena rezolucija o kojoj Skupština ništa nije znala?

– Posramljeno. I često me je sramota kada vidim kako se vodi politika u Srbiji..

Jeste li se posle te rezolucije čuli sa Tadićem?

– Ne, posle toga nismo imali više nikakav kontakt. I mislim da više ne mora da me upoznaje sa onim što ne želi da menja. Ja bih uvek razgovarao sa opozicijom pre nego što donesem neku važnu odluku. Pa iako ih ne poslušam, barem da ih čujem, može nešto da mi se rodi u glavi, možda mi daju neke primebde kojih uopšte nisam svestan.

Nedavno je drugi lider opozicije Čedomir Jovanović rekao da je vaša politika zapravo piratska kopija politike Demokratske stranke. Koje su to ključne razlika između vas?

– U programima ozbiljnih stranaka koje nameravaju da vode državu, vi i ne možete da pronađete suštinske razlike. Lako je Čedomiru Jovanoviću da kaže priznaćemo nezavisnost Kosova i Metohije i da se u tome razlikuje od nas, jer on nikada neće voditi Srbiju. Programi SNS, DS I DSS se bitno ne razlikuju, ali u ostvarenju tih programa se veoma razlikuju. Mi se svi slažemo da pravosuđe mora biti nezavisno, ali razlika je u tome što bi naprednjaci ispitali zašto je u pravosuđu izvršena seča sudija i dovedene sve sudije iz Demokratske stranke. Kada sam vodio jednu drugu stranku, meni su na konsultacijama šefova poslaničkih klubova rekli da mojoj stranci pripada jedan sudija Ustavnog suda i da im dam ime kandidata. Ja sam im rekao: vi se igrate sa mnom, ne pada mi na pamet da vam dam ime kandidata, niti biste vi smeli da imate svoje kandidate a ovamo pričate o nezavisnom sudstvu.

Lako je Čedomiru Jovanoviću da kaže priznaćemo nezavisnost Kosova i Metohije i da se u tome razlikuje od nas, jer on nikada neće voditi Srbiju. Programi SNS, DS I DSS se bitno ne razlikuju, ali u ostvarenju tih programa se veoma razlikuju.

Ne biste koaliciju sa demokratama, a sa Koštunicom ne možete zbog EU. Sa kim biste onda pravili vladu?

– Naši stavovi o Evropi se ne razlikuju. DSS bi voleo da vidi Srbiju u Evropi čak pod istim uslovima pod kojima su i uslovi SNS, ali je pitanje da li je DSS u pravu kad kaže da bi odmah po preuzimanju vlasti trebalo prekinuti razgovore sa Evropskom unijom, sve dok se Brisel ne opredeli da ne priznaje nezavisnost Kosova, što on neće nikada da uradi. Tu bismo se razišli i ne bismo mogli da uđemo u koaliciju ako budu insistirali na tome. Inače u svakom drugom pogledu ne vidim uopšte razloga zašto odbijaju saradnju sa nama, izuzev procena da mogu sami da izađu na izbore. Ja to poštujem ali uvek postoji rizik da se dogodi referendumsko glasanje i da se glasači opredeljuju za samo dve liste, za i protiv ove vlasti.

Imate li komunikciju sa Koštunicom?

– Nažalost, ta komunikacija je prestala posle sastanka u prostorijama SNS, koji je bio izvanredan, ali je DS počeo namerno da pogrešno tumači naše stavove i time pružio alibi DSS-u za napade na nas. Nedavno se njihov portparol usudio da me vređa, da govori kako su mi zavrtali uši, što je vrlo ružan gest. To se ne kaže nekome ko može da vam bude otac, a posebno ne nekome sa kojim želite da sarađujete. Kada bi neki niži funkcioner moje stranke na taj način govorio o Koštunici, on ne bi više bio u stranci. Kada pričamo o tome ko će da formira vladu, verujem da će SNS pobediti i da će sam ili u koaliciji stranaka nacionalnih manjina formirati vladu.

S kojim biste manjinskim strankama pravili koaliciju?

– Razgovarao sam otvoreno sa predsednikom Saveza vojvođanskih Mađara, Ištvanom Pastorom, sa gospodinom Ljajićem imamo uspešnu koaliciju u Prijepolju. Sa strankom Sulejmana Ugljanina nemamo kontakte, ali ne vidim razloga da ne sarađujemo. Uputićemo im otvoreni poziv da razgovaramo iako smo svesni da predstavnici stranaka manjina koji su u vlasti zaziru od reakcije DS i da, za sada, još uvek izbegavaju bilo kakav kontakt sa SNS. Ja bih voleo da pokupe sve glasove pripadnika svog naroda i da se na najbolji način bore za prava svojih glasača, ali bih se naljutio kada bi pobedila Srpska napredna stranka, a predstavnici manjina svojim glasovima omogućili da Demokratska stranka bude na vlasti. Ako već mi poštujemo izbornu volju manjinskih naroda, smatram da je pošteno da i oni poštuju volju većinsku naroda.

