Šta to miriše, odnosno "smrdi" u slučaju Mišković

Danas, u mnogim medijima koji se štampaju u Srbiji, i “srpski” su samo po mestu izlaženja, prozboriti koju o medijskoj torturi ili neviđenoj novinarskoj bestijalnosti i beščašću jedne profesije, recimo u “slučaju Mišković”, graniči se, ili sa ludošću - ili odlasku u četnike maja 1945. godine!

Rizikujući, da “pređem u četnike”, iako je moja porodica bila na drugoj strani, pošto sam ipak uveren da nisam lud, mada u ovoj zemlji, to je moja stara definicija, ko danas nije lud, taj nikad nije bio normalan, usuđujem se da kažem: nešto mi u “slučaju Mišković” neprijatno miriše, da ne kažem, - smrdi!?

“SVEDOK” i ja, nemamo zaista ijedan razlog da stanemo u zaštitu lika i dela Miroslava Miškovića (ako bude presuđeno da je kriv, neka ide na višegodišnju robiju, neka mu se konfiskuje imovina, neka u istoriju uđe kao kriminalac... ali samo ako sud presudi, a ne mediji!), pre bi, reklo bi se, tu obavezu bi imali oni novinari i urednici koji su godinama bili na “apanaži kod Miška”... Što zvanično, preko žiro računa, kao njegovi poslenici, ili, a više ih je, koji su se, bar jednom mesečno, kačili na neki sprat u “Delta holdingu”, po solarnu ili keš isplatu – kao njegovi – poslušnici!

U tekstu od “Karića do Miškovića”, objavljenom u “Svedoku”, koji je još u prodaji, “zamolio sam” šefove “Delte” da zarad pune istine – ko je, uz pojedince iz vlasti (što je, zasad samo nesrećni Božidar Đelić, u javnosti poznatiji kao “Boža derikoža”, priznao – “kao primao je honorar od “Delte”, a nije ga Mišković plaćao za usluge, što kod mene u Nišu kažu - nije šija nego vrat, iliti je isto), da objave spisak novinara i urednika, da bi ovoj sluđenoj javnosti, bar na čas, osvetlili vidike i omogućili da vide u kom grmu leži zec.

Jer, bar meni naivnom, a takav sam, šta ću, ili ovo novo napredno-evropsko novinarstvo ne razumem, želim samo da pitam: kako je moguće da se u “Kuriru” i njegovom novom čedu “San”, “Informeru” i još ponekim novinama, u času, kada se u Specijalnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, koji godinama bitiše pod lažnim imenom “Specijalni sud”, još uvek razmišljalo – da li će se Miroslavu i sinu mu Marku, odrediti policijsko zadržavanje, ili policijski pritvor, u tim novinama obelodanjuje da će se imovina g. Miškovića konfiskovati, da će mu se pleniti “Delta”, da će mu raditi ovo ili ono...?!

Prosto je neverovatno da je na ovim prostorima, a nije to sad, od Vučića, već mnogo pre njega, dakako, od “Sablje” do znamenitog ministra nepravde Snežane Malović i, u to doba svemoćnog Slobodana Homena, ukinut osnovni kanon pravosuđa - prezumcija nevinosti?

Još neverovatnije mi je delovao TV istup sadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića, koji je na razumno pitanje novinara (istina, malo je danas razumnih novinara, i pitanja, naravno): “kako je moguće da iz istrage cure, kao iz sita, podaci iz istrage i osvanjuju u “Kuriru”, “Informeru”, “SANU” i sličnim medijima” (od kojih će neki, siguran sam, igrati “samo jedno leto”), odgovorio lakonski: “pa, nećemo valjda sad da vodimo istragu o tome?!”

Hoćemo, gospodine Selakoviću!

Zašto?

Zato što Ministarstvo pravde, po definiciji ima obavezu da štiti državu i zakone i da u korenu saseče svaku zloupotrebu tih istih zakona, ili se ako to ne radi, sve svodi na “nećemo valjda zakona da se držimo kao pijan plota, osmislio J. B. Tito).

Ali i zato što “Specijalni sud”, MUP, ili tzv. “radne grupe” očito danas rade za jednu medijsku grupaciju, a protiv ostalih medija, dajući jednim medijima, navodnu ekskluzivu, a drugima – ne.

Ukoliko je uopšte tačno ovo što “Kurir”, “Informer”, “San” obelodanjuju iz svojih izvora, a u njihovim tekstovima izvor istina nije imenovan, ali se pozivaju na njega “iz vrha Ministarstva pravde, iz vrha MUP, iz vrha Vlade, iz vrha istrage (dakle samo fale imena tih “Izvora”!) onda ste dužni da obelodanite kako se zovu ti visoki izvori, naravno, ako znate, ili i Vama rade iza leđa?

Ili su na platnom spisku “Informera” i “Kurira”, kao u što su bili i u doba “žutih” - Blic, šifrovana TV i još poneki...

Možda Vi, gospodine Selakoviću, nećete da vodite istragu odakle i šta curi, ali neko će, kad tad – morati.

Jer, ne slažem se, da u Srbiji, kojoj su puna usta EUrope, u Srbiji u kojoj su puna usta demokratije, u Srbiji gde “EU put nema alternativu”, jedni budu preobavešteni, a da drugi žive u mraku?!

Je l` to ta nova medijska strategija?

Je l` su to ti novi zakoni kojima će Srbija progledati (u mraku!)?

Od svog dugogodišnjeg poznanika, i mogu da kažem, kućnog prijatelja, Aleksandra Vučića, istina nisam toliko intimus da ga zovem Alek, očekujem da, snagom funkcije koju obavlja, ali i pre svega kao čoveka koji potpuno razume o čemu pišem, preseče ovu medijsku farsu i da, kako je red, svakodnevno određene službe održavaju konferencije za štampu, da bi SVI mediji bili ravnopravni u dobijanju zvaničnih rezultata, očito obimne istrage i ogromne borbe protiv organizovanog kriminala koji razara Srbiju, a onda je na medijima, da svojom veštinom i pameću, ukoliko je imaju, to iz svog ugla prezentiraju javnosti!

Nestvarno mi deluje da “Kurir”, koji očito, po prezentaciji na državnim TV i javnim servisima, ima tretman državnog lista par ekselans, svima drži moralne pridike o ponašanju i poštenju?!

Jer, bar mi, koji smo dugo u ovoj, sad sramnoj medijskoj sferi, zoni sumraka i beščašća, znamo i ko je ko, i ko je šta, ali i šta je crno, a šta belo...

Podsetiću samo, na neke listove u koje su skrkane ogromne pare (nikad utvrđeno i čije!) koji su svojevremeno potpuno uništili i medijsku scenu i novine dovele na dno dna, da crnje, čini se, ne može biti: sećate li se “Nacionala”, “Internacionala”, “Panorame” (lista koji je imao samo dva broja, a u prvom čak dva impresuma(!?), “Centra”, “Sutra”, “Gazete”...

Mogao bih da teram u beskonačno, ali nije mi to cilj: čitaoce bih zamolio da se malo prisete – koji su novinari, imenom i prezimenom, dakako, vodili te strogo namenske i snajperske novine?

Zašto da se podsete?

Pa, zato što su u igri, mahom, isti ljudi, koji zarad šake para, razaraju bit srpskog društva, ubijaju medijsku scenu, ljudi kojima ništa sveto nije, ni Crkva recimo, a očito ni Bog ni pomoz` bog, ljudi koji ne menjaju ubeđenja, osim što menjaju gazdu!