Obično analitičari kažu da ste vi prešli put od lidera koji je nepoželjan u Evropskoj uniji i SAD do prihvatljivog partnera, ali još niste postali poželjan partner.

– Ma ja ne želim da budem poželjan partner na način na koji to rade ovi na vlasti. Možda ja ne poznajem politiku, ali sam siguran da više nikada nećemo imati izjavu visokog predstavnika EU koji će na dan izbora reći: ako pobedi Tomislav Nikolić mi nećemo imati s kim da sarađujemo u Srbiji. ...

Promenili ste stav prema EU, ali nisam primetio da ste promenili stav prema susednim zemljama i narodima. Nisu ni oni promenili stav prema vama jer ih nije bilo na konvenciji u Areni ?

– Videli ste predstavnike Rumunije, Bugarske, videli ste goste iz Makedonije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Slovenci nisu došli iako smo ih pozvali, a predstavnike Hrvatske nismo ni zvali.

Zašto ih niste pozvali?

– Zato što mislim da smo se mi previše zaglibili u odnosima sa Hrvatskom. Mi danas imamo bolje odnose sa Hrvatskom nego sa Crnom Gorom, mi smo veoma ljuti na Crnu Goru i Makedoniju koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije a nimalo nismo ljuti što je to učinila Hrvatska. Meni lično i Srpskoj naprednoj stranci dok postojimo, a vekovima ćemo da trajemo, uvek će da smeta odnos Hrvatske prema Srbima. Sve dok Hrvatska ne prizna prava Srba u Hrvatskoj, ne samo onih koje je proterala, nego i onih koji tamo žive i one dece čiji roditelji Srbi deci daju hrvatska imena da ne bi bila maltretirana, za mene Hrvatska nije demokratska zemlja. Ja nikada sebi ne bih dozvolio da odem u Vukovar kao simbol zločina koje su Srbi počinili u Hrvatskoj. Da kažem, molim vas izvinite zbog ovog zločina a da zauzvrat od države Hrvatske dobijem izvinjenje za nekakav zločin u nekakvom selu Paulin Dvor i izjave da su akcije Bljesak i Oluja opravdane vojničke akcije. Ako su Oluja i Bljesak opravdane akcije, što onda Vukovar nije bio opravdana vojnička akcija Jugoslovenske narodne armije. U čemu je razlika? ....

Da li biste se izvinili za srpske zločine? Da li biste otišli sutra u Srebrenicu i izvinili se?

– Kada je Boris Tadić napisao rezoluciju o Srebrenici, ja sam prihvatio sve procene vladajuće koalicije o zločinu u Srebrenici, prihvatio da u naslovu rezolucije piše da se osuđuje zločin u Srebrenici kao simbol koji Muslimanima znači izvinjenje. Ali istovremeno tražio da Srbija osudi zločine nad Srbima. Ne vidim nikakav problem da se osudi zločin koji je počinio neko sa naše strane, ali ja samo želim malo ponosa za ovu državu i za ovaj narod. Ne idem tako daleko kao Boris Tadić i ne vidim opravdanje za te njegove gestove koji apsolutno revoltiraju građane Srbije. Šta to treba da znači, ako osuđujem zločin u Srebrenici, onda treba da ćutim o zločinima počinjenim nad Srbima. Ima li nekog reciprociteta? Jesmo li mi bar malo ponosan narod. Pa što još nijedna bivša članica Jugoslavije, čiji je narod počinio zločin nad Srbima, nije neku deklaraciju o tom usvojila do sada. Boris Tadić očigledno nešto ne razume kada se izvinjava i kaže da je to počinio bivši režim. U svetu ne postoji takva kovanica bivši režim. Svi režimi su narodni. Margaret Tačer nije bivši režim, ona je engleska vlada. Slobodan Milošević nije bivši režim, on je predsednik Srbije. Zoran Đinđić nije bivši režim, on je predsednik Vlade Srbije. Ne postoji bivši narod, pa ti sad kažeš pa to je bivši narod počinio zločine, ovaj narod nije zločinački.

U poslovnim krugovima se može čuti da će ovu vladu srušiti isti biznismeni, tajkuni i ambasadori koji su je sastavili. Vidite li sebe u tim spekulacijama?

– Da se ne lažemo, isti biznismeni su uticali na stvaranje poslednje tri vlade, ali su možda još očiglednije uticali na formiranje ove vlade, kao i vlasti za grad Beograd. Ali danas se vrše istraživanja i ona govore da su građani sve siromašniji i ogorčeniji, pa je sad dobro distancirati se od onih biznismena koji su vam formirali vladu.

Zato demokrate mole boga da se Karić više ne vrati i da ostane medijska istina da je on sve ukrao a svi ostali su pošteni. Pošto nisam umešan ni u šta nezakonito u Srbiji, jedva čekam da se vrate svi koje su optuženi i nalaze se u bekstvu.

Ali, da li postoji opasnost da oni sruše vladu? I gde ste vi u toj priči?

– Pa postoji takva opasnost, ali ja u tome sigurno ne učestvujem i ne želim da sa članovima vlade rušim vladu. Već sam se nagledao tog filma kako G17 +, čim mu neko da novac, sruši vladu, ide na izbore i ponovo uđe na listu onoga koga je srušio. Naša stranačka politika je vrlo jasna – ko god bude rušio vladu i zatraži da glasamo protiv vlade, mi ćemo da glasamo. Samo više nikada neću da se upustim u to da se glasa o nepoverenju vladi, a da nemam 126 glasova.

Jedan od stubova vaše retorike jeste borba protiv korupcije, borba za socijalnu jednakost. Nije međutim jasno kako se Bogoljub Karić uklapa u tu priču?

– Morate da shvatite da je i ova vlast ušla u borbu protiv nekih vidova kriminala uzimajući pod zaštitu ljude koji su u tome učestvovali, ali mogu da otkriju one kriminalce koji su mnogo važniji. Ako pratite političku scenu otkako je Karić pobegao iz Srbije, potpuno slobodno sam u više kampanja govorio da on treba da se vrati i da se brani sa slobode. Za mene njegovo svedočenje može da razotkrije ogromni kriminal u Srbiji.

Da li vas finansira Karić i time kupuje neku političku zaštitu?

– Ma kakvi. Samo me zanima kako li stiže taj novac, ko mi ga donosi i gde ga trošim, kad država prati svaki moj ili stranački dinar. Karić je optužen za proneveru 70 miliona evra ili maraka preko Mobtela. U jednoj emisiji sam rekao da je Boris Tadić direktno odgovoran jer je kao ministar za telekomunikacije SRJ bio predsednik Upravnog odbora PTT-a. koji je bio vlasnik Mobtela. Neka Karić bude osuđen za sve krađe, ako se dokažu, ali sve te krađe izvršene su u firmi o kojoj je trebalo da brine Boris Tadić, kao predsednik Upravnog odbora PTT-a. Ili će da kaže da je bila nevažna firma Mobtel i da nije vodio računa o tome. Kada je država otela firmu, Boris Tadić je rekao da Sreten Karić može slobodno da bude direktor Mobtela jer je on kooperativan. Još tri meseca je Sreten Karić bio direktor Mobtela, od kad je država pod pokroviteljstvom Tadića preuzela Mobtel. Mnogo me interesuje da Bogoljub Karić donese dokumentaciju gde je odlazio taj novac. Vi znate da su Demokratska stranka i njena vlada vratile ekstraprofit Bogoljubu Kariću bez pravosnažne sudske presude. To je uradio Božidar Đelić. Mnogo me interesuje zašto. Da Bogoljub Karić kaže zašto, kakav je dogovor imao sa Demokratskom strankom. Zato demokrate mole boga da se Karić više ne vrati i da ostane medijska istina da je on sve ukrao a svi ostali su pošteni. Pošto nisam umešan ni u šta nezakonito u Srbiji, jedva čekam da se vrate svi koje su optuženi i nalaze se u bekstvu. Neka se utvrdi za šta su odgovorni ali i ko ih je štitio, pomagao. Šta dobijam što nije tu Bogoljub Karić, šta dobijaju građani Srbije?

A šta dobijate s njim u koaliciji, on nema baš puno glasova a ima loš imidž?

– Ja bih već bio predsednik Srbije da nije bilo Bogoljuba Karića. Vi zaboravljate da je 18 procenata građana glasalo za njega i da je odmah u izbornoj noći, posle prvog kruga u kojem sam pobedio, Karić pozvao birače da glasaju za Tadića. Ja bih mogao da kažem - baš me briga neka ga streljaju, sam je kriv što im je toliko pomagao. U Vojvodini je formirao sa njima koaliciju koja i sad funkcioniše, najbliži saradnik mu je postao direktor velikog javnog preduzeća u Vojvodini. Koštunici nikad nisam zamerio ono ekspresno smenjivanje sa funkcije predsednika Skupštine, iako me je molio da budem predsednik koji nikad neće da podnese ostavku. Pa evo razgovaramo, čak bih i voleo da ostvarimo potpunu saradnju. Kad bih pamtio ko mi je sve naneo štetu, ko me je sve povredio, ja ne bih imao koalicionog partnera.

U Srbiji postoji samo jedan konsenzus svih stranaka - da se nipošto ne otkrivaju izvori finansiranja stranaka. Ima li vaša stranka nekog velikog biznismena koji vas finansira? Finansiraju li vas Mišković, Beko?
Ne, sa njima nisam godinu dana imao ni telefonski kontakt. Između nas je jednostavno podignuta zavesa. Beko mi je prijatelj, sa Miškovićem se poznajem, ali opet nemamo nikakav kontakt. Oni su potpuno zaplašeni, dovoljno je samo da u medijima osvane neki napis, pa da odmah pomisle kako će vlast krenuti na njih.
Ali zašto ne bi imali kontakt sa liderom najjače stranke, koja bi sutra mogla da dođe na vlast?

– Ne smeju, jer će se na njih srušiti sva sila državne mašinerije. Kad se na mene sruši, ja ću da izađem iz tog kamena, kad se na njih sruši, gotovo je. Samo onaj ko ih ruši, treba da zna da oni imaju bar dvadeset, trideset hiljada zaposlenih. Bolje ih je naterati da dobro rade, da radnici imaju dobre plate, plaćaju svoje obaveze ne samo državi nego i dobavljačima, da ulože u ovu zemlju i ovu sirotinju nešto, nego ih uništavati. Mislim da stranke vladajuće koalicije sad ne očekuju toliko finansijsku pomoć od biznismena jer imaju dovoljno načina da izvlače novac iz javnih preduzeća. Vidite da su sva javna preduzeća u gubicima, čak i profitabilna preduzeća, a kad pogledate šta sve sponzorišu, vi u stvari vidite da se to finansiraju stranke na vlasti. Te stranke ili lideri formiraju preduzeća koja se bave građevinarstvom, drugim unosnim poslovima, pa vidite potpuno nove firme u Beogradu, neke iz Šapca, kako ih uvlači vlast da urade Nemanjinu ulicu, da urade Bulevar Revolucije, da se uradi svaki posao u kojem ima 500, 600, 800 miliona dinara radova i vi znate da jedan deo ide za to. A kada revizor završi godišnji izveštaj, vi saznate koliko je puta ministar ručao u kafani. I sramota me je da čitam više te izveštaje, pošto pretpostavljam da postoje i drugi koji nisu objavljeni. Zakon o finansiranju političkih stranaka mora da bude takav da G17+ ne može da potroši pet miliona evra na kampanju, zato što će druge stranke da jure novac na sve strane da dostignu bar malo medijskog prostora koji će oni sebi da obezbede novcem. Isto važi za Demokratsku stranku. Meni ljudi kažu: pa vama nije stalo da učestvujete na izborima, pogledajte svi spotovi njihovi, svi bilbordi njihovi, gde ste vi, što se ne takmičite? A sa kojim to parama? Svi o tome ćute. Ja sam rekao kad smo jednu emisiju dobili na poklon i više nikad o tome neću da pričam. Kad budu drugi pričali o tome šta su sve dobijali, ja ću tu svoju emisiju ponovo da pomenem.

Postoji li opasnost od raskola u stranci jer se po beogradskim salonima stalno širi priča o neslaganjima između vas i Vučića?

– Što je babi milo, to joj se i snilo. Čak i neki članovi stranke nasedaju na te priče, pa ponekad čujem neke koji se kao grupišu, sa željom da pomognu. Šta da pomažu. Nas dvojica smo nerazdvojni, kao nokat i meso. Razlikujemo se, ali svako ima svoje mogućnosti, svoja ograničenja, bogatstvo nam je u tome što se razlikujemo. Vučić uvek može da mi kaže šta mu se nije svidelo, isto ja uvek njemu kažem šta mi se nije svidelo, on ima druge zadatke koje obavlja bolje nego ja, ja imam zadatke koje obavljam bolje nego što bi ih on obavljao. I stranka potpuno normalno funkcioniše.

(Razgovor vodio Batić Bačević